TOPLOTNI KOMFOR I KAKO GA POSTIĆI

TOPLOTNI KOMFOR I KAKO GA POSTIĆI

Kao da su „isparila“ sredstva predviđena budžetima namenjena za postizanje energetske efikasnosti u javnim zgradama i ustanovama. Još uvek kod ljudi koji rukovode ovim ustanovama ne postoji minimum odgovornosti za posao koji obavljaju. Nivo njihovog znanja kao i interesovanja za podizanje nivoa energetske efikasnosti jednak je nuli.

 

Vreme_je-Dusan_Nelki

 

 

Autor: Dušan Nelki

 

 

 

Energetska efikasnost posmatrana iz ugla primene konkretnih aktivnosti u izgradnji novih i sanaciji starih zgrada, predstavlja širok dijapazon različitih postupaka, odabranih materijala i ugrađene opreme. Kako postojeće javne i privatne zgrade učiniti energetski efikasnim?

Odgovor na ovo pitanje i regulativu sadrži Zakon o energetici, koji je stupio na snagu još 2014. godine. U članu 365 ovog zakona definisani su povlašćeni proizvođači toplotne energije:

“Povlašćeni proizvođači toplotne energije su proizvođači koji u procesu proizvodnje toplotne energije koriste obnovljive izvore energije i pri tome ispunjavaju uslove u pogledu energetske efikasnosti. Jedinica lokalne samouprave propisuje podsticajne mere i uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije, kriterijume za sticanje ispunjenosti tih uslova i utvrđuje način i postupak sticanja tog statusa.”

Stidljivo, i koliko je meni poznato u predhodnih par godina i to samo na teritoriji AP Vojvodine, doneti su pravilnici za sufinansiranje projekata korišćenja solarne energije za pripremu potrošne tople vode. Subvencija je bila čak 80% i za nju su mogle konkurisati sve javne ustanove. Bespovratna sredstva za nabavku opreme i montažu termalnih kolektora mogle su dobiti ustanove: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, pa čak i zdravstvene zaštite životinja.

Da li su konkursi realizovani? Nešto baš nisam siguran. Pre će biti da su pare za ovu namenu negde isparile. Zašto? Zato što još uvek kod ljudi koji rukovode ovim ustanovama ne postoji minimum odgovornosti za posao koji obavljaju. Nivo njihovog znanja kao i interesovanja za podizanje nivoa energetske efikasnosti jednak je nuli. Zaključak se nameće sam. Sa samo malo inventivnosti moguće je javnu ustanovu postaviti na svetski nivo. Ili možda to Srbiji ne treba? A sve je tako jednostavno.  

Za primenu energetski efikasnih rešenja nije potrebno da se upuštamo u izučavanje fizičkih zakonitosti i matematičke proračune. Dovoljno je da poznajemo osnovne principe. To znači da pri realizaciji projekta možemo projektantu ili izvođaču radova opisati šta mi to želimo. Da bi smo to mogli preneti onima koji projektuju ili izvode radove moramo znati šta je to što nam boravak u određenom prostoru čini prijatnim.

Ravnoteža između tela i njegove okoline ogleda se u uslovima komfora. To praktično znači da kada je ova ravnoteža postignuta u pogledu temperature vazduha u prostoru, zapremine vazduha u prostoru, osvetljenju unutar prostora i zaštiti od buke – ispunjeni su svi preduslovi da boraveći u ovakvom prostoru osetimo uživanje.

Za ostvarenje toplotnog komfora svakako je najbitnija termo-izolacija kojom se postižu dva efekta. Prvi je smanjenje gubitka toplote iz prostora zimi (štedi se na energiji ili energentima za grejanje), a drugi je smanjenje toplotnog opterećenja prostora leti (štedi se na struji koju bismo potrošili za hlađenje). Odmah posle termoizolacije dolazi odabir načina grejanja, odnosno izbor opreme kojom ćemo grejati prostor. Najzastupljeniji oblici grejanja u Srbiji, kada se posmatra kolektivno stanovanje (zgrade) i poslovni prostori je, radijatorima (daljinsko grejanje), toplim vazduhom (klima komore) i podno grejanje (daljinsko u zgradama novije generacije i privatnim objektima).

