RUSI SU UVEK KRIVI: Slučaj Skripalj i istorija laži Zapada

RUSI SU UVEK KRIVI: Slučaj Skripalj i istorija laži Zapada

S obzirom na to da je Velika Britanija propustila da predstavi bilo kakve opipljive dokaze, uključujući i dostavljanje uzoraka po obavezi iz Konvencije o hemijskom oružju, sve što je svetskoj javnosti preostalo jeste da razmotri izvor ovih optužbi.

 

Srdjan Stojanovic, autor blog strane Vreme je!

 

 

Bazirano na napisu Tonija Kartalučija, stručnjaka za geopolitiku

 

 

 

Dok Zapad bespogovorno podržava aktuelne optužbe Velike Britanije protiv Rusije zbog trovanja bivšeg ruskog obaveštajca-prebega Sergeja Skripalja – važno je istaći alarmantan nedostatak dokaza. Takođe je bitno ukazati na istoriju „tužilaca“ koji su pokretali ratove uz pomoć optužbi za koje je danas utvrđeno da su bile obične laži. Pretpostavka da je „jedino Rusija“ mogla proizvesti agens „novičok“, dok njegov tvorac živi u SAD – očigledno je kontradiktorna i nečasna.

Možda cost-benefit analiza (cena naspram koristi) slučaja Skrpalj, omiljena u analitici ponašanja bilo kojih aktera prema zapadnim akademskim metodama, može da otkrije prave motive za stav Rusije i predsednika Putina. Rusija jednostavno nije imala motiva da tako nešto uradi! Međutim, ta ista cost-benefit analiza ne daje rezultate u slučaju britanske vlade na čelu sa Terezom Mej i prateće medijske kamarile.

Trovanje Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Solsberiju četvrtog marta, dovelo je do munjevite eskalacije agresivne retorike Britanije prema Rusiji. Dve nedelje posle napada, premijerka Tereza Mej dala je rok u kojem se od Rusije zahteva da pruži objašnjenje incidenta za koji London direktno krivi Moskvu. I zatim je proterala 23 ruska diplomata u roku od sedam dana.

Objašnjenje Kremlja je bilo jednostavno: „Nemamo ništa sa napadom“. Rusija je takođe ponudila pomoć u istrazi, tražeći uzorke otrova korišćenog u napadu. Međutim, Velika Britanija nije dostavila nikakve uzorke navedenog otrova – sovjetskog nervnog gasa poznatog kao „novičok“. Niti Rusima na ispitivanje, niti relevantnim međunarodnim organizacijama, kako je to predviđeno Konvencijom o hemijskom oružju.

Ujedinjeno Kraljevstvo takođe nije uspelo ni da objasni zašto bi Rusija izvela takav napad – ili kako je bilo moguće da Britanci utvrde upotrebu agensa „novičok“ bez posedovanja samih uzoraka agensa. Kada bi Britanija posedovala agens „novičok“ sa kojim bi mogla da uporedi uzorke uzete sa mesta napada, čitav osnov optužbe Rusije kao navodno jedine države koja poseduje ovaj gas bi se pokazao kao potpuno lažan.

 

KO POSEDUJU ,,NOVIČOK“?

„Dejli bist“ doneo je sledeći članak: „Sovjetski naučnik koji je napravio agens korišćen protiv Sergeja Skripalja: Žao mi je“. U napisu se priznaje: „Da bi premijerka mogla javno optužiti Rusiju za korišćenje nervnog agensa kakav je novičok, britanske vlasti bi morale makar da imaju pristup njegovom jedinstvenom hemijskom kodu. To je bilo pravno moguće uprkos Konvenciji o hemijskom oružju, zbog klauzule koja zemljama dopušta posedovanje uzoraka za testiranje.

Testiranje „novičoka“, čak i bazirano samo na formuli objavljenoj u memoarima njegovog tvorca, jeste potencijalni znak da su Britanci možda imali pristup novijim varijantama nervnog gasa. Gardijan će takođe ovo priznati u svom napisu pod naslovom „Nervni agensi novičok – šta je to?“

Činjenica da je toliko malo toga poznato o „novičoku“ mogla bi se objasniti time što je stručnjacima iz laboratorije u naučnom parku Porton Daun trebalo nekoliko dana da identifikuju jedinjenje korišćeno u napadu protiv Skripalja. Iako su agensi napravljeni u Sovjetskom Savezu, druge laboratorije sa pristupom hemijskim strukturama bi takođe mogle da ih proizvode – navodi Gardijen.

