NAMA JE OVDE DO BOGA TEŠKO!

NAMA JE OVDE DO BOGA TEŠKO!

Kako je Veliki bački kanal od jedinstvenog neimarskog poduhvata i ponosa stigao do sramote i rugla za manje od 200 godina? Toliko vremena je trebalo da se Kanal dovede od najznačajnijeg građevinskog poduhvata u ovom delu Evrope do mrtve vode koja služi samo kao ogromna septička jama.

 

Autor: Dino Mujanović – Vojvođanska zelena inicijativa

 

Uništavanje Velikog bačkog kanala tokom poslednjih sedamdesetak godina intenziviralo se pojavom velikih industrijskih objekata u naseljenim mestima u njegovoj blizini. Vujadin Đurković, meštanin Vrbasa, seća se da su se ljudi do šezdesetih godina prošlog veka kupali i uživali u Kanalu. Tada je on služio svojoj svrsi – navodnjavanju i odvodnjavanju, povezivao je dva velika plovna puta (Dunav i Tisu) kao deo sistema Dunav-Tisa-Dunav.

Kanal su ručno kopale hiljade radnika u periodu od 1793. do 1801. godine. Pušten je u rad 1802. godine i do šezdesetih godina 20. veka funkcionisao je besprekorno. Od tada se Kanal zagađuje, uz prećutnu saglasnost donosilaca odluka.

Sve vlasti i sve industrije su okretale glavu od problema koje su same stvarale. Carovala je (i caruje) korupcija – možeš da zagađuješ, sve dok daješ novac u budžet umesto za izgradnju prečišćivača. Umesto da se ulaže u uređaje za prečišćavanje finansiraju se fudbalski klubovi, lokalne manifestacije…

Danas je Kanal nesto sasvim drugo od onoga za šta je projektovan i zamišljen. Pogotovo ako se zađe malo dublje, malo ličnije, ako se pitaju ljudi koji žive u mestima duž Kanala. Ljudi u Crvenki, Kuli i Vrbasu decenijama se bore protiv daljeg zagađenja ovog vodotoka, ali ostaje velika misterija kako se, i pored brojnih prijava, protesta građana, opomena iz EU, sa tom praksom zagađenja i dalje nastavlja.

Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa objašnjava da je industrija ulja i biljnih masti „Vital“ najveći pojedinačni zagađivač u Vrbasu, ali i na celom Kanalu. Građani i organizacije su protiv „Vitala“ i njegovog rukovodstva podnosile i podnose – u proseku od 10-15 prijava godišnje. A mogli bi da podnose i svakodnevno, uzimajući u obzir da „Vital“ svakodnevno izbacuje neprečišćenu vodu u Veliki bački kanal. „Vital“ ima prečišćivač – ali ga ne koristiti, jer je to za njih skupo.

Više od 30 godina sve komunalne i industrijske otpadne vode se ulivaju u Kanal bez ikakve prethodne prerade. – Tamo više nema živog stvora, nema ni jednog živog organizma – kaže Dr Branko Milanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada.

Ukupno dnevno zagađenje kanala je oko 350 m3/h. Količina koja je za sada potrebna da se „izmulji“ kako bi kanal profunkcionisao je oko 400.000 m3, uz dodatak 350 m3 svakog sata. Koeficijent zagađenosti je oko hiljadu puta veći nego u Dunavu kod Novog Sada, ili Beograda.

Dr Miljanović objašnjava da problem nije u samoj vodi, nje svakako ni nema toliko. Na nekim mestima dubina vode u kanalu iznosi svega 10-20 cm. Problem je u mulju, u količini sedimenta i količini i koncentaciji toksičnih materija u samom sedimentu.

Da ovde završimo sa brojevima i statistikom, da pričamo o tim ljudima koji žive pored otvorene septičke jame. Građani Vrbasa koji svakodnevno prelaze preko jednog od četiri mosta u Vrbasu, barem dva puta dnevno su na „udaru“ kanala – tamo i nazad. Tokom letnjih meseci ljudi koji žive pored kanala opisuju miris kao nesnosan. Opasnost po njihovo zdravlje i mogućnost oboljevanja od malignih bolesti je mnogo veća nego u drugim u zagađenim sredinama. Oni su takođe svesni da je u civilizovanom svetu sramota dozvoliti tako nešto. Rekultivacija i ponovno aktiviranje kanalske mreže bi donelo mnogostruke koristi.

Ratko Đurđevac ima pitanje za nadležne šta se desilo sa 15 miliona evra koji su bili namenjeni za izgradnju centralnog prečišćivača otpadnih voda!? Radova nema! Odakle će se sada stvoriti pare za nastavak tih radova i za radove na izmuljivanju kanala!?

Postoji mnogo nelogičnosti u celoj ovoj priči, ali isto tako i puno volje i odlučnosti ljudi iz ovih mesta da poprave svoje uslove za život. Ovde bi trebalo da se radi o dobroj stvari za sve. Za ljude koji tamo žive, za privredu cele regije kroz obnovu i ulaganje u kanalsku mrežu, za životnu sredinu.

Životna sredina je sredina u kojoj se živi. Životna sredina podrazumeva sredinu u kojoj je moguć život! Vrbašani imaju pravo na dostojanstven i zdrav život, bez smradova i opasnosti po zdravlje građana.

Možete analizirati, projektovati i planirati do sudnjeg dana  – zaključuje rezignirano Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa. Problem je što treba preći sa reči na dela!

Emisiju „Vrbas – Nama je ovde do Boga teško“ iz dokumentarnog ZV serijala „Zelena patrola na delu“ možete pogledati na Youtube kanalu Vojvođanske zelene inicijative:

Ostavite odgovor