NE NAPUŠTAJMO DRŽAVU, VEĆ LOŠE NAVIKE

NE NAPUŠTAJMO DRŽAVU, VEĆ LOŠE NAVIKE

Bahatost u pogledu odnosa prema energiji dovela je do toga da srpska privreda boluje od visokog energetskog intenziteta. To je posledica zastarelosti tehnologija, neadekvatnog korišćenja i održavanja proizvodnih resursa i praznog hoda u uništenoj proizvodnji. Proizvodnja je zasnovana pretežno na fosilnim gorivima, velika je uvozna zavisnost (preko 30%) i visok je udeo potrošnje energije u domaćinstvima (preko 50%). Ovako visok procenat potrošnje energije u domaćinstvima samo je slika očajnog stanja u ekonomiji.

 

Vreme_je-Dusan_Nelki

 

 

Autor: Dušan Nelki

 

 

 

Na samitu EU u oktobru 2014. godine, zemlje-članice su se dogovorile da do 2030. godine postignu 27% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije (OIE). Ovako predočena informacija laiku ne znači ništa, ali verujem da znači ako se kaže da je to ekvivalentno smanjenju emisije CO2 koju proizvede 400 termoelektrana. Na tom samitu zemlje članice su se takođe dogovorile da do 2020. godine ostvare uštedu od 20% energije.

Izvesti jedan ovako grandiozan poduhvat moguće je samo u kontrolisanoj sprezi klasičnog načina proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva i proizvodnji iste iz obnovljivih izvora energije. Dosadašnja šema po kojoj se isporučuje i troši električna energija izgleda ovako:

Da bi se dostigli zacrtani ciljevi, potrebno je ostvariti dvostruku komunikaciju koja se ogleda u povratnoj informaciji od potrošača ka snabdevaču električnom energijom. Ta šema bi trebalo da izgleda ovako:

Ono što bi se dobilo prelaskom na ovakav sistem snabdevanja električnom energijom je povećanje efikasnosti za najmanje 20%, povećanje otpornosti mreže na preopterećenja, smanjenje potrebe za uvozom i osnaživanje individualne inicijative za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Ovakav nelinearni model stavlja fokus na potrebe klijenata – kvalitet i sigurnost snabdevanja.

Neposredno po samitu iz 2014. godine, Nemačka je donela odluku da do 2020. zastupljenost energije iz OIE bude 30%, a u 2050. godini taj nivo dostigne 50%. Ceo koncept počiva na integraciji malih proizvođača u do sada centralizovani sistem proizvodnje i distribucije energije. Na ovaj način podiže se efikasnost u pogledu upravljanja ponudom i potražnjom za energijom. Ovakav pristup ukazaće na nove mogućnosti u pogledu distribucije i skladištenja energije.

A gde smo tu mi? Bahatost u pogledu odnosa prema energiji dovela je do toga da srpska privreda boluje od visokog energetskog intenziteta. To je posledica zastarelosti tehnologija, neadekvatnog korišćenja i održavanja proizvodnih resursa i praznog hoda u uništenoj proizvodnji. Proizvodnja je zasnovana pretežno na fosilnim gorivima, velika je uvozna zavisnost (preko 30%) i visok je udeo potrošnje energije u domaćinstvima (preko 50%). Ovako visok procenat potrošnje energije u domaćinstvima samo je slika očajnog stanja u ekonomiji. To praktično znači da industrija ne postoji.  Poređenja radi, napomenimo da u EU domaćinstva potroše 27% raspoložive energije. To je skoro upola manje nego u Srbiji.   

Sprovođenjem mera energetske efikasnosti u sektorima komunalnih delatnosti, zgradarstvu, industriji i transportu osigurali bismo energetsku nezavisnost zemlje i podigli konkurentnost privrede. Koje su to mere energetske efikasnosti koje treba sprovesti?

Svakako prva mera je edukacija po pitanju odnosa prema energiji. Sa edukacijom (obrazovanjem) mora se početi od predškolskih ustanova i nastaviti (kroz obavezne predmete) do sticanja fakultetske diplome. Osim ove prve mere koja je temelj, potrebno je izvršiti usvajanje novih standarda u proizvodnji i zgradarstvu. Razvoj kompanija za proizvodnju električne i toplotne energije iz OIE, poreske olakšice i nove kreditne linije moraju biti na vrhu prioriteta u narednom periodu.

Ono što sledi je uvođenje ESCO kompanija i firmi za energetske revizije. Sve ove mere povećaće tražnju za proizvodima i uslugama više klase energetske efikasnosti. Da se ne stekne pogrešan utisak kako naše zakonodavstvo ništa ne radi na ovom planu pobrinula se Vlada – donoseći uredbu o kriterijumima energetske efikasnosti u javnim nabavkama.

Iako se može steći utisak da se na bazi podataka koji su vezani za emisiju CO2 može izvesti  zaključak o privredi jedne zemlje i trendovima vezanim za dobijanje energije iz OIE, ipak to nije tako. Na primer, za 1 KWh proizvedene električne energije Nemačka emituje u atmosferu 460 grama, Francuska 79 grama, a Island samo 0,18 grama CO2. Velika razlika između emisije CO2 koja se uočava poređenjem industrijski razvijenih Nemačke i Francuske posledica je toga što Francuska najveći deo struje dobija iz nuklearnih elektrana, dok je u Nemačkoj pored nuklearki velika zastupljenost i termoelektrana. Island sa svega 0,18 grama CO2/1KWh je svetski rekorder u očuvanju atmosfere. Ovako mala emisija je posledica dobijanja električne energije iz geotermalnih izvora, a ne posledica nepostojanja potrebe za energijom, dok Etiopija sa 7 grama CO2/1KWh predstavlja sliku krajnje bede i siromaštva.

Kosovo sa 1287 grama CO2/1KWh je u samom vrhu zagađivača, jer skoro svu energiju dobija iz termoelektrana. Hrvatska sa 236 grama CO2/1KWh nije to postigla masovnom proizvodnjom energije iz OIE, već kupovinom iste za novac ostvaren prodajom turističkih usluga. Kuvajt, Irak i Saudijska Arabija takođe su veliki zagađivači, jer energiju dobijaju spaljivanjem nafte i nalaze se u područiju oko 1000 grama CO2/1KWh. Na kraju napomenimo da Kina, kao najveća svetska ekonomija, emituje u atmosferu 766 grama CO2/1KWh. Podatak da Srbija emituje u atmosferu 717 grama CO2/1KWh može nas dovesti u zabludu da pomislimo da je naša ekonomija slična kineskoj. Nažalost to nije tako.

Svi znamo da veća energetska efikasnost podrazumeva manji utrošak energije po jedinici proizvoda, iz čega proizilazi da ako imamo osnovna znanja možemo produžiti vek energetskim resursima, usporiti rast cena energenata, smanjiti emisiju CO2 i zagađenje životne sredine (čađ, pepeo, teški metali). Za uzvrat dobijamo domaćinstva sa visokim uslovima komfora, industriju koja će kreirati energetski efikasne proizvode i državu u koju ćemo imati poverenja, osećati se sigurno i nikad nećemo pomisliti da iz nje odemo tražeći bolje uslove za život.

Ostavite odgovor