ZAŠTO NIJE USPEO 5. OKTOBAR?

ZAŠTO NIJE USPEO 5. OKTOBAR?

Volter je rekao da svaki narod zaslužuje vlast koju ima. Đinđića nije zasluživao i zato njegov politički projekat nije uspeo

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Na današnji dan se sećamo 5. oktobra 2000. godine kao datuma izneverenih velikih obećanja, očekivanja i snova. Temeljna reforma spskog društva, zasnovana na idejama demokratije, socijalne pravde i jednakosti građana ostala je samo nedosanjan san. Realno, takve ideje nisu nikada bile dominantni politički diskurs u Srbiji. A primitivizam, partikularni interesi, duboko utemeljeni tradicionalizam i neshvatanje koncepta slobodnog građanina koji ima nekakva prava spram svemoguće države su ostali ideal srpskog podanika.

Da, petog oktobra je izvršeno obaranje jednog zločinačkog, kompromitovanog, nesposobnog, štetnog i po građane opasnog režima, ali ni tada nije postojala kritična masa saglasnih da se izvrše neophodne promene suštine sistema upravljanja društvom. Sa „Slobizmom“ nije raskršćeno zbog njegove štetnosti, već samo što više nije donosio očekivane rezultate.

Jeste na čelu tih promena bio Zoran Đinđić, čovek koji je imao viziju šta treba Srbiji, ali čak ni u sopstvenoj partiji nije imao ljude koji su shvatali šta treba da se radi. Već ta koalicija DOS, koja je obuhvatala sve moguće političke opcije – od radikalnih levičara do nacionalističke desnice i kojekakvih „nadri“ stručnjaka, sindikalista i razočaranih „Slobista“ – nije mogla da izgradi potrebnu saglasnost oko svojih ciljeva. Izostala je koherentna ideologija – već je svakom, pa i najmanjem članu DOS-a, bilo dozvoljeno da samostalno misli i da upotrebljava svoj „veto“, odnosno ucenjivački potencijal.

Mnogo puta je rečeno da je najveća greška petog oktobra bila izostanak šestog oktobra – odnosno obračuna sa političkim snagama koje su bile krive za sunovrat Srbije. Usled političke raznorodnosti DOS-a, to jednostavno nije bilo moguće – što će samo dve godine kasnije dovesti do tragičnog kraja Zorana Đinđića.

Ako se složimo da su za vreme mandata (namerno ne upotrebljavam izraz vladavine) Zorana Đinđića preduzeti prvi reformski koraci – čini se da je izostala njihova prava promocija, odnosno politički rad da se ubedi građanstvo zašto je to dobro i neophodno. Instrument koji je mogao i morao da se koristi za te svrhe je bila upravo Demokratska stranka – ali ni sam Đinđić se nije oslanjao na svoju stranku, valjda svestan nedostatka kadrova. Umesto toga, sebe je okružio raznoraznim pojedincima bez porekla, intelektualne snage, ili autoriteta, koji su preko njega gledali da ostvare sopstvene interese, a nikako interese nacije i države. Na žalost, postao je žrtva takvih malih ljudi, njihovih bolesnih i neutemeljenih ambicija i neznanja. To jednom doktoru filozofije, sledbeniku legendarnog Jirgena Habermasa, nije priličilo.

Pred kraj svoga života je pokušao da se distancira od nekih svojih „saradnika“, ali suviše kasno – upravo ti ljudi su iskoristili njegovu tragičnu smrt i sahranu kao priliku da se ponovo vrate na velika vrata i dovrše svoj lične planove. A na taj način su uprljali Đinđićevo ime i delo, ostavljajući za sobom „repove“, lopovluke i gadosti koji su protivnici spremno pripisivali Đinđiću.

