EVROPA PREŽIVELA PRVI KRUG

EVROPA PREŽIVELA PRVI KRUG

Le Penova se uzda u svoj imidž. Makron je obećao da će za kandidate predložiti većinom nova lica, koja nikada nisu bila u politici. U prevodu – obećava stvaranje nove političke elite u Francuskoj.

 

VREME JE - Milan Dinić

 

 

Autor: Milan Dinić (dopisnik iz Londona)

 

 

 

Najteži izazov za sudbinu Evropske unije posle Bregzita imao je svoj prvi čin. Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj okončan je pobedom nezavisnog kandidata centra Emanuela Makrona, koji će se u drugom krugu suočiti sa liderom desničarskog Nacionalnog fronta, Marin Le Pen.

Posle presedana sa Bregzitom, Trampom, italijanskim referendumom koji je oborio proevropskog premijera, onda izuzetka (koji možda potvrđuje novo pravilo) – holandskih izbora na kojima je ekstremna desnica pretrpela poraz, EU se u Francuskoj nalazi na najozbiljnijem ispitu koji će verovatno imati jedan od dva ishoda: opstanak ili nestanak. Ulazak Makrona u drugi krug upućuje da bi ishod za dve nedelje, u drugom krugu, pre mogao da bude pozitivan nego negativan za EU.

Dodatnih 50.000 policajaca i 7.000 vojnika obezbeđivalo je birališta širom Francuske, usled straha od terorističkih napada. Glasači su birali između 11 kandidata a izlaznost je bila oko 80 odsto, slično kao i 2012. U vrhu trke su bila četiri kandidata: proevropejac Emanuel Makron, antiglobalista Marin Le Pen, proevropski konzervativac Fransoa Filon i ultralevičarski kandidat Žan Luk Melanšon.

Iako je Marin Le Pen dominirala tokom većeg dela kampanje, Emanuel Makron ju je na kraju sustigao i prestigao. Prema nezvaničnim rezultatima Le Penova je osvojila oko 23 odsto glasova dok je Makron osvojio 24 odsto. Makron je uvećao prednost kako su pristizali rezultati iz velikih gradova, gde proevropska i umerena opcija imaju mnogo više simpatizera od Nacionalnog fronta.

Treće mesto pripalo je nekadašnjem favoritu za pobednika u drugom krugu, bivšem predsedniku vlade i kandidatu republikanaca (vodeće partije desnice) Fransoa Filonu. Njega su medijski napisi i istraga oko obezbeđivanja državnih para i poslova članovima svoje porodice očito koštali pobede. Filon je osvojio oko 20 odsto glasova, dok je četvrto mesto osvojio ultra-levičar Žan Luk Melanšon, sa respektabilnih preko 18 odsto glasova. Kandidat socijalista, partije odlazećeg predsednika Olanda, pretrpeo je katastrofalan poraz i uzeo ispod sedam odsto glasova. Prvi put u istoriji Francuske dve tradicionalno vodeće i dominantne partije, socijalisti i republikanci, neće dati narednog predsednika.

Na početku kampanje se činilo da je Marin Le Pen neprikosnovena u prvom krugu, ali da će drugoplasirani kandidat – ko god to bio – odneti pobedu u drugom krugu. Nedavni teroristički napad u Parizu, svega tri dana pred glasanje, pomogao je Marin Le Pen u anketama, kao i tvrdnja američkog predsednika Trampa da je ona „najjači kandidat“ te da je poslednji napad u Parizu dodatno doprineo njenim šansama. Međutim, većina anketa i analiza sugerisale su da postoji jako uverenje da Francuzi, iako veoma nezadovoljni ekonomskom i bezbednosnom situacijom, neće posegnuti za ekstremnim nacionalizmom – kakav se vezuje za Nacionalni front Marin Le Pen.

Ubrzo po objavljivanju prvih rezultata, trećeplasirani Filon i kandidat socijalista Hamon pozvali su birače da glasaju za Makrona. Sve analize i procene sugerišu da će Makron pobediti Le Penovu u drugom krugu. Ipak, stvari neće ići tako glatko. Očekuje se da će naredne dve nedelje Le Penova iskoristi da oštro napadne Makrona koji, iako je nezavisni kandidat, ima sve karakteristike establišmenta protiv koga se Le Penova bori. Makron je radio kao investicioni bankar za Rotšilde, školovan je u dve elitne francuske škole i deo je političke elite u zemlji.

