NAJMOĆNIJA OSOBA NA SVETU

NAJMOĆNIJA OSOBA NA SVETU

Američka politička i poslovna elita nije samo uništila imidž suverenosti Sjedinjenih Država, stavljajući američku demokratiju u džep Putinu. Ekonomska perspektiva Amerikanaca je izbrisana od strane globalizma. Napredovanje u sistemu zahteva veze – baš kao i u aristokratskim ili primitivnim društvima. Visoka koncentracija prihoda i bogatstva kod malog broja negacija je demokratije.

 

Paul-Craig-Roberts

 

 

Autor: Dr Paul Craig Roberts14. jun 2017.
Priredio: S. Stojanović

 

 

 

Mora da je divno biti Vladimir Putin – najmoćnija osoba na svetu – a da to ne moraš da kažeš sam za sebe. Demokratska stranka u Americi to kaže za Putina, kao i većina korumpiranih zapadnih medija, isto kao CIA i FBI takođe. Ruski mediji ne moraju da se hvale Putinovom snagom. Megyn Kelly, zapadni mediji i zapadni lideri to rade za njih. Putin je navodno toliko moćan da je u stanju da postavi predsednika Sjedinjenih Država po svom izboru.

Stvarno zapanjujuće! Kakva snaga! Amerikanci su jednostavno ispali iz igre! Uprkos ogromnom budžetu za špijunažu i 16 odvojenih obaveštajnih službi, plus informacije od NATO vazala – to je nedovoljno da se izađe na kraj sa Vladimirom Putinom.

Mislim, stvarno! Čemu služi CIA? Za šta postoji NSA? A tek ostale službe – njih 14? Amerikancima bi bilo bolje da raspuste ove nesposobne i skupe „obaveštajne službe”, i da taj novac daju kao mito Putinu da se ne meša u izbor našeg predsednika. Možda bi trebalo da CIA padne na kolena i zamoli Putina da više ne bira predsednika Sjedinjenih Država. Mislim, kako ponižavajuće! Ja to jedva podnosim. Mislio sam da smo „jedina svetska supersila, univerzalne moći, izuzetna, neophodna nacija”. Ispostavilo se da smo mi zapravo nebitna nacija, kojom vlada predsednik Rusije.

Kada su Demokrate, CIA i mediji odlučili da pokrenu PR kampanju protiv Trumpa, nisu slutili koliko je nedosledan takav pristup koji stavlja demokratiju Sjedinjenih Država u Putinov jastuk. Kako li su to razmišljali? U stvari uopšte nisu! Oni su se fiksirali da obezbede ogromni vojno/bezbednosni budžet od mogućeg Trumpovog smanjivanja istog usled normalizacije odnosa sa Rusijom.

Nema ni naznake da je američko rukovodstvo u bilo kojoj oblasti zaista sposobno za takvo razmišljanje. Razmislite o Vol stritu (bankarskom sektoru) i korporativnom rukovodstvu. Da bi povećali cene deonica, „stručnjaci“ sa Vol Strita su prisilili sve firme da napuste svoju zemlju i da prebace proizvodnju roba i usluga van granica zemlje, gde su troškovi radne snage i regulatorni okviri niži. Niži troškovi su podigli profit i cene akcija. „Stručnjaci“ ili teroristi iz Vol Strita su pretili onim kompanijama koje su se suprotstavljale ovakvim merama preuzimanjem ako bi se usudile da odbiju premeštanje proizvodnje u inostranstvo zbog povećanja dobiti.

Ni Vol Strit, niti korporativni odbori i direktori nisu bili dovoljno pametni da shvate da izmeštanje poslova van granice znači i preseljavanje potrošačke moći američkog kupca van granica. Drugim rečima, finansijsko i poslovno rukovodstvo bilo je preglupo da shvati da bez prihoda od dodate vrednosti i visoke produktivnosti američkih radnika – američki potrošač nije u stanju da troši, tojest da bude glavni pokretač ekonomije.

Federalne rezerve (američka centralna banka) je shvatila grešku Vol Strita. Da ispravi tu grešku, Federalne rezerve su dozvolile kreditnu ekspanziju, omogućavajući zaduženje potrošača u korist potrošnje/ nabavke. Međutim, jednom kada dug potrošača postane visok u odnosu na prihode, mogućnost da se nastavi sa kupovinom u stvari polazi. Drugim rečima, ekspanzija kredita nije trajno rešenje za nedostatak rasta prihoda potrošača.

Zemlja čije je finansijsko i poslovno rukovodstvo preglupo da razume da honorarni i povremeni poslovi nisu dovoljno veliki generator potrošnje je zemlja čije rukovodstvo nije uspelo.

Striktno je nemoguće da izmeštanje poslova/zapošljavanja van granica u cilju povećanja profita proizvede povećanje domaće tražnje – jer se istovremeno van granica izmešta dohodak koji treba da se potroši u zemlji. Profit od izmeštenih poslova je samo privremen, dok potrošnja opada i na kraju prestaje. Jednom kada dovoljno veliki broj poslova bude izmešten van granica, opstruirana je agregatna tražnja. To se direktno odražava na domaćem tržištu prvo stagnacijom, a zatim padom potrošnje.

