ŠTA-NAM-JE-SUDBINA

ŠTA NAM JE SUDBINA

Poslednji je čas da se dozovemo pameti i poslušamo glas razuma u pogledu našeg odnosa prema prirodi. Američki Indijanci ubijali su bizone samo u meri koja im je bila neophodna za biološki opstanak. Kauboji su ih masakrirali zarad svega drugog, samo ne biološkog opstanka. Bizona više nema u preriji – ostalo ih je toliko malo da jedva popunjavaju zoološke vrtove. Da li je i sudbina čovečanstva da zbog toga što će uništiti planetu jednog dana završi u zoološkom vrtu?

 

Autor: Dušan Nelki

 

Pojava interneta i dostupnost informacija u svakom najudaljenijem ili najnepristupačnijem delu planete dovela je do socioloških promena u životu i ponašanju najsiromašnijih zajednica. One zapravo imaju najveće populacije, a samim tim i najveći potencijal potrošnje energije. Emocionalno potreba za užitcima, izazvane slikama lagodnog života na Zapadu (posebno u EU i SAD), kod siromašnih populacija iz Azije i Afrike nadjačava potrebu za racionalnim ponašanjem.

Ovo se ogleda u preusmeravanju i onako skromnih resursa stanovništva ovih siromašnih zemalja – od gole egzistencije (prehranjivanje) na sektor informatike (slika lepog života) koje im omogućava internet. Rast emocionalnih potreba nadjačava čak i količinu raspoloživog novca, pogodujući stvaranju uslova za izbijanje ratnih žarišta i svim vidovima kriminala – proizvodnja i trgovina drogom, trgovina ljudima, prostitucija širokih razmera, zloupotreba dece i tako dalje. Kako se glad za energijom reflektuje na okruženje možemo videti iz sledeće analize.

Za rad kompjutera potrebna je struja, koja se uglavnom dobija spaljivanjem uglja u termo-elektranama. Pri tome se kao nusprodukti izbacuju gasovi koji pruzrokuju efekat „staklene bašte“. Njihovo negativno dejstvo ogleda se u zagrevanju planete (posledica emitovanog ugljen-dioksida) i uticaja na zdravlje ljudi usled emisije sumpor-dioksida, azot-dioksida, čađi i drugih štetnih materija. Pojam efekta „staklene bašte“ predstavlja sposobnost ugljen-dioksida (CO2), koji se nalazi u atmosferi, da deo reflektovane toplotne energije sunca koja se odbije od Zemljine površine propusti u kosmos, a deo vrati nazad na površinu Zemlje – vršeći na taj način dodatno zagrevanje. Sagorevanjem fosilnih goriva svake godine u atmosferu se ispusti i ponovo vrati na površinu Zemlje 17 hiljada tona radioaktivnog materijala (torijum i uranijum). Sposobnost freona da zbog prisustva atoma hlora razori molekule ozona (satoje se od 3 atoma kiseonika), podstiče stvaranje „ozonskih rupa“ u Zemljinoj atmosferi. Povećano izlaganje infracrvenom i ultraviolentnom zračenju izaziva rak kože. Toksični metali koji ispare u procesu spaljivanja uglja kao (živa, aluminijum i slično) izazivaju oštećenje mozga i Alchajmerovu bolest.

Osim biljnog sveta veliki apsorberi ugljendioksida su mora i okeani, ali to nije dovoljno. Ako bismo danas prestali da emitujemo CO2 u atmosferu usled inercije sistema, tek za 100 godina proces zagrevanja bi se zaustavio. Posmatrano sektorski, najveći izazivači zagrevanja i zagađenja planete su: proizvodnja električne energije, saobraćaj, industrijska postrojenja i domaćinstva.

Kad je to tako i kada znamo da rastućoj populaciji treba da obezbedimo dovoljne količine energije, zašto se ne ponašamo shodno znanjima koja imamo? Možda zato što srpska populacija ima negativan prirodni priraštaj – više nas umire nego što se rađa. Očigledno je da i u pogledu upotrebom energije potrebno je da se trgnemo – da ne radimo kontra svetu i sopstvenim interesima.