Premda je utisak da Le Penova nije napravila uspeh u prvom krugu kakav bi joj dao dovoljno jak zamajac za pobedu u drugom, činjenica je da je uspela da za nekoliko procenata poveća podršku u odnosi na izbore 2012. godine, uprkos visokoj izlaznosti. Ocenivši svoje rezultat kao „istorijski“, Le Penova – koja je sebe predstavila kao „kandidata naroda“ – rekla je da je „prvi korak načinjen“ i da je važno otići do kraja i pobediti.

Emanuel Makron – čiji su nastup u izbornoj noći mnogi poredili sa nastupima Baraka Obame i Bila Klintona kada su se oni probijali na političkoj sceni – biračima je poručio da je on tu zbog njih i da je otpočela nova stranica u francuskoj istoriji. Govorio je o poštenju, pravdi i obećao nova lica na političkoj sceni.

Dva kandidata koja će se suočiti u drugom krugu predstavljaju izbor između dva totalno različita pogleda na svet. Evrofil Makron dobio je eksplicitnu podršku od zvaničnika iz Nemačke i Belgije. Le Penova se uzda u podršku naroda, posebno onih koji se osećaju zaboravljenim i napuštenim. Dok Makron veruje u EU, Le Penova bi da preispita članstvo Francuske u Uniji.

Važno pitanje u naredne dve nedelje biće kome će otići glasovi ultra-levičara Žan Luka Melanšona, koji je osvojio oko 19 odsto glasova i koji je prikupio veliki broj mladih antiglobalističkom i anti-NATO retorikom. Analize javnog mnjenja su pokazale da je veliki broj glasača Melanšona po stavovima zapravo bliži politici Le Penove nego Makrona. Analitičari su ukazali da je za razliku od Britanije ili Holandije, gde su mladi proevropski nastrojeni, u Francuskoj situacija obrnuta – mladi su u velikom broju glasali za Nacionalni front, nezadovoljni činjenicom da je nezaposlenost velika (u pojedinim krajevima Francuske i preko 25 odsto). Ovo komplikuje izazov za oba kandidata pred drugi krug.

 

Težak izazov pred Le Penovom

Na početku kampanje se činilo da je Marin Le Pen neprikosnovena u prvom krugu, ali da će drugoplasirani kandidat – ko god to bio – odneti pobedu u drugom krugu.

Marin Le Pen

Marin Le Pen (48) predstavlja uzdanicu „tvrde“ desnice u Evropi. Koristeći podijum Evropskog parlamenta u kome je poslanik, Le Penova je uspela da dovede Nacionalni front (stranku koju je osnovao njen otac) sa političke periferije pravo u središte francuske i evropske politike.
Le Penova je danas na pragu da postane prva žena predsednik Francuske. Od kada je preuzela stranku 2011, Le Penova se borila da je oslobodi balasta koji se vezivao za Nacionalni front: antisemitizam i nacionalni ekstremizam, pri čemu se javno posvađala sa ocem Žan Mari Le Penom. Nacionalni front je danas utemeljen kao snažna anti-imigrantska, evroskeptična stranka, koja obećava zaštitu francuskim radnicima od udara globalizacije.
Po anketama, Marin Le Pen je konstantno bila sigurna da će ući drugi krug izbora. To se i ostvarilo. Marin Le Pen je tako otišla dalje nego 2012. godine, kada nije uspela da uđe u drugi krug predsedničkih izbora. Iako ankete sugerišu da će izgubiti u finalnoj trci, šanse za pobedu su joj sada mnogo veće nego ikada ranije.
Le Pen uživa veliku popularnost u javnosti i po tome što ne beži od diskusije – ma koliko da je neprijatna, ili oštra. Uvek je spremna i uvek prva da napadne vlast i vladajući establišment. Politika za koju se zalaže veoma je bliska principima na kojima je Donald Tramp gradio svoju kampanju. Iako se distancirala od oca za koga se vezuje antisemitizam, naišla je na oštre kritike javnosti, pošto je relativizovala ulogu Višijeve Francuske u masakru 13,000 Jevreja u Parizu tokom Drugog svetskog rata.
Po struci advokat, Marin Le Pen se našla na udaru sudova i tužilaca koji su detaljno pregledali izborne finansije Nacionalnog fronta. Kao stranka koja je oglašena, Marin Le Pen je bila primorana da traži sredstva iz drugih izvora, uključujući i kredit jedne ruske banke. Le Penova se našla i na udaru tužilaca, pošto je na svom tviter profilu objavila fotografije zločina Islamske države – čime je, prema pojedinim mišljenjima, de facto doprinela promociji terorizma i straha.
Le Penova ne krije da je poštovalac lika i dela ruskog predsednika Vladimira Putina i zalaže se za pristup međunarodnim odnosima u kojima bi velike sile istoka i zapada sele i donele zajedničke odluke o svetu. Iz njene biografije izdvaja se jedan zanimljiv detalj: Le Pen je izjavila da je na njeno detinjstvo veoma uticala eksplozija bombe, koja je uništila porodični stan kada je imala svega osam godina. Taj događaj i danas nije razrešen.

