SVETLOSNI-KOMFOR-–-KLJUČ-ZA-DOBRU-PRODUKTIVNOST

SVETLOSNI KOMFOR – KLJUČ ZA DOBRU PRODUKTIVNOST

Osećaj prijatnosti je kompleksan pojam, koji osim fizioloških potreba čoveka obuhvata i njegov psihološki doživljaj nekog prostora. Na ove subjektivne aspekte doživljaja svetlosnog komfora obraća se sve veća pažnja pri projektovanju poslovnih objekata, prvenstveno zbog povećanja produktivnosti

 

Autor: Dušan Nelki

 

Početkom sedamdesetih godina XX veka, mnoge poslovne zgrade projektovane su i izgrađene sa minimalnim korišćenjem prirodne svetlosti, ili sa isključivo veštačkim osvetljenjem. Dvadeset godina kasnije na videlo izlaze rezultati takve prakse – a oni su nezadovoljstvo korisnika prostora zbog nekomfora, manja produktivnost, učestali slučajevi depresije i nesanice, kao i znatno povećana potrošnja električne energije za osvetljenje. Naknadno sprovedena istraživanja ukazala su da veću produktivnost i efikasnost kao i opšte bolje zdravstveno stanje pokazuju korisnici prostora koji se osvetljavaju prirodnom svetlošću.

Troškovi vezani za zaposlene (njihovih plate, oprema radnih mesta i ostalo) prevazilaze troškove izgradnje samog objekta. Zato je veoma bitno omogućiti visoku produktivnost i zadovoljstvo korisnika prostorom u kome rade. Povećanje zadovoljstva i udobnosti zaposlenih direktno vodi smanjenu troškova. Ukoliko je okruženje za rad prijatno, potreba za dodatnim veštačkim osvetljenjem i grejanjem ili hlađenjem je smanjena – što omogućava dodatnu uštedu energije. Osim ekonomskih razloga, za upotrebu prirodnog osvetljenja treba uzeti u obzir i činjenicu da se ljudi mnogo prijatnije osećaju u prostoru koji je osvetljen prirodnom svetlošću.

Prirodna ili dnevna svetlost predstavlja vidljivi deo spektra sunčevog zračenja, koje nakon ulaska u Zemljinu atmosferu prolazi kroz niz transformacija. Prirodna svetlost sastoji se od tri komponente: direktne sunčeve svetlosti, difuzne svetlosti sa neba i svetlosti reflektovane od tla, vegetacije i okolnih objekata. Za razliku od veštačkog osvetljenja, prirodna svetlost je tokom vremena promenljiva po intenzitetu, raspodeli sjajnosti i po spektru.

Na prirodnu svetlost utiče veliki broj faktora, a najdominantniji su geografski položaj, pokrivenost neba oblacima, reljef, okolne zgrade i vegetacija. Lokalni parameteri koji utiču na svetlost u unutrašnjosti zgrade su orijentacija zgrade, geometrija, veličina i raspored otvora. Svetlost ima dvojni karakter. Za prostiranje koristi talasnu strukturu, a u interakciji sa čvrstom materijom ponaša se kao materija (u vidu fotona). Svetlosni spektar deli se na ultraljubičasto područije (100-400nm), vidljivo područije (380-780 nm), infra crveno područije (780nm-3mm). Ultraljubičasto područije svetlosti manifestuje se tamnjenjem kože i podstiče fotosintezu, dok se infracrveno područije manifestuje toplotom pri čemu kroz vakum ili čist vazduh prolazi bez gubitaka (talasni karakter). Ali se pri nailasku na materiju – energija (predmet) zračenja apsorbuje i pretvara u toplotu (materijalni aspekt fotona).