Koliko je Zoran Živković bio nedorastao poslu premijera i lidera pokreta za reforme, postalo je jasno vrlo brzo, kada je za manje od godinu dana izgubio izbore od strane desničara, a ubrzo zatim i vođstvo Demokratske stranke. Ni Đinđić sa svom svojom političkom mudrošću nije uspeo da se izbori sa otporima reformama i silama mraka koje vladaju Srbijom. Ceo eksperiment tako je okončan za nešto više od dve godine – i Srbija se vratila samoj sebi. Izgleda da su Đinđićev rad i lična žrtva bili uzaludni, a da san o izgradnji moderne Srbije ostaje za neke druge generacije.

Nisu modernu Srbiju mogli da izgrade neki Bebe, Čede, Tadići, Vesići, Janjuševići, Kostići i slični. Njih je Đinđić, na žalost, pogrešno odabrao da izvrše neke administrativne poslove u vezi sa tim. Ideološku osnovu  te bitke nisu nikada shvatili, osim što su se lično osetili važnim i „ovlašćenim“ da sprovode (kako znaju i umeju) svoje lične namere pod plaštom reformi za dobrobit zemlje.

Delo Koštunice i ljudi oko njega je to što su snage iz Miloševićeve epohe najpre netaknute preživele prve dve godine posle petog oktobra, a zatim su se na velika vrata ponovo pojavili u političkoj areni. Tom prilikom su „pojeli“ onoga koji ih je štitio, a dalja metastaza tog procesa je pretvorila periferne „igrače“ sa Slobine trpeze u glavne aktere današnje srpske drame i propasti.

Ali ne treba zaboraviti ni ulogu srpskog naroda. Nije nikada hteo da postane nacija i samim tim građanin, koji je odgovoran za sebe. Ostao je podanik koji večito očekuje od države da mu nešto udeli (za džabe, naravno) u zamenu za pokornost i poslušnost. Podaniku nije potrebna ideja, ideologija, ili neka vrednost – sve počinje i završava se sa trgovinom – glas za pokornost i partikularnu dobit. Ne poseduje elementarnu solidarnost – šta će biti sa drugima, nije ga briga. Volter je rekao da svaki narod zaslužuje vlast koju ima. Đinđića nije zasluživao i zato njegov politički projekt nije uspeo.

-30-

4 Comments

  • Voka kaže:

    …ukratko…Đinđić je pogrešan čovek na pravom mestu…srpski narod posle ’45 zaslužuje prave moralne patriote…a ima ih…samo im treba dati šansu…Island je pravi primer…

  • IBJ kaže:

    Ako ovo uopšte može da se uzme u obzir kao komentar, šaljem pesmu čiji su mi stihovi sami, bez previše udešavanja, došli na pamet pre par meseci. Pa neka i ličim na sentimentalnu budalu!

    Tužbalica

    Izlomiše ti noge i prostreliše srce
    usred skoka što prethodi uzletu ptice.
    Što tako naivan prigrli smrtne rane,
    o Zorane!

    Snagu tvog uzleta još krčme barabe,
    jalovi da šta stvore, al’ radi da grabe.
    Čemer prosuše na sve četiri strane,
    o Zorane!

    Mučeništvo ti pravo bespogovorno daje
    da ne pravdaš svoje neučinjene promašaje
    dušama otrovnim u kojima zora ne svane,
    o Zorane!

    U sazvežđu snova iskidanih, ponekad se ukaži
    i mrtav nam putokaz iz ovog bespuća pokaži
    – viteže iz bajke, zauvek otrgnut od straha i mane,
    o Zorane!

