MAKRON KAO DE GOL

Velika pobeda Makrona na parlamentarnim izborima u Francuskoj! Nešto više od godinu dana od kada je niotkuda formirao svoj pokret i krenuo u kampanju, Emanuel Makron je danas „kralj francuske politike“. Kao najmlađi predsednik Francuske ikada (39), bivši Rotšildov bankar potpuno je srušio tradicionalne partije koje su decenijama dominirale na političkoj sceni.

 

VREME JE - Milan Dinić

 

 

Autor: Milan Dinić (dopisnik iz Londona)

 

 

 

Nedavno izabrani predsednik Francuske, Emanuel Makron (39), ostvario je još jedan, činilo se teško verovatan, uspeh: njegov pokret „En Marš“ (U pokretu) odneo je veliku pobedu na legislativnim (parlamentarnim) izborima u Francuskoj. Time je Makron stvorio zakonodavnu mašinu koja će mu dati odrešene ruke da sprovede obećano.

Prema prvim rezultatima dostupnim u nedelju uveče, 18. juna, kada ovaj tekst pišem, u drugom krugu legislativnih izbora u Francuskoj Makronov pokret osvojio je najmanje 360 od 577 mesta. Makron tako sigurno ima daleko više od 289 mandata koliko je potrebno za većinu. Najjača opoziciona stranka su desno orijentisani Republikanci sa oko 130 mesta. Socijalisti, koji su do pre mesec dana vladali Francuskom i iz čijih redova je došao Fransoa Oland, doživeli su debakl osvojivši manje od 50 mesta – najgori rezultat ikada zabeležen za njih. Nacionalni front Marin Le Pen, prema prvim procenama, osvojio je sedam mesta, iako su ciljali na 15. U noći 18. na 19. jun kada pišem ovaj tekst, još uvek nije sigurno da li je ekstremna levica uspela da osvoji jedan poslanički mandat.

Iako ozbiljan politički takmac u predsedničkoj trci, Nacionalni front nikako ne uspeva da napravi veći prodor u parlamentu. Budući da se poslanici biraju po oblastima u Francuskoj, očito je da Nacionalnom frontu nedostaju jaka imena koja bi privukla birače. Ipak, slična situacija je i sa Makronom, ali činjenica da je odneo pobedu na predsedničkim izborima i da se ogromne nade i u Francuskoj i u svetu polažu u njega dalo je vetar u leđa njegovoj parlamentarnoj listi na kojoj su bili mnogi koji nisu poznati u francuskom političkom životu.

Kao najmlađi predsednik Francuske ikada (39), bivši Rotšildov bankar potpuno je srušio tradicionalne partije koje su decenijama dominirale na političkoj sceni. Za samo nešto više od godinu dana (otkada se pojavio niotkuda) formirao je svoj pokret i krenuo u kampanju. Emanuel Makron je danas „kralj francuske politike“. Ključno pitanje koje svi postavljaju jeste – šta sad?

Nije prvi put da se svet i jedna velika zemlja nadaju spasiocu. Ekonomska kriza i brojne druge krize širom sveta naterali su mnoge da traže spasioca, a oči su uvek uprte u velike svetske sile. Velike nade polagane su u prvog crnog predsednika SAD, Baraka Obamu. Čak mu je i dodeljena Nobelova nagrada za mir i pre nego što je zaseo čestito u stolicu predsednika. Ogromne nade su polagane i u italijanskog premijera Rencija koji je decembra 2016. morao da podnese ostavku.

Činjenica da stranka predsednika Makrona nije postojala do pre nešto više od godinu dana, te da je dobrim delom čine ljudi koji su potpuno nepoznati na francuskoj političkoj sceni, ostavlja prostora samo da se nagađa kada je reč o očekivanjima u vezi sa njihovim radom. Drugo, od Šarla de Gola 1958. godine, nikada se u Francuskoj nije desilo da šef države ima toliko veliku podršku. Treće, sve je u rukama Makrona jer su njegovi poslanici zavisni isključivo od njega i od njegovih odluka, budući da partija nema drugo utemeljenje sem u imidžu novog francuskog predsednika.

Sam Makron i dalje je velika nepoznanica za svet. Britanski BBC ukazao je na sledeću zanimljivost: kao 22-godišnjak Makron je proveo nekoliko meseci kao asistent filozofa Pola Rikora, koji se posebno bavio moralom. Jedan od ključnih elemenata Rikorove filozofije odnosi se na „sposobnost da se misli u isto vreme o dve ideje koje su naoko suprotstavljene“. Na primer, u politici, to bi moglo da znači olakšavanje zakonodavstva na tržištu rada (ili, u prevodu, lakše otpuštanje zaposlenih) uz istovremeno nastojanje da se zaštite najugroženiji.

Kako navodi BBC, u središtu ove filozofije je stav da nijedna strana u debati nema monopol nad istinom, te da su najbolje politike one koje kombinuju elemente iz obe strane debate. Ovo je bilo primećeno i u vreme predsedničke kampanje, kada je Makron često koristio termin „au meme temps“ odnosno „u isto vreme“, što je mnogima privuklo pažnju.

Makron je sebe nastojao da predstavi kao ujedinitelja – kao nekoga ko želi da okupi sve ljude, i leve i desne orijentacije, a kojima je cilj da se živi bolje i da se stvari promene na bolje te je gradio imidž ujedinitelja a ne nekoga ko deli ljude.

Na političkom nebu Makron je sada blizu suncu ako ne i samo sunce, ali, sa tog neba brzo se pada. Makron će veoma brzo morati da se pozabavi tamnim oblacima koji su se nadvili nad francuskim društvom: od toga kako da se reši pitanje ekstremizma među islamskom populacijom, do toga kako da se popravi ekonomsko stanje i da se poveća stalna zaposlenost pre svega mladih ljudi. Socijalni i ekonomski zahtevi često idu suprotno jedni od drugih, a u Francuskoj takvi zahtevi sada dominiraju.

Mnogi političari koji su viđeni kao simboli nade brzo su razočarali jedan deo ljudi koji ih je podržao, da bi neretko završili mandat razočaravši sve. Šta će Makron da uradi ostaje otvoreno pitanje a pažnja je ogromna. Naime, u vreme kada se činilo (a i još uvek ima izgleda) da su EU i evropska ideja na kolenima i da idu ka sigurnoj propasti, Makron se pojavio kao najjači adut proevropske, integrativne struje u evropskoj politici. Vrlo je verovatno da bi on mogao da bude i poslednji pro-evropski adut, te ako ne uspe – EU više ne bi imala adute za opstanak.

Ostavite odgovor