Nedavni teroristički napad u Parizu, svega tri dana pred glasanje, pomogao je Marin Le Pen u anketama, kao i tvrdnja američkog predsednika Trampa da je ona „najjači kandidat“ te da je poslednji napad u Parizu dodatno doprineo njenim šansama.

Međutim, većina anketa i analiza sugerisale su da postoji jako uverenje da Francuzi, iako veoma nezadovoljni ekonomskom i bezbednosnom situacijom, neće posegnuti za ekstremnim nacionalizmom – kakav se vezuje za Nacionalni front Marin Le Pen.

Ubrzo po objavljivanju prvih rezultata, trećeplasirani Filon i kandidat socijalista Hamon pozvali su birače da glasaju za Makrona. Sve analize i procene sugerišu da će Makron pobediti Le Penovu u drugom krugu. Ipak, stvari neće ići tako glatko. Očekuje se da će naredne dve nedelje Le Penova iskoristi da oštro napadne Makrona koji, iako je nezavisni kandidat, ima sve karakteristike establišmenta protiv koga se Le Penova bori. Makron je radio kao investicioni bankar za Rotšilde, školovan je u dve elitne francuske škole i deo je političke elite u zemlji.

Premda je utisak da Le Penova nije napravila uspeh u prvom krugu kakav bi joj dao dovoljno jak zamajac za pobedu u drugom, činjenica je da je uspela da za nekoliko procenata poveća podršku u odnosi na izbore 2012. godine, uprkos visokoj izlaznosti. Ocenivši svoj rezultat kao „istorijski“, Le Penova – koja je sebe predstavila kao „kandidata naroda“ – rekla je da je „prvi korak načinjen“ i da je važno otići do kraja i pobediti.

Emanuel Makron – čiji su nastup u izbornoj noći mnogi poredili sa nastupima Baraka Obame i Bila Klintona kada su se oni probijali na političkoj sceni – biračima je poručio da je on tu zbog njih i da je otpočela nova stranica u francuskoj istoriji. Govorio je o poštenju, pravdi i obećao nova lica na političkoj sceni.

Dva kandidata koja će se suočiti u drugom krugu predstavljaju izbor između dva totalno različita pogleda na svet. Evrofil Makron dobio je eksplicitnu podršku od zvaničnika iz Nemačke i Belgije. Le Penova se uzda u podršku naroda, posebno onih koji se osećaju zaboravljenim i napuštenim. Dok Makron veruje u EU, Le Penova bi da preispita članstvo Francuske u Uniji.

Važno pitanje u naredne dve nedelje biće kome će otići glasovi ultra-levičara Žan Luka Melanšona, koji je osvojio oko 19 odsto glasova i koji je prikupio veliki broj mladih antiglobalističkom i anti-NATO retorikom. Analize javnog mnjenja su pokazale da je veliki broj glasača Melanšona po stavovima zapravo bliži politici Le Penove nego Makrona. Analitičari su ukazali da je za razliku od Britanije ili Holandije, gde su mladi proevropski nastrojeni, u Francuskoj situacija obrnuta – mladi su u velikom broju glasali za Nacionalni front, nezadovoljni činjenicom da je nezaposlenost velika (u pojedinim krajevima Francuske i preko 25 odsto). Ovo komplikuje izazov za oba kandidata pred drugi krug.