Činjenica da je tvorac „novičoka“ Vil Mirzjanov prebegao i trenutno živi u Sjedinjenim Državama, nagoveštava da je Zapad imao i znanje i sredstva da stvori „novičok“ za sopstvene potrebe. Pretpostavka Londona da je „jedino Rusija“ mogla da proizvede agens dok kreator „novičoka“ živi u SAD – dok britanske laboratorije očigledno imaju pristup ovom otrovu – očigledno je kontradiktorna i nečasna.

S obzirom na to da je Velika Britanija propustila da predstavi bilo kakve opipljive dokaze, uključujući i dostavljanje uzoraka po obavezi iz Konvencije o hemijskom oružju, sve što je svetskoj javnosti preostalo jeste da razmotri izvor ovih optužbi.

 

LAŽI O ORUŽJU ZA MASOVNO UNIŠTENjE

Kao predgovor za američku invaziju na Irak 2003. godine, zapadni mediji su globalnoj javnosti „prodali“ priču o „oružju za masovno uništenje“ (Weapons of Mass Destruction – WMD). Američki državni sekretar Kolin Pauel je pred Savetom bezbednosti UN predstavio svetu isfabrikovani dokaz – kako bi stvorio izgovor za predstojeću američku invaziju.

Pauel je tvrdio: „Znamo da je Sadam Husein odlučan da zadrži svoje oružje za masovno uništenje, rešen je da ih napravi još. Imajući u vidu istoriju agresije Sadama Huseina i šta znamo o njegovim planovima, znajući o njegovim vezama sa teroristima i poznavajući njegovu odlučnost da se osveti onima koji mu se protive, da li bi trebalo da preuzmemo taj rizik da on neće jednog dana upotrebiti ova oružja u vreme, na mestu i na način koji on odabere, u vreme kada je svet u mnogo slabijoj poziciji da odgovori?“

Ipak, posle američke invazije i potonje okupacije Iraka ništa nije pronađeno od ovog navodnog oružja za masovno uništenje. Na kraju su SAD i Britanija postepeno počeli da priznaju fabrikaciju dokaza, šminkanje izveštaja, namerne citate nepouzdanih izvora i svesno obmanjivanje saveznika i celog sveta.

Bivši britanski premijer Gordon Braun je optužio SAD da su namerno obmanjivale UK. U Gardijanovom članku pod naslovom „Gordon Braun kaže da je Pentagon obmanuo Britaniju povodom razloga za invaziju na Irak“ priznaje se: „Američko ministarstvo odbrane je znalo da Sadam Husein nije posedovao oružje za masovno uništenje, ali je držalo Britaniju u neznanju,“ tvrdio je Braun. U neverovatnoj optužbi, bivši premijer saopštio je da tajni američki obaveštajni izveštaj o iračkim vojnim sposobnostima nikada nije prosleđen Britaniji, a mogao je da promeni tok događaja. Oktriće je navelo Brauna na zaključak da rat nije mogao biti opravdan kao krajnje sredstvo, a invazija se više ne može posmatrati kao proporcionalni odgovor. Naravno, ako je za verovati političaru, makar on bio i bivši premijer.

Drugi izveštaji su pokušali da nametnu stav da su same SAD bile „nasamarene“ nepouzdanim obaveštajnim izvorima. Britanski „Independent“ u članku pod naslovom „Kuglica: Kako je Amerika bila nasamarena od strane iračkog fantaziste koji je želeo da sruši Sadama“ tvrdi: „Dok je američki državni sekretar Kolin Pauel sakupljao svoje beleške pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, čovek koji je posmatrao – Rafid Ahmed Alvan Al Džanabi, poznat zapadnim obaveštajnim službama kao ,,Kuglica“ – dobro je znao šta sledi. On je bio, na kraju krajeva, Pauelov glavni izvor… Sve što je rekao o unutrašnjem funkcionisanju programa biološkog oružja Sadama Huseina bio je izliv fantazije – i to namenjene da, kako sada priznaje, sruši iračkog diktatora.

„Independent“ međutim, potkopava sopstveni kredibilitet tvrdnjom da je Al Džanabi „nasamario“ Ameriku. U istom napisu se priznaje da Al Džanabi nikada nije imao direktan kontakt sa Amerikancima – uprkos tome što su SAD bazirale svoju čitavu prezentaciju pred SB UN na njegovim tvrdnjama. Nedostatak osnovne opreznosti pri potvrdi Al Džanabijevih očitih laži ne ukazuje na pokušaj Vašingtona da se utvrdi istina – nego na cinični i namerni pokušaj da ona sakrije.

Amerika je jednostavno bila spremna da ponudi bilo koji izvor kojim je mogla da argumentuje svoje (inače neosnovane) optužbe kojim bi objasnila inače neopravdani rat koji je davno odlučila da povede. Na posletku je čak i američki predsednik Džordž Buš priznao da nije bilo oružja za masovno uništenje. Predsednik Buš je pokušao da okrivi falične obaveštajne podatke, ali kako konekcija – ili bolje reći diskonekcija – Pauel-Al Džanabi otkriva, nikada i nije bilo ikakvih obaveštajnih podataka – nego jednostavnih fabrikovanih laži.

