SONJA LICHT – „KING MAKER“ ILI „GOSPODARICA LUTAKA“

Proces pregovaranja o izbornim uslovima koji je nedavno započeo u Srbiji pod pokroviteljstvom Fondacije za otvoreno društvo svakako je mogući put za razrešenje situacije nastale zloupotrebom vlasti od onih kojima su institucionalne slabosti i loše skrojeni zakoni išli na ruku. Ali od njih ne treba očekivati previše.

 

Srdjan Stojanovic, autor blog strane Vreme je!

 

 

 

 

 

 

Najava iz Fondacije za otvoreno društvo da će runde pregovora (to nikako nije dijalog) oko izbornih uslova na Fakultetu političkih nauka u Beogradu da se odvijaju iza zatvorenih vrata (po pravilima Chatham House) ne mogu da raduju bilo kog normalnog građanina. Naravno, sem onih subjekata koji žele i nameravaju da isključe demokratsku javnost iz ovih krucijalnih razgovora o budućnosti zemlje. Zašto?

Ovde se nameće više spornih pitanja: redosled tema, format pregovora, legitimacije pregovarača, namere i identitet posrednika, nametanje pravila Chatham House, uloga posmatrača i medija.

Redosled tema ovih razgovora prvo je trebalo da budu suštinske izmene izbornog zakonodavstva (o čemu sam pisao u prethodnom broju „Svedoka“), a tek onda bi na red došla tehnička pitanja kao što su izborni uslovi. Izgleda da je više od 30 godina borbe za primenu osnovnih demokratskih principa bilo uzalud. U smešnoj odnosno tragičnoj situaciji da se priče o kontroli izbornog procesa, slobodi medija, biračkim spiskovima, finansiranju kampanja i dalje vode – kao da smo na samom početku tranzicije ka normalnom društvu. Gde smo bili – nigde, a šta smo radili – ništa! Sva pitanja vezana za problematiku izbora morala su da odavno budu rešena.

Ali srpska politička elita i dan danas igra svoju igru kojom svesno zamagljuje sopstvenu odgovornost za takvo stanje. Izgleda da samo u takvim za birača/građanina neprozirnim i nerazumljivim situacijama i stanju političke partije mogu da funkcionišu – a programi iza kojih se zaklanjaju su samo tu reda radi.

Već sadržaj prvog susreta predstavnika vladajuće stranke i dela opozicije, nespretno organizovani i nenajavljeni svedoče o tome da od takvih dijaloga ne treba očekivati ništa suštinski. Najava drugog susreta u seriji i tema finansiranje izbornih kampanja i odustajanje nekih od prvobitnih učesnika dijaloga zbog isključivanja javnosti samo utvrđuju podozrenje spram ovakvih akcija. Ili kako reče Facebook aktivista Tibor Jona – “Fond za otvoreno društvo organizuje sastanke o društvu zatvorene za društvo”.

Format pregovora je nejasan – sem kada su u pitanju predstavnici vladajuće partije, koja za ovu svrhu ne pokazuje nameru da uključi bar SPS kao najvažnijeg koalicionog partnera. To implicitno govori još nešto – svi koalicioni partneri SNS su samo dekoracija i ne pitaju se nizašta.

Sa druge strane, dosta politički difuzna i heterogena opozicija (ili možda „opozicija“) nije bila reprezentativno zastupljena. Izbor predstavnika opozicije je ostavljen organizatoru, a ne dogovoru same opozicije. Na prvom sastanku bili su prisutni neki predsednici stranaka (neprimereno visok rang učesnika spram predstavnika vlasti) i neki niže rangirani predstavnici. Bilo je tu onih koji su čvrsto na pozicijama bojkota, ali i oni koji smatraju da je bojkot nedelotvoran. Ako je sa jedne strane pregovara vladajuća stranka, onda sa druge strane mora da bude samo jedan opozicioni front sa jedinstvenim zahtevima.

Učešće Dragana Đilasa kao predsednika stranke je bilo nepripremljeno – kao da je došao pravo sa odmora, „grlom u jagode“ – naknadno se setivši da njegova stranka ne bi trebalo dalje da učestvuje iz (ne)opravdanih razloga. „Namazani“ lider stranke bi za prvi kontakt/pregovore pustio svoju osobu br. 2 upravo da se ne bi blamirao usled neznanja konteksta, pravila i mogućih ishoda. Ali, to već glasno govori o ličnosti u pitanju – čak i kada su njegova „naknadna pamet“ i logika potpuno ispravna! Izgleda da je ova inicijativa Fondacije za otvoreno društvo zatekla opozicione „igrače“ nepripremljene, tako da je zapravo njihovo učešće bilo blamaža, umesto jasne i nedvosmislene poruke biračima.