      

Oko čega se diskutovalo u kampanji?

Izborna kampanja u Francuskoj imala je obrnuti tok od toga kako kampanje inače idu: umesto da se vremenom iskristališu dva kandidata, do kraja kampanje u Francuskoj bilo je četiri kandidata koji su imali realne šanse da uđu u drugi krug.

Marin Le Pen kampanju je vodila na dva ključna obećanja: da će zaštiti zemlju od terorizma snažnom anti-imigracionom, posebno anti-muslimanskom politikom, i da će održati referendum o članstvu u EU i izvesti Francusku iz Evra – koji ona vidi kao glavnog uzročnika pada francuske ekonomske moći.

Najozbiljniji protivkandidat Le Penovoj – i čovek koji će joj se suprotstaviti u drugom krugu – jeste nezavisni kandidat i proevropejac Emanuel Makron. Za razliku od svih ostalih kandidata, Makron je prigrlio EU i evropske vrednosti i igrao na kartu nacionalnog jedinstva, ali i dalje sa snažnom evropskom perspektivom u pozadini.

Tu su bila još dva kandidata: Fransoa Filon, premijer Francuske od 2007. do 2012, koji je bio istaknut kao kandidat desnice. Iako se očekivalo da će upravo on biti glavni protivkandidat Le Penovoj, medijski napisi o tome kako je nameštao državne poslove članovima svoje porodice znatno su oslabile njegove šanse. Poput Le Penove, Filon je zauzeo vrlo oštar stav oko imigranata i borbe protiv terorizma, ali je znatno blaži kada je reč o EU.

Poslednji u kvartetu pri vrhu bio je kandidat levice, Žan Luk Melanšon – koji je u vodio veoma neobičnu kampanju, u stilu Najdžela Faraža. On se predstavio kao ozbiljan protivnik NATO pakta, EU i krupnog kapitala. Melanšon, zapravo, predstavlja Marin Le Pen levice. Između njega i Makrona vodila se velika borba oko glasova mladih ljudi koji su nezadovoljni i koji hoće korenite promene.

Nasleđe Fransoa Olanda

Nijednoj zemlji u EU/Evropi proteklih godina nije bilo lako, ali su Francuzi prošli kroz pravi pakao. Ne samo da su, poput ostalih EU zemalja, bili teško pogođeni ekonomskom krizom, već ih je od 2015. potresla serija terorističkih napada koji su odneli stotine života. Svega tri dana pred prvi krug glasanja u Parizu se ponovo desio teroristički napad, u kome je ubijen jedan policajac, a dvojica ranjena. Razlog – ponovo – islamski ekstremizam.

