ORVELIJANSKA SLIKA AMERIČKE MOĆI

ORVELIJANSKA SLIKA AMERIČKE MOĆI

Američka ekonomija koja se zasniva na „izvozu“ radnih mesta i poslovanja van sopstvenih granica nije sposobna da izdrži ogroman teret dugova. Sumnjam da SAD mogu da nastave dalje kao prva svetska ekonomija. Čini se da su Amerikanci suviše dugo sedeli nemo, dok su ih njihovi „lideri” uništavali.

 

Paul-Craig-Roberts

 

Autor: Dr Paul Craig Roberts, 10. jul 2017.

Priredio: Srdjan D. Stojanović

 

 

 

Lažna stvarnost konstruisana za Amerikance samo se može uporediti sa lažnom stvarnosti koju je konstruisao Veliki Brat iz utopijskog romana “1984” Džordža Orvela. Razmotrite samo konstantno pretvaranje pojma „muslimanska pretnja” od al-Kaide do Talibana, Al-Nusre, ISIS/ISIL, do DAEŠ – sa iznenadnim “skokom” ka Rusiji. Iznenada, 16 godina rata na Bliskom istoku, ratova protiv „terorista” i „diktatora” postali su pitanje suprotstavljanja Rusiji – zemlji najviše ugroženoj od muslimanskog terorizma i zemlji koja je najsposobnija da zbriše Sjedinjene Države i njihove imperijalne vazale sa lica zemlje.

Na unutrašnjem planu, Amerikancima se pružaju uveravanja da je zahvaljujući politici kvantitativnog popuštanja od strane Federalnih Rezervi (američka emisiona banka), tojest “poplavi” sveže štampanog novca na finansijskim tržištima došlo do oporavka ekonomije – što je podiglo i cene akcija i obveznica. Amerika navodno uživa u ekonomskom oporavku od juna 2009. godine – što mora biti jedan od najdužih oporavaka u istoriji – uprkos odsustvu rasta prosečnih prihoda porodice, uprkos padu stope učešća radne snage, uprkos izostanku visoke produktivnosti i visoko plaćenih poslova. Takav „oporavak” je više od misterije – to je čudo! On može da postoji samo u korumpiranim medijima.

Prema CNN-u, provereno nepouzdanom izvoru, Dženifer Tesčer, direktorka Centra za inovacije u finansijskim servisima, izveštava da otprilike polovina Amerikanaca prijavljuju da su im troškovi života jednaki ili premašuju prihode. U starosnoj kategoriji od 18 do 25 godina, opterećenih studentskim kreditima, 54% kažu da su im dugovi jednaki ili premašuju prihode. To znači da pola stanovnika Sjedinjenih Država ima nulti diskrecioni dohodak (deo koji preostaje posle namirenja osnovih troškova) – odnosno ne može da slobodno troši. Pa šta onda gura oporavak? Ništa. Polovina ili više američke populacije je bez diskrecionog dohotka koji direktno utiče na ekonomiju.

Stariji deo stanovništva je ionako bez diskrecionog prihoda. Već deset godina zapravo nema kamate (interesa) na štednju starijih, a ako verujete Džonu Vilijamsu (shadowstats.com) što ja radim – realne kamatne stope iznose nula ili su čak negativne, dok se inflacija meri na način da bi se sprečilo indeksiranje troškova života – kako ne bi uticalo na davanja socijalnog osiguranja. Drugim rečima, američka ekonomija raste na smanjivanju štednje i životnog standarda stanovništva.

Nedavni izveštaj o zaposlenosti samo je još jedna laž vlade. U izveštaju se navodi da je stopa nezaposlenosti 4,4%, a da je u junu zaposlenost porasla za 222,000 poslova. Ovo je ohrabrujuća slika. Ali, kao što sam već pokazao, nema osnova da se potvrdi takva tvrdnja. To je samo još jedna laž američke vlade – kao što je Sadam Husein imao oružje za masovno uništenje, ili Asadova upotreba hemijskog oružja protiv svog naroda, ruska invazija na Ukrajinu i tako dalje.