  • A ko je ikad potvrdio pobedu Vojislava Koštunice, da nisu zbog toga upali u skupštinu i spalili džakove sa listićima, ne loto listićima, nego glasačkim. Ako ste pročitali navode iz knjige Milene Arežine „Dan prevare, noć izdaje “ ili tako nešto, a koja je bila član savezne izborne komisije videćete i drugu stranu revolucije. Zamislite ona Mileta Lukovića, definiše kao većeg gospodina od braće Kljajević, inače kasnijih sudija uhapšenih zbog raznih radnji. Navijao sam da Milošević izgubi ali nisam navijao da DOS pobedi, nažalost pobedila je koalicija bivših Miloševićevih saradnika na čelu sa partizanima iz Toplice.
    Lepo je Rambo Amadeus opisao: Džejms Braun i Tuđman su istih godina, MIlošević i Džeger su tu negde, a vidi šta je ko napravio.
    Na čelu države su i dalje seksualno isfrustrirani kompleksaši, jajare, secikese, tapkaroši, samo su dresove promenili…Sejm šit, diferent pekidž.

    • Jerry kaže:

      U pravu si sto se tice saradnika,necu da budem vulgaran,ali ona narodska:,,Ne pravi se pita od govana“,pa tako i bi!Sam Djindjic je sebi sekao svesno granu na koju je seo,tako sto je bankarskog pripravnika,6 meseci staza u DELTA BANCI,imenovao za sefa kabineta,a posle i za predsednika tenderske komisije za prodaju cementare Popvac,Zelezare Smederevo..itd!Alo sa kojim kredibilitetom je on to mogao da radi,a da doktor filozofije to ne shvati?Sa kim je Djindjic paktirao noc uoci 5 oktobra?Sa Legijom&Cumetom&Dusanom Spasojevicem i Miletom Lukovicem!Pa ne moze sa kriminalcima da se pravi drzava,demokratska!A on,Djindjic je posle hteo sa zasticenim svedokom Cumeto da ih se resi?Pa kako brate?To je mafija,koja je za njegovog mandata pocinila 27 ubistva,sam Srecko Kalinic je priznao 24!A on premijer kao to nije znao da zemuci ciste teren da samo oni diluju,reketiraju? Cumeta je podkupio time sto je direktno kod nemaca koji su odobravali za HELLENIC PLAN grcima kredit od jedne milijarde i sest stotina milona evra koji je trebao da se odrzi putni pravac E-75(SUBOTICA-PRESEVO) u dobrom stanju zbog predsojece olimpijade ATINA 2004!A on Cume i njegova firma,tada jos u osnivanju,ali je vlada srbije dala garanciju da ce sve biti OK,osvanu na duznickoj listi GRCKE na 13 mestu!Ima na sajtu evropske banke za razvoj Difends roud!A kada su to zemunci prokljuvili,jusrili su ga prvo po Bratislavi,a on pobgao u Istanbul!kada su ga nasli da ga ubiju,on se spaso skokom sa drugog sprata srpske ambasade! Muka mi je kada cujem,procitam glorifikovane reci o Djindjicu.Tako samo i partizane abolirali,pa su nam se desili Milosevic i sada SPS,tako i sada pisemo trijade o energiji,demokraticnosti,viziji Djindjica,a on je ustvari jedan makijavelista,srebroljubac!Ko je doveo i imenovao Bebu,oficira za vezu sa zemunicima i Cumetom ?Ja nisam!Ko je znao 45 minuta posle atentata ko su ubice,sa sve slikama?I za kraj,nije nevazno,Djindjic je potisao u prisustvu Cede da nece Sloba zavrsiti u Hagu,a on,demokrata, principijelan ,postenjacina sa vizijom na Vidovdan,najveci srpski i ujedno najtragicniji datum u istoriji Srba ,mrtav ladan ga isporucio u Hag!E pa ne moze da stalno budes gospodin,,Prevaric“ i posle toga nikom nista!Da se razumemo,Slobu bi ja,licno obesio na sred Terazija,ali nikada ga ne bi isporucio iz dva razloga!Prvi jer mu je Djindjic to garantovao,a drugi jos vazniji je to sto bi po svim normalnim parametrima trebao da odgovara u zemlji gde je pocinio zlocine!A to je Srbija!

Ostavite odgovor