A rat protiv Iraka nije bio jedini zasnovan na lažima koji su zapadni političari (i njihovi „nezavisni“ mediji) uspeli da prodaju svojoj i delom svetskoj javnosti. Prisetimo se samo slučaja raspada SFR Jugoslavije i „neutralnog“ i „principijelnog“ mešanja Zapada početkom devedesetih godina prošlog veka, zatim intervencija na Kosovu i potonja nezavršena „legalizacija“ stanja u korist jedne strane od 1999. godine, zatim intervencije i okupacije Libije okončane ubistvom Moamera El Gadafija, građanskog rata u Siriji koji besni već osam godina usled nastojanja Zapada da se po svaku cenu obori režim Bašara El Asada… Lista ovih „humanih“ intervencija Zapada, zasnovanih na propagandnim lažima, samo je iz poslednjih dvadesetak godina.

Izgleda da su se zapadni političari toliko osilili da smatraju da osim njihove „časne reči“ za svakojake optužbe nisu potrebni ama baš nikakvi dokazi. Možda su u tome uspevali suviše dugo – ali bilo je to u vakumu nastalom implozijom Sovjetskog Saveza, gde više nije bilo ravnoteže straha, kada je bipolarni svet propao, a hegemonija i globalna dominacija Zapada nije bila (vojno i ekonomski) osporavana. Takođe, takva „metodologija“ rada zapadnih sila bila je na delu protiv malih i bespomoćnih. A Rusija danas svakao nije ni mala, ni bespomoćna – a epoha njene slabosti davno je prošla.

Međutim, vremena su se bitno promenila. Danas živimo u multipolarnom svetu, ne samo sa Rusijom, već Kinom i Indijom kao globalnim silama. To izgleda ne dopire do mozga (ako ga uopšte imaju) zapadnih političara, čija je globalna dominacija bila kratkog i privremenog karaktera. A nivo njihovog besa raste – upravo srazmerno činjenici kako globalni uticaj i moć Zapada polako kopni.

 

KO ĆE ODIGRATI ULOGE PAUELA, BUŠA I ,,KUGLICE“?

Ovo nas vraća nazad na slučaj trovanja Skripalja. Optužbe britanskih vlasti već sada i na prvi pogled nemaju smisla. S obzirom na nedostatak dokaza sa kojim Britanija nastupa i dokazanu istoriju britanske vlade u izmišljanju dokaza o postojanju iračkog oružja za masovno uništenje – kako bi ostvarila svoje i geopolitičke interese svojih saveznika – teret dokazivanja nikada i nije bio na Rusiji.

Kao što su SAD i Britanija učinili pred rat protiv Iraka 2003. godine, lavina propagande se proizvodi kako bi ugurala svet u tabor podrške ko zna kakvom davno odabranom kursu delovanja koji je Zapad odlučio da preduzme protiv Rusije. U epilogu bilo kog pravca delovanja za koji se Britanija i njeni saveznici odluče da preduzmu u predstojećim danima, nedeljama i mesecima na osnovu slučaja Skripalj, ko će igrati ulogu „Kuglice“ koji je nasamario Terezu Mej da iznosi optužbe u Pauelovom stilu pre objavljivanja odmazde na Bušov način?

Razmatrajući posledice po Zapad povodom laži koje su dovele do rata u Iraku i opadanja sa kojim se Zapad suočio posle destrukcije Iraka, šta to zapadni kreatori politike očekuju da dobiju iz ovog incidenta? Svetskoj javnosti je kristalno jasno da je „slučaj Skripalj“ namešten i kontraproduktivan za zapadne interese, pogotovo u svetu koji postaje sve skeptičniji prema njihovim tvrdnjama i postupcima.

Ipak, optužbe su ozbiljne i pripremljeni odgovori Zapada će bez sumnje još više ugroziti svetski mir i stabilnost. To što se navodni napad dogodio na britanskoj teritoriji znači da – za razliku od Sirije – ne postoji Savet Bezberdnosti UN kroz koji Zapad mora da prođe pre nego što „preuzme stvar u svoje ruke“.

Ova činjenica sama po sebi – posle godina zapadne frustracije zbog ruskog veta u Savetu bezbednosti UN povodom Sirije – čini prirodu „slučaja Skripalj“ još sumnjivijom. Čini se da Velika Britanija ima pred sobom izgovor i čist put ka eskalaciji. Koliko će daleko ona i njeni saveznici biti spremni da idu ovim opasnim putem, ostaje da se vidi.

Ostavite odgovor