Ko je bio pozvan da učestvuje na ovim pregovorima, a šta je zapravo institucija čijem su se pozivu odazvali svi akteri političkog života koji inače ne komuniciraju normalno? Izgleda da je „spiritus movens“ iza ovog poteza večita Sonja Licht – nekadašnja predsednica Fondacije za otvoreno društvo, a sada Fonda za političku izuzetnost. Za poslednjih tridesetak godina na srpskoj političkoj sceni ona je uvek bila dobar posrednik, ali se nikada nije direktno uključivala u partijski život. Takvu njenu poziciju su poštovali svi režimi – bez obzira na to da li se slagali sa njenom agendom i političkim preferencijama. A ona i nije bila izbirljiva kada su u pitanju oni koje je savetovala. Zvanično se Sonja Licht ne pojavljuje na listi organizatora ovakvih skupova, ali njeno „napušteno čedo“ (Fondacija za otvoreno društvo) je dobilo ulogu organizatora. Na ovim zatvorenim pregovorima su takođe bile prisutne (bez prava govora) i neke nevladine organizacije kao što su CESID i Crta – što opet nameće pitanje celishodnosti zatvaranja/otvaranja skupa za javnost.

Smušenost i navodno neiskustvo izvršnog direktora Fondacije za otvoreno društvo Milana Antonijevića u pripremi ovakvih susreta je zapravo samo vešto odglumljeno. Jer priča o neadekvatnoj najavi ovakvog događaja, zatim insistiranje na „pravilima Chatham House“, kao i da se godinu dana pre izbora ne priča o suštini (izbornim zakonima), već samo o tehničkim stvarima (uslovima za izbore) znači samo jedno: Gospođa Licht je tako odlučila! Jer zapravo je ona još od vremena Slobodana Miloševića bila „king maker“ ili „gospodarica lutaka“ koju svi bezpogovorno slušaju. Zašto je to tako i ko je njoj namenio tu ulogu večitog posrednika – zaključite sami.

Sada bih se osvrnuo na primenu takozvanih „Chatham House“ pravila učešća i naknadne upotrebe sadržaja razgovora. Smatram ova pravila apsolutno neprimerenim za našu situaciju. Ona potiču iz prakse londonskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose i koriste se u kontekstu naučnih i drugih rasprava o pitanjima iz domena rada tog instituta, a koje nikako nisu pregovori o izbornim uslovima. Po tim pravilima učesnici diskusija su slobodni da koriste informacije sa tog susreta, ali nemaju pravo da javno saopštavaju njihov sadržaj i ko je od učesnika zauzimao kakve stavove. Pravila se mogu koristiti i za skupove koji se ne održavaju u Chatham House (sedištu Kraljevskog instituta) i nemaju nikakve veze sa ovim renomiranim institutom – ako se o tome saglase učesnici.

Možda su Chatham House pravila zvučala otmeno učesnicima pregovora  o izbornoj problematici – a svakako se nekima od njih dopala činjenica da se ne smeju odavati sadržaji pojedinačnih diskusija i identitet onih koji su ih izgovarali. Međutim, situacija u kojoj se nalazimo i akteri koji uzimaju učešće u takvoj raspravi nemaju pravo da se sakrivaju iza pravila o anonimnosti. Imperativ je da javnost (odnosno birači) dobro znaju stavove koje pojedinci i partije kojima pripadaju zastupaju.

Javnost je bila isključena sa prvog od ovakvih skupova, odnosno mediji su bili obavešteni saopštenjem organizatora – što je zaista neprimereno. To znači da je srpska politička elita zainteresovana da zadrži svoj monopol nad izbornim procesom, a da joj mišljenje birača ništa ne znači. Kako će se oni pogoditi (i za koliko privilegija, sinekura i ostalih „kompenzacija“) sa gospodarom ne tiče se naroda. I zapravo im izborni uslovi nisu toliko bitni. Važno je samo da izgleda spolja (za birače) da se o nečemu pregovara!

Voleo bih kada bi pregovori o izborima zaista uspeli. Ali, sudeći po svemu – mali su izgledi da će iz njih proizaći bilo kakva kvalitativna promena. Jer ako prva tačka dnevnog reda (otvorenih) pregovora ne bude temeljna izmena izbornog sistema – čini se da će izborna farsa kakva traje već skoro 20 godina da se nastavi. Samo će neki od manje poznatih aktera možda (neopravdano) uvećati sopstvenu vidljivost u medijima i javnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.