Optimistička zvanična statistika nezaposlenosti je totalno falš. Stopa nezaposlenosti iznosi 4,4%, jer se obeshrabreni radnici koji nisu tražili posao u toku četiri prethodne sedmice ne računaju kao nezaposleni!

Državni biro za statistiku zaposlenih (BLS) prikazuje drugu meru nezaposlenosti, poznatiju kao U6 – ona koja se retko objavljuje u korumpiranim medijima. Prema ovom indikatoru, stvarna stopa nezaposlenosti u Americi je dvostruka od zvanično prijavljene stope. Zašto? Zato što indeks U6 obračunava broj obeshrabrenih radnika tokom godinu dana.

Džon Vilijams uračunava u svoju statistiku na dugi rok (duže od godinu dana) obeshrabrene radnike koji se pre „reforme” zvanično nisu brojali. Kada bi se brojali ovi (na dugi roki obeshrabreni radnici) stopa nezaposlenosti u Americi je u opsegu od 22-23%. Ovo se bazira na činjenici da je stopa učešća radne snage u stalnom padu tokom navodnog „oporavka”. Normalno je da ova stopa raste tokom ekonomskog oporavka. Vrlo je lako za vladu da prijavljuje nisku stopu nezaposlenosti kada se izbegava brojanje nezaposlenih.

Neobično je da sama vlada tvrdi kako nezaposlenost zvanično iznosi 8.6%. Ali korumpirani mediji – zbirka profesionalnih lažova – i dalje u izveštajima donose da je stopa nezaposlenosti 4,4%, uprkos priznanju vlade.

Sada, hajde da uradimo nešto što ja radim iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Pogledajmo radna mesta za koje BLS tvrdi da se kreiraju. Zapamtite, većina ovih navodnih poslova su proizvod modela rođenja/smrti koji pretpostavlja dodavanje 100,000 radnih mesta mesečno. Drugim rečima, ovi poslovi potiču iz modela, a nisu stvarni.

Pa gde su ti poslovi koji se prikazuju u statistici? Oni su, kao i uvek, u slabo plaćenom sektoru domaćih usluga. Tako na primer, poslovi u sektoru zdravstvene zaštite i socijalne pomoći su doneli 59,000 radnih mesta. Usluge u ugostiteljstvu i rekreativnim delatnostima su dali 36,000 radnih mesta od kojih 29,300 otpada na konobarice i konobare. Lokalni organi uprave su zaposlili 35,000 ljudi. Proizvodnja – nekada glavni oslonac ekonomije Sjedinjenih Država – čini bednih 1,000 radnih mesta.

Kao što ističem već skoro dve decenije, radna snaga u SAD se pretvara u oličenje trećeg sveta – gde su jedini dostupni poslovi u slabo plaćenim uslužnim delatnostima koji ne mogu da se prebace u inostranstvo. Ovakvi poslovi ne plaćaju dovoljno da bi se obezbedilo postojanje finansijske samostalnosti radnika. Ovo je razlog što 50% Amerikanaca od 25 godina starosti živi kod kuće sa roditeljima, a više od pola u starosnoj grupi od 24 do 34 godine živi sa roditeljima, umesto da žive samostalno.

Ovo svakako nije ekonomski profil „supersile” – kako Sjedinjene Američke Države doživljavaju neo-konzervativni idioti. Američka ekonomija koja se zasniva na „izvozu“ radnih mesta i poslovanja van sopstvenih granica nije sposobna da izdrži ogroman teret dugova. Pitanje je vremena i okolnosti dokle se može tako. Sumnjam da SAD mogu da nastave dalje kao prva svetska ekonomija. Čini se da su Amerikanci suviše dugo sedeli nemo, dok su ih njihovi „lideri” uništavali.

Ostavite odgovor