Emanuel Makron
EVROPA PREŽIVELA PRVI KRUG-Emanuel_Makron

Ukoliko postane predsednik, Emanuel Makron (39) biće najmlađa osoba koja je ikada obavljala tu dužnost u Francuskoj. U kampanju je ušao poprilično kasno: aprila 2016 osnovao je pokret „En Marche!“ („U pokretu“), a četiri meseca kasnije podneo ostavku u vladi i najavio kandidaturu.
Makron je bio ekonomski savetnik Fransoa Olanda, koji ga je uveo u visoku politiku, a pre državne službe radio je kao investicioni bankar. Makron se istakao kao nezavisni kandidat. Tokom kampanje pozvao je Francuze da se okrenu od politike kakva je vođena proteklih 20 godina i da daju šansu novoj generaciji. Igrajući na kartu najmlađeg kandidata, Makron je utvrdio da su ljudi koji su vodili zemlju proteklih godina izdali generacije koje su izgradile Francusku posle Drugog svetskog rata.
Bivši je investicioni bankar sa diplomom „Siens Po“ i „Ekol Nasional d’Administrasion“, gde se školuje upravljačka elita. Makron je obavljao nekoliko visokih funkcija u proteklih pet godina, uključujući i funkciju ministra ekonomije (2012-2014), kada je isplanirao dve ekonomske reforme koje su izazvale mnogo polemika u Francuskoj – reformu zakona o zapošljavanju, koji je omogućio lakše otpuštanje radnika, kao i reformu koja je omogućila radnjama da rade duže nedeljom.
U nedavnom obraćanju građanima Pariza, Makron je ovako okarakterisao nasleđe vladajuće elite u Francuskoj: „Ono što je ponuđeno Francuzima u proteklih 20 godina nije oslobođenje ili reforma, već spor i nezaustavljiv rast nezaposlenosti, državna nesposobnost i socijalni kolaps“.
Makron je tokom kampanje napadao protivkandidate i na levici i na desnici, pokušavajući da vrati Francuze bliže ka političkom centru. Na izbornim skupovima, uporedo uz francuske vijorile su se i zastave Evropske unije.
Ni njegov privatni život nije nezanimljiv: kada je imao 17 godina zaljubio se u svoju 24-godine stariju nastavnicu u srednjoj školi, Brižit Trogneu. Par se venčao 2007. Prema svedočenju njegovih drugova iz školskih dana, Makron je u srednjoj školi pisao pesme, kao i jedan roman o španskim konkvistadorima.

Pogled na Francusku kakva je sada – u jeku izborne trke za predsednika i onu kakva je bila pre pet godina, kada je predsednik postao Fransoa Oland – ostavlja utisak da se radi o dve potpuno različite zemlje. To je presudno uticalo na formiranje izborne atmosfere.

Kada je pobedio tadašnjeg predsednika Nikolu Sarkozija na prethodnim izborima 2012. godine, Fransoa Oland – tada poznatiji kao „gospodin normalan“ zato što se vozio skuterom, išao gradskim prevozom i gradio imidž sasvim običnog čoveka – dao je niz obećanja da će popraviti stanje u Francuskoj, pre svega za radnike i srednji sloj. Kao kandidat socijalista, Oland je obećao da će smanjiti platu šefa države za trećinu i da će ukinuti predsednički imunitet. Najavio je borbu protiv korupcije, povećanje poreza za bogate i veća socijalna davanja. Obećao je i da će zaštititi Francusku od globalnih tržišta kapitala…

Hiljade ljudi preplavilo je Trg Bastilja kako bi pozdravilo tada novoizabranog predsednika, čije su prve reči po ostvarivanju izborne pobede bile: „Promene počinju sada“. Od tada pa do danas, stvari u Francuskoj nisu išle najboljim tokom – posebno ne za Olanda, koji se od ogromne popularnosti kada je dolazio na vlast sveo na to da ima rekordno nisku podršku javnosti (svega četiri posto) – što je uslovilo da se ne kandiduje za drugi predsednički mandat.

Oland bi voleo da bude upamćen po tome što je smanjio nezaposlenost, uveo porez od 75 odsto za primanja preko milion evra (što je veoma naljutilo glumca Žerarda Depardjea) i legalizovao istopolne brakove. Njegove dve velike ekonomske reforme u cilju regulisanja posledica svetske ekonomske krize 2008. godine bile su veoma omražene u javnosti. „Gospodin normalni“ postao je „Gospodin skandal“, pošto je u javnost isplivalo da je imao aferu sa jednom glumicom.

Na Olandovu žalost, velika je verovatnoća da će vreme njegove vladavine biti upamćeno po tome što je u protekle dve godine Francuska bila pogođena nizom terorističkih napada i to, čini se, kad god se teroristima htelo. U napadima na ulicama Pariza i Nice stradalo je na stotine nedužnih ljudi, a svaki novi napad činio je da Oland i Francuska izgledaju slabo. Francuska je u vreme Fransoa Olanda postala zemlja u kojoj je normalno na ulicama videti naoružane vojnike i žandarme kako patroliraju pod punom ratnom opremom – prizor koji se očekivao iz Kabula ili Bagdada, ali nikako iz Pariza, svetske metropole u srcu Zapada. Tako su teroristički napadi formirali temelj debate u predsedničkoj kampanji.