Iz ilustracije uočavamo da je najbolja vrsta grejanja podno grejanje (kriva “A”). Prenos toplote vrši na način da nam je najtoplije u područiju stopala 24°C,  povećanjem rastojanja od poda temperatura vazduha polako opada pa je u područiju oko glave 19°C, a uz sam plafon završava se sa 16°C.

Kriva “B1” prikazuje raspored temperature kada je radijator ispod prozora na spoljnjem zidu. U ovom slučaju, temperaturna raspodela po visini, u celom prostoru je oko 20°C. Kriva “B2” prikazuje raspored temperature kada je radijator na unutrašnjem pregradnom zidu. U ovom slučaju imamo neprijatan doživljaj vrelih obraza i hladnih nogu. Kriva “C” prikazuje raspored temperature kada je u pitanju grejanje toplim vazduhom koji se uduvava u prostor sa plafona. Ovo je najgora varijanta koja izaziva veoma veliku neprijatnost, a doživljavamo je kao vruću glavu (25°C) i hladne noge (17°C).

Osim termoizolacije i opreme kojom grejemo prostor, za ostvarenje toplotnog komfora, bitan je i izbor stolarije. Na slici dole prikazan je prozor, sa nekoliko različitih staklo-paketa, pri čemu je izmerena unutrašnja temperatura stakla kada je temperatura vazduha napolju -10°C, a u unutrašnjosti prostorije +20°C.  

Ilustracija pokazuje da se sa povećanjem broja stakala u prozoru, kao i ispunom međuprostora između stakala inertnim gasom, mogu postići ogromne uštede energije za grejanje.

Sa stanovišta toplotnog komfora, za postizanje idealnog stanja temperature unutrašnjih površina zidova ne bi smele da bude niže od temperature vazduha za više od 2°C, dok bi se temperaturna raspodela po visini prostorije (pod-plafon) trebala održati u okviru 3°C. Za ispunjenje ovako strogog kriterijuma nije dovoljan samo jedan toplotni izvor već je potrebna kombinacija više vidova grejanja. Ovo iziskuje dodatna ulaganja u opremu za grejanje što za posledicu ima ozbiljno povećanje investionih troškova.

Za ostvarenje toplotnog komfora, kao dopuna tradicionalnim metodama grejanja, u poslednjih 20 godina sve više se koriste termalni kolektori. Ovi kolektori našli su maksimalnu primenu u procesu zagrevanja potrošne tople vode u hotelima, na plažama, u javnim i stambenim zgradama.

Na kraju ovog teksta o toplotnom komforu navodimo nekoliko parametara koji su odlučujući pri opredeljenju za instalisanje termalnih kolektora:

  • Prosečna vrednost godišnje energije zračenja Sunca na teritoriji Srbije iznosi oko 1.400 kWh/ m2;
  • Godišnje se, po odbitku svih gubitaka u sistemu, može prikupiti oko 700 KWh toplotne energije po 1m2 instaliranih kolektora;
  • Na pripremu potrošne tople vode u prosečnom domaćinstvu na teritoriji Srbije odlazi 20% ukupne godišnje potrošnje toplotne energije;
  • Prosečno domaćinstvo potroši dnevno oko 200 litara tople vode temperature 45°C, koja se uglavnom iskoristi za održavanje lične higijene i pranje sudova;
  • Za zadovoljenje potreba za toplom vodom koja se koristi za održavanje higijene i pranje sudova u prosečnom domaćinstvu sa 4-5 članova treba 6 m2 termalnih kolektora;
  • Ukoliko se kolektori postave pod fiksnim uglom od 37°do 43° u smeru juga, ukupna godišnja dozračena energija na ploču kolektora biće 6% niža od one koja bi se dozračila ako bi se nagib kolektora menjao ugradnjom mehanizama za praćenje putanje Sunca tokom dana. Zbog cene i problema oko održavanja ovi mehanizmi još uvek nisu isplativi.

Ostavite odgovor