Više puta sam pokazivao a isto toliko puta za sve ove godine je John Williams (shadowstats.com) potvrdio da su statistički izveštaji Nacionalnog biroa za rad čista glupost. Poslovi u navodnom oporavku od juna 2009. godine bili su uglavnom sa malim prihodima, nastali primenom teorijskog modela rođenje/smrt. Navodni oporavak od finansijske krize 2007/8 je po prvi put u istoriji rezultat zasnovan na opadanju broja radne snage. Stopa učešća radne snage opada kada ekonomija nudi samo kratkotrajno i povremeno zaposlenje – a to nije rast zapošljavanja.

Ono što znamo o suštini zapošljavanja u Americi je da postoji porast ponude privremenog i povremenog zapošljavanja za minimalnu nadnicu. Prema izveštajima mejnstrim medija koji su možda istina ili ne, postoji samo 12 okruga u Sjedinjenim Državama u kojoj osoba može da iznajmi jednosobni stan od minimalnog primanja. (Earn minimum wage in the US? You can afford to live in exactly 12 counties)

U odgovoru na ovaj izveštaj, profesor sa Virginia Tech univerziteta je ukazao da je vlada ponudila pomoć i pojačala programe kao što su Nacionalni stambeni fond, koji investira u jeftine stanove.

Drugim rečima, poreski obveznici treba da plate troškove jer kompanije napuštaju američku radnu snagu. Oni Amerikanci koji i dalje imaju prihode srednje klase biće oporezovani da bi se pokrio deficit prihoda koji su korporacije i Vol Strit oduzeli američkom radniku koji više ne može da zaradi dovoljno da plati za svoje stanovanje. Drugim rečima, kapitalizam je stigao u takvu fazu kada ne može postojati bez javnih subvencija za ljude koje je takav kapitalizam unesrećio.

U nekoliko navrata pisao sam o troškovima koji se prevaljuju trećim licima, kao što su troškovi zaštite životne sredine. Značajan procenat profita korporacija potiče od političkih i pravnih mogućnosti tih korporacija da svoje troškove proizvodnje prevale/prebace na treća lica. Drugim rečima, kapitalizam ostvaruje profit  jer može da nametne svoje troškove proizvodnje na okolinu i ljude koji ne učestvuju u podeli tog profita. Naveo sam u prošlosti više primera za ovo, posebno u oblasti razvoja nekretnina. Investitori u projekte nekretnina su u stanju da prebace veliki deo svojih troškova drugima.

Ovakvo prebacivanje troškova trećim licima je dostiglo monstruozne razmere. Postoji inicijativa za opoziv Trumpa, a da se na njegovo mesto ustoliči ratni huškač -podpredsednik Pens. Kako je Trump vodio kampanju za relaksaciju odnosa sa Rusijom, poraz te opcije bi značio da je nedavni zaključak ruskog vojnog vrha da Vašington planira nuklearni napad na Rusiju ispravan.

Ovo je rizik sa kojim se ceo svet sreće. On se zasniva na snazi i profitu američkog vojno-bezbednosnog kompleksa. Drugim rečima postoji samo jedno preostalo logično obrazloženje za postojanje Sjedinjenih Država – sigurnost i dobrobit vojnog kompleksa. A ovi interesi zahtevaju postojanje neprijatelja – pravog ili izmišljenog.

Bivši zvaničnik CIA Džon Stokvel je napisao: „Funkcija CIA je da svet čini nestabilnim i da propagira i podučava američku naciju da mrzi – kako bi to omogućilo establišmentu da troši neograničene svote novca na oružje”. Mržnja i nepoverenje u Rusiji koji se na Zapadu silom nameće narodu reflektuju Stokvelovo otkrovenje, isto kao i orkestriranu mržnju i nepoverenje u Muslimane. To se vidi iz uništenja u celini ili delova sedam zemalja od strane Vašingtona, kao i iz triliona dolara novog američkog ratnog duga.

Globalizam, tojest arbitrarni proces izvoza radnih mesta izvan nacionalnih granica, finansijalizacija i oduzimanje prihoda od potrošača, kamate i naknade bankama – uništile su američku ekonomiju. „Zemlja prilike” je nestala. Deca imaju lošije ekonomske izglede od svojih roditelja. Izvoz poslova projektovanja, proizvodnje i profesionalnih usluga kao i softverskog inženjeringa znači pad agregatne tražnje u Sjedinjenim Američkim Državama. Pokušaj Federalnih rezervi da to spreči kreditnom ekspanzijom je bilo samo privremeno olakšanje.

Nekada prosperitetne oblasti su u ruševinama. Budžeti i penzioni sistemi pojedinih država otkazuju. Fakultetsko obrazovanje više ne garantuje solidnu egzistenciju. Ekonomska perspektiva Amerikanaca je izbrisana od strane globalizma. Napredovanje u sistemu zahteva veze – baš kao i u aristokratskim ili primitivnim društvima. Visoka koncentracija prihoda i bogatstva kod malog broja negacija je demokratije. Vlada je odgovorna samo bogatima.

Američka politička i poslovna elita nije samo uništila imidž suverenosti Sjedinjenih Država, stavljajući američku demokratiju u džep Putinu. To je uradila uništavajući nekadašnju vibrantnu ekonomiju, na kojoj je Americi zavideo ceo svet.

Gde Amerikanci mogu da nađu kompetentno rukovodstvo? Sigurno ne u Demokratskoj partiji, u Republikanskoj partiji, u medijima, niti u korporativnoj zajednici. Kako onda da se SAD održe u konkurenciji Rusije i Kine – dve zemlje sa dobrim rukovodstvima? Da li je rat jedini odgovor na pitanje?

Ostavite odgovor