Zašto na primer naš najveći proizvođač električne energije, elektrana „Nikola Tesla“, nije kogenerativna termoelektrana? Pre nego što damo odgovor, potrebno je dati par tehničkih pojašnjenja. Kogenerativna termoelektrana je elektrana koja osim proizvodnje električne energije, proizvodi i toplotnu energiju. Efikasnost procesa transformacije energenta (uglja) u struju u klasičnim termoelektranama je na nivou od 36%, a ostatak od 64% se rasipa u okruženje. Efikasnost kogenerativne termoelektrane je 87%, od čega je struja 36%, toplotna energija 51% a u okruženje se rasipa 13%. Dobijena toplotna energija može se efikasno transportovati (u našem konkretnom slučaju od Obrenovca do Beograda) toplovodom. Toplota bi bila iskorištena za grejanje grada u zimskom periodu, snabdevanje protočnom toplom vodom škola, vrtića, stambenih zgrada, bolnica, sportskih centara i bazena, industrijskih pogona i pogona za sušenje voća ili građe tokom cele godine. A pri tome dobro je poznato da 78% stanova u Srbiji je bez daljinskog grejanja!

Godišnje se uvozi za potrebe grejanja gas u vrednosti od 400 milona dolara. Polovina se spali u Beogradu za potrebe grejne sezone. Beogradske toplane godišnje emituju u atmosferu 423.000 tona ugljen-dioksida, što preračunato u novac na tržištu izbegnute emisije CO2 koja se primenjuje u EU vredi 12.000.000 evra.

Računica je prosta: 180 milona evra ušteđenog gasa + 12 miliona evra od sprečene emisije + 100 miliona evra od prodate toplotne energije = 292 miliona evra. Dakle, neko mora isporučiti i naplatiti ono što smo iz neznanja ili namerno zarad bahatosti ili nekog ličnog interesa bacili. Računicom nisu obuhvaćeni pozitivni uticaji smanjena potrošnje električne energije za navedene namene.

U današnjem svetu genijalnim političarem neće biti proglašen onaj ko je porobio druge, već onaj ko je našao rešenje za rastuću potrebu za energijom. Ovo je samo mali putokaz našim političarima kako da stanu rame uz rame sa najvećim umovima čovečanstva, ili je njima možda bitnije nešto drugo.

Više od polovine svetske populacije živi u gradovima, a u poslednjih pet godina više od milion stanovnika planete nedeljno se preseli iz ruralnih u gradske sredine. Velika neravnomernost naseljenosti koja se ogleda u tome da cela Kanada ima manje ljudi od Tokija slika su naše stvarnosti. Gradska područja emituju 80% svih zagađenja planete. Gradovi koji obuhvataju svega 2% teritorije planete troše 75% energije. Samo London troši koliko nekoliko manjih zemalja EU zajedno.

Klima grada razlikuje se od klime okoline i to je posledica kanjonske refleksije nastale usled refleksije sunčeve svetlosti u gradskim ulicama oivičenim zgradama, smanjenom nivou upijanja kišnice i povećanju oticanja. To je posledica velikih površina pod asfaltom i betonom, visokim noćnim temperaturama zbog isijavanja akumulirane toplote u zgradama, visoke dnevne temperature koja je posledica nazračivanja i refleksije toplote usled velike količine stakla i uglačanih metalnih površina. Povede li se u gradskim sredinama više pažnje ozelenjavanju, moguće je postići za 10% manju potrošnju električne energije za klimatizaciju prostora. Tako bi se dnevna temperatura ozelenjenih gradova smanjila za 1 stepen, a noćna za 6 stepeni.

Poslednji je čas da se dozovemo pameti i poslušamo glas razuma u pogledu našeg odnosa prema prirodi. Američki Indijanci ubijali su bizone samo u meri koja im je bila neophodna za biološki opstanak. Kauboji su ih masakrirali zarad svega drugog, samo ne biološkog opstanka. Bizona više nema u preriji – ostalo ih je toliko malo da jedva popunjavaju zoološke vrtove. Da li je i sudbina čovečanstva da zbog toga što će uništiti planetu jednog dana završi u zoološkom vrtu?

Ostavite odgovor