Pošto smo izneli par tehničkih informacija vezanih za prirodu svetlosti, vratimo se na temu svetlosnog komfora i razmotrimo kako se manifestacije izazvane svetlošću odražavaju na čoveka. Prostor koji zadovoljava uslove svetlosnog komfora najlakše se prepoznaje ako obratimo pažnju na emocije koje ćemo osetiti tokom boravka u njemu. Nemir izaziva preterani kontrast, koji je posledica neravnomernosti u osvetljenosti. Veliku nelagodnost izazivaju teške senke, a posledica su neadekvatnog upadnog ugla svetlosti. Upadni ugao je presudan u odzivu boja i senki kojima određujemo naš položaj u prostoru. Iritaciju izaziva bljesak, koji onemogućava razlikovanje objekata od okoline. Zamor izaziva nedovoljna osvetljenost, ili položaj veštačkog svetla. Veštačko osvetljenje mora kopirati prirodno i zato svetlo mora da dolazi odozgo. Treba da ima komponente usmerenja i difuzije, da bi proizvelo osećaj ugodnosti. Na atmosferu u prostoru utiče i boja kože osobe koja u njemu boravi, zato se boji zidova i boji važnih predmeta mora prilagoditi i osvetljenje.

SVETLOSNI-KOMFOR

Načela održive gradnje podrazumevaju projektovanje zgrada visoke energetske efikasnosti i maksimalno korišćenje prirodne svetlosti. Jedna od mera za opis kvaliteta svetlosnog komfora je pogled prema spoljašnjosti. Komfor korisnika prostora veći je ukoliko ima pogled ka spoljašnjosti, jer se tako dobija osećaj povezanosti sa okolinom, a ne osećaj izdvojenosti i klaustrofobije. Svetlovodi i krovni prozori dovode prirodnu svetlost u unutrašnjosti zgrade, ali kako ne pružaju pogled ka okolini ne predstavljaju najbolje rešenje sa emocionalnog aspekta korisnika, iako zadovoljavaju tehnički karakter.

Da bi se ovi problemi prevazišli neophodno je integralno projektovanje kroz komunikaciju specijalista iz svih oblasti. Osećaj prijatnosti je kompleksan pojam, koji osim fizioloških potreba čoveka obuhvata i njegov psihološki doživljaj nekog prostora. Na ove subjektivne aspekte doživljaja svetlosnog komfora obraća se sve veća pažnja pri projektovanju poslovnih objekata, prvenstveno zbog povećanja produktivnosti. Dobro osvetljenje poboljšava logičko zaključivanje, izdržljivost, sigurnost, brzinu pri računanju. Povećanje osvetljenosti sa 90 na 500 Luxa povećaće opažanje za 16, logičko razmišljanje za 10, brzo računjanje za 5 procenata – prevedeno na nivo preduzeća to je povećanje produktivnosti odnosno radnog učinka za 8 procenata.

Funkcije oka, kao što su oštrina, kontrast i brzina opažanja do punog izražaja dolaze pri osvetljenosti od 10.000 Luxa  (nivo osvetljenosti operacionog stola kreće od 20.000 do 120.000 Laux). Za isti radni učinak 20-godišnjaku treba 100 Luxa, a 60-godišnjaku 209 Luxa. Dobro osvetljeno radno mesto mora imati najmanje 750 Luxa. U Nemačkoj je zabranjen rad na radnim mestima koja su više od šest metara udaljena od prozora. Izvori plavog svetla loše utiču na ljude koji boluju od dijabetesa, srčane bolesnike i starije od 55 godina.

Ljudi su kao deo prirode neraskidivo vezani za osvetljenje koje potiče od sunca. Od nastanka čoveka prirodna svetlost je njegov stalni pratilac. Sve životne funkcije čovekovog organizma u uskoj su vezi sa ritmom promene svetlosti i tame. Ovih par zapažanja osnov su za proizvodnju najkvalitetnijih sijalica. Do skoro, najpribližnija kopija prirodnog osvetljenja bila je sijalica sa užarenom niti. U mnogome je imitirala sunce, jer je kao i ono osim svetlosti proizvodila i toplotu. Prelaz na savremene izvore svetla koji desetinama puta bolje (efikasnije) konvertuju električnu energiju u svetlosnu ne znači i obavezan napredak u pogledu doživljaja svetlosnog komfora. Trend izgradnje staklenih nebodera je dobar sa aspekta uštede električne energije za osvetljenje. Možda je dobar i za čovekov osećaj ugodnosti, jer ga obasjava prirodna svetlost – ali je isto tako jasno da preterivanja zarad modnih trendova u građevinarstvu nisu uvek i najbolje rešenje. Staklenici su za biljke, a ne za ljude. Prava mera svetlosti i tame cilj je kome će čovek stalno težiti u interakciji sa prirodom.

Ostavite odgovor