PASIVNA-KUĆA-ZA-DUŽI-ŽIVOT

PASIVNA KUĆA ZA DUŽI ŽIVOT

U Srbiji smo još uvek daleko od gradnje takozvanih „pasivnih kuća“. Naša realnost se ogleda u tome da se zbog štednje (80% kuća u Srbiji nema termoizolaciju) greje samo jedna prostorija u kojoj se provodi veći deo dana. Ovo za posledicu ima povećanje smrtnosti u toku zime za 30%. Možda i zbog toga treba razmotriti gradnju stambenih objekata na novi način.

 

Autor: Dušan Nelki

 

Početkom 70-tih godina prošlog veka došlo se do zaključka da zgrade kao objekti koji dugo traju, a uglavnom su slabo ili nikako izolovane, troše enormnu količinu energije i među najvećim su proizvođačima ugljen-diksida (CO2). Uočeno je da su kritične tačke sa najvećim gubicima toplote zidovi prema spoljnjem vazduhu, krovovi, podovi prema negrejanim podrumima, a od otvora su to prozori i vrata. Smanjenju gubitaka energije za grejanje pristupilo se izolacijom uočenih pozicija i pažljivijom ugradnjom prozora i vrata. Neiskustvo u termoizolovanju zgrada i manjak stručne literature prouzrokovali su niz problema, od kojih je najzastupljeniji bio pojava „hladnih mostova“ (mesta bez termoizolacije).

U sprezi sa slabom ventilacijom, „hladni mostovi“ prouzrokuju pojavu kondezacije koja utiče na  raspadanje strukture građevinskih elemenata i pojavu buđi. Buđ je gljivica koja u vazduh rasipa spore i kod ljudi izaziva iritaciju očiju, grla, nosa i sinusa, a podstiče asmatične reakcije. Početna dobra namera da se smanji potrošnja energije za grejanje pretvorila se u noćnu moru arhitektama i građevincima. Da svako zlo ima i dobre strane pokazalo se i ovoga puta – kada su se u rešavanje uočenog problema uključile i druge inženjerske struke.

Integralno projektovanje, nastalo uključivanjem svih inženjerskih struka vezanih za gradnju objekta već u fazi idejnog projekta, imalo je za rezultat izgradnju prve pasivne kuće. Prva takva zgrada je sagrađena u Nemačkoj 1991. godine u Darmštatu po projektu Dr Wolfganga Feista. To je objekat nastao pažljivom primenom arhitektonskih i drugih mera uz maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE).

Filozofija pasivne kuće zasnovana je na optimizaciji termoizolacije i ventilacije tako što se prvo smanjuju gubici, a onda povećavaju dobici. Pasivna kuća troši ispod 15KWH/m2 godišnje za grejanje (to odgovara energiji koja se oslobodi sagorevanjem 1,5 litra nafte po kvadratnom metru stambene površine za godinu dana). Ovaj impresivan rezultat je postignut dobrom termoizolacijom zgrade i odgovarajućim izborom prozora, solarnim dobitkom na velikim staklenim površinama orijentisanim prema jugu (tako da kroz njih ostvareni termički dobici budu veći nego što su toplotni gubici kroz iste te površine), velikom zaptivenošću objekta i mašinskom ventilacijom sa rekuperacijom toplote.

Ove kuće se greju pasivno – samo korišćenjem unutrašnjih izvora toplote i solarnih dobitaka kroz prozore, kao i minimalnim dogrevanjem svežeg vazduha. Ovo ne znači da pasivna kuća nema potrebe za grejanjem. Potreba je toliko mala (zbog zanemarljivih gubitaka), da su otpadne toplote kućnih električnih aparata, zračenje tela ljudi koji se nalaze u objektu (odrastao čovek zrači toplotom od 200W) veoma značajne i doprinose zagrevanju. Ove kuće imaju samo potrebe za malim dogrevanjem, pa nemaju potrebe za aktivnim grejanjem u klasičnom smislu (peć ili kotao, radijatori).

Pasivna kuća je standard koji može da se postigne stručnim projektovanjem, dobrom kombinacijom i pažljivim odabirom postojećih komponenti i materijala upotrebljavanih u građevinarstvu. Pre nego što pokažemo kako se može napraviti pasivna kuća, moramo ukazati na par tehničkih činjenica. Gubici na “savremenim” termoizolovanim zgradama najveći su na spojevima podova, zidova i plafona (linijski gubici) i dostižu 31%; neizolovanim ventilacionim kanalima koji dostižu 15%; neizolovanim dimnjacima koji dostižu 14%; prodori instalacija za vodu koji dostižu 13%; prorezi nastali pri ugradnji vrata koji dostižu 11%; prorezi nastali pri ugradnji prozora koji dostižu 10%; ventilacioni otvori na krovu koji dostižu 4%; električne utičnice koje dostižu 2%.

PASIVNA KUĆA ZA DUŽI ŽIVOT-Ekonomski-efikasna-kuca

Primeri iz prakse pokazuju da troškovi izgradnje pasivne kuće ne moraju biti veći od troškova izgradnje konvencionalne kuće prema važećim standardima. Inicijalna investicija u pasivnu kuću je skuplja oko 15% od investicije u konvencionalnu kuću, ali ako uzmemo u obzir i režijske troškove pasivna kuća je jeftinija. Već u osmoj godini cene investicije se izjednačavaju, a posle toga sve vreme živimo u komfornoj pasivnoj kući i štedimo.

Standard pasivne kuće može da se dostigne samo kombinacijom tehnologije, dizajna i materijala. Pasivna kuća se odlikuje kompaktnom formom i spoljnjom izolacijom sa koeficijentom prolaza toplote od 0,15w/m2K. U praksi se to obezbeđuje slojem termoizolacije od 20-30cm i prozorima sa koeficijentom prolaza toplote od 0,8w/m2K. Zaptivenost sa manje od 0,6 izmena vazduha na čas obezbeđuje se ugradnjom prozora koji dobro dihtuju i vazdušno nepropusnim slojem koji može biti unutrašnje malterisanje ili oblaganje zidova pločama na bazi drveta. Primena solarnih termalnih i solarnih fotonaponskih kolektora, kao i toplotnih pumpi je neophodnost u izvođenju pasivnih kuća.

PASIVNA KUĆA ZA DUŽI ŽIVOT- slika

U pasivnoj kući sistem ventilacije ima ključnu ulogu, jer obezbeđuje vazduh koji je čist, bez prašine, bez polena i eliminiše vlažnost i mirise koji se mogu javiti u spoljašnjem vazduhu. Komforna ventilacija sa rekuperacijom (95% toplote otpadnog vazduha ostaje u zgradi) smanjuje toplotne gubitke ventilacijom. U kući nikada nema promaje. Prirodna ventilacija prozorima je takođe dozvoljena, ali treba imati na umu da su u tom slučaju toplotni gubici veći. Otpadni vazduh zagreva svež vazduh u izmenjivaču bez direktnog kontakta, tojest prenosi se samo toplota. Potrebno je obezediti priliv 30m3 svežeg vazduha po času za svaku osobu koja boravi u prostoru. Pasivno predgrevanje vazduha provođenjem kroz zemlju omogućava da se zimi temperatura spoljnjeg vazduha sa -15°C podigne na +2°C, dok se pasivno hlađenje provođenjem vazduha kroz zemlju leti ostvaruje tako da se spoljna temperatura sa +30°C spusti na +16°C.

Austrijsko stambeno naselje Lodenareal izgrađeno je sa ciljem ostvarivanja izuzetno niskih troškova grejanja i visokog nivoa udobnosti stanara. Međutim, ono što posebno ohrabruje jeste činjenica da tehnologija građenja prema pasivnom standardu sve više pojeftinjuje. Zapanjujući je podatak da je u slučaju pasivnog naselja Lodenareal taj trošak spao na samo 5%. Troškovi grejanja za stan od 80 m2 iznose samo 6 evra mesečno. Potrošnja električne energije za sofisticirani ventilacioni sistem koji obezbeđuje izuzetno zdravu i prijatnu mikroklimu iznosi oko 4 evra mesečno.

I ako i od pasivnih postoje još bolje kuće – a to su objekti nulte potrošnje – u Srbiji smo još uvek daleko od ovakvog pristupa gradnji. Srpska realnost se ogleda u tome da se zbog štednje (80% kuća u Srbiji nema termoizolaciju) greje samo jedna prostorija u kojoj se provodi veći deo dana. Ovo za posledicu ima povećanje smrtnosti u toku zime za 30%. Za isti procenat povećava se oboljevanje vezano za respiratorne organe, jer se prostori koji se greju nedovoljno provetravaju od dima i čestica čađi. Na taj način se vidi kako energetska efikasnost ne samo da poboljšava uslove stanovanja, već utiče i na poboljšanje demografske slike smanjenjem smrtnosti stanovništva.

Ostavite odgovor