Patrijarh-Irinej-u-Kanadi

Patrijarh Irinej u Kanadi: ŽIVOT TEČE DALJE – SITUACIJA NORMALNA

Intervju sa Patrijarhom Irinejom vođen je 16. februara 2016. u manastiru Svetog preobraženja, za vreme njegove višednevne posete Kanadi u cilju sređivanja stanja u crkvenim poslovima eparhije

 
Autor: Ivana Đorđević 
Specijalno za Vreme je iz Toronta

 

Nedavno je održana godišnja skupština eparhije. Da li je na skupštini razrešen eparhijski savet izabran 2014. godine, s obzirom da se taj takozvani “legitimni eparhijski savet” redovno oglašava?

Nikakvog razrešenja nije bilo, članovi Saveta koji su bili pre, bili su i sada. Znači oni koji su legitimno izabrani prisustvovali su skupštini i za drugi Savet mi ne znamo.

Vaša Svetosti, mislim na eparhijski savet.

Nema tu legitimni i nelegitimni. Skupština je izabrala savet u svoje vreme, i ona je održala svoj sastanak.

U kolikoj meri očekujete da će ovim odlukama biti razrešeno stanje u kanadskoj eparhiji? Da li je razrešen status vladike Georgija i njegovog stavropirgijskog smeštaja?

Odlukom sabora o njegovom razrešenju sve je rešeno. Time je on završio svoju ulogu u Kanadi i postao jedan običan član crkve. Ukoliko ostane u Kanadi, nema bilo kakvog prava da se meša i upravlja eparhijom. Telo koje ga je poslalo ovde, svojom odlukom, za koju kaže da ju je on prihvatio, to isto telo ga je razrešilo misije i službe u eparhiji kanadskoj. Zašto je došlo do toga i na taj način da se razreši, on to mora sebi da da odgovor.

Patrijarh-Irinej-u-Kanadi-VLADIKA-PATRIJARH-IRINEJ

Vladika Georgije i Patrijarh Irinej

Šta se dešava ako se vladika Georgije vrati u Srbiju?

On nije raščinjen. Ostaje u zvanju episkopa. Ja sam ga pozvao i rekao mu da se javi i dođe u Beograd, u patrijaršiju, jer ima mesta i prilike da bude koristan crkvi i dalje – naravno na funkciju shodno njegovom činu i zvanju. On je to odbio. Njegovo je pravo da živi gde hoće. On često naglašava da je on monah, a monasi počinju u manastiru i završavaju u manastiru. On još uvek nije zvanično pozvan da napusti Kanadu, što ne znači da neće to biti učinjeno – jer je on ovde došao voljom Crkve i voljom Crkve treba da se vrati tamo odakle je bio poslat. Šta će on prihvatiti ne znam, ali njegova misija kao episkopa je konačno završena u Kanadi.

Govori se dosta i o kući u kojoj se vladika trenutno nalazi i živi. Kako će to biti rešeno?

Pitanje te kuće je jedno veliko pitanje, jer je kuća kupljena mimo ustava naše crkve, prodajom legata koji je bio poklonjen eparhiji. Pošto nije bilo dovoljno novca od prodaje tog legata, on je uzeo/pozajmio (ne znam na koji način) veliki deo sredstva iz eparhije i isplatio to imanje – ne obavestivši patrijaršijski upravni odbor. Pre svega o prodaji legata, a zatim i o kupovini ovog imanja pored manastira. Tako da je to bilo nezakonito i protivno Ustavu srpske crkve.

On je kao i svaki sveštenik imao solidnu platu i mogao je od svoje plate da kupi zgradu, kuću gde će živeti kada prestane da bude episkop. Mada, kod nas je običaj da episkop i završava život kao episkop, sem u slučaju bolesti, krivice ili nekog drugog razloga. On će morati da napusti kuću u kojoj se nalazi, jer je ona kupljena nelegitimno i neustavno. Da tragedija bude još veća, on je sebe proglasio vlasnikom jednog dela kuće i proglasio kuću stavropigijom. Stavropigija i ta kuća nemaju nikakve veze. Stavropigija su manastiri značajni zbog svoje istorijske uloge, kao što je kod nas Pećka patrijaršija i direktno je pod upravom patrijarha.

Zašto je pravoslavnim vernicima u Kanadi, za Božić upućena posebna Božićna poslanica?

Za to sam čuo tek kada sam došao u Kanadu. To nije poslanica, već uvodni članak za eparhijski časopis. Ne razumem zašto je čitana za Božić, kada je postojala posebna poslanica Crkve.

U crkvi je čitana kao poslanica…

Meni se obratio urednik časopisa “Istočnik” za uvodnu reč, koja je namenjena samo časopisu, a ne poslanici. Patrijaršija je poslala zvanično Božićnu poslanicu svim eparhijama, pa i kanadskoj. Ovo nije poslanica. Mene niko nije pitao da to pročita u crkvama. To je greška. To nije bilo namenjeno za Božić i za liturgiju, nego samo kao uvodnik za časopis.

Da li će se na majskom zasedanju svetog arhijerejskog sabora odlučitivati o postavljanju novog episkopa kanadske eparhije, ili se smatra da je ova, trenutna organizaciona struktura najbolja solucija za našu eparhiju – dok se ne sredi stanje u eparhiji?

Posle smenjivanja ili smrti kod nas se na redovnom zasedanju sabora odlučuje o postavljanju novog episkopa. S obzirom da je zasedanje u maju, normalno je i prirodno je očekivati da na ovom saboru bude izabran episkop za Kanadu. Ja sam samo umoljen da administriram do Sabora. Ja imam puno obaveza u Patrijaršiji, tako da je ovo bilo samo privremeno. Prihvatio sam da vodim eparhiju do izbora sledećeg episkopa.

Da li će vernici imati uvid, i koliki, u raspodeli i trošenju sredstava koja se nalaze na računu Eparhije, nakon odmrzavanja računa (15. decembra 2015.) i kako će se ta sredstva usmeravati?

Jedno od nedela koje je učinio vladika Georgije, posle svog razrešenja, je i blokiranje računa eparhije. To je je dosta koštalo eparhiju da se oslobodi blokade. Druga stvar koju je takođe nerazmišljeno učinio jeste sprečavanje da uđem u manastir. To se u istoriji crkve nikada nije desilo. Mi dolazimo u eparhiju, prihvatamo eparhiju, delamo u skladu kanona, Ustava crkve i zakona države gde se živi. Kada usled smrti ili smenjivanja episkopa dođe vreme, uprava eparhije se predaje administratoru – sve se predaje.

Vladika je učinio nešto što se nikada nije desilo. Da je to učinio neki sveštenik, može se uzeti da nije znao. A da to učini vladika – to je neprihvatljivo. Meni je žao što se to desilo. On je moj đak. Ja sam ga cenio i dolazio sam mnogo puta ovde i nisam mogao lako da prihvatim priče koje su se pričale o njemu. Zato smo u Sinodu odlučili da pošaljemo komisiju da vidimo šta je tu istina – da li je kleveta ili istina. Na osnovu izveštaja komisije Sinod je odlučio da ga razreši eparhije, što je kasnije potvrdio i Sveti arhijerejski sabor. Bilo bi vrlo pametno i umno da se ponudio da bude na raspolaganju crkvi. Tako bi mu našli neko mesto koje je odgovarajuće za njega – da nastavi da služi Crkvi. Na žalost – on je učinio sve suprotno i time nas ražalostio i iznenadio.

Da li će se ta sredstva koja su odmrznuta koristiti za potrebe kanadske eparhije?

Da, naravno. Ta sredstva koja pominjete nisu moja sredstva, niti ičija. Svako telo ima svoj budžet. Prihodi i rashodi. Sve što se primi kao prilog, budžetira se i vodi evidencija i kada i kako se troši – troši se na osnovu potrebe, sa odobrenjem nadležnog organa.

Patrijarh-Irinej-u-Kanadi-Manastir u Miltonu

Manastir u Miltonu

U ovim teškim vremenima, kada nam je svima potreban mir u duši i kada je potrebno da se neke stvari srede u eparhiji šta biste kao veliki duhovnik poručili vernicima?

Vi pominjete sređivanje stanja u eparhiji. Na moju veliku radost, ja nisam video niti naišao na probleme. Naravno da svaka crkveno školska opština ima neke probleme, život teče – stvaraju se problemi i rešavaju se problemi. Tako da ja ne vidim ni jedan ozbiljan problem u čitavoj kanadskoj eparhiji. Opštine funkcionišu po svojim principima i statutima. Eparhija nije mogla da nastavi normalno svoj rad nakon smene vladike, jer je vladika zaključao kancelariju i blokirao račune. Bez dokumentacije i arhive, normalno da je bilo teško nastaviti normalan rad. Morali smo preko suda i advokata da otvaramo kancelariju i dolazimo do dokumenata. Pozivali smo i sekretara i blagajnika – ni jedan se nije pojavio. Po savetu suda i eparhije, mi smo formirali komisiju i komisijskim putem otvorili kancelariju. Našli smo haos u kancelariji. Vredna i važna dokumenta su odneta i do danas nisu prisutna ovde. Tako da je praktično od mog dolaska u Kanadu počeo neki novi način života eparhije – prekinut događajima koji su se desili. To vladika nije smeo da dozvoli.

Kada govorimo o Vladici, on je učinio dosta za ovih 30 godina koliko je bio ovde. Ja sam više puta dolazio u Kanadu i bilo mi je drago. Ja sam 34 godine bio vladika niške eparhije u teškim vremenima, ali ništa ne bih mogao da uradim bez naroda i sveštenstva odanih crkvi. I on ovde, makar bio i Pupin ili Nikola Tesla, bez naroda i podrške sveštenstva ništa ne bi mogao da učini. Sve ovo je izgrađeno velikim delom njegovom zaslugom. Mi to priznajemo, Bog priznaje i crkva priznaje. Ali ono drugo što nije išlo kako treba, na žalost, bilo je uzrok svega što se dogodilo.

Čini se da su međuljudski odnosi ipak poremećeni u poslednje vreme?

To je neistina. Nadam se, da će se stanje u kanadskoj eparhiji ubrzo srediti i da će se sve što nije bilo dobro srediti. Za ovo vreme boravka u Kanadi upoznao sam veliki broj ljudi koji svojoj crkvi žele dobro i čine ono što je za nju dobro. Nadamo se da će dolaskom novog episkopa mnoge stvari krenuti boljim putem. Naravno, pod uslovom da Vladika Georgije shvati da je njegova misija u Kanadi završena. I najbolje bi bilo da se vrati tamo odakle je došao – odakle ga je crkva poslala. I da sada ne ruši ono što je toliko godina zidao.

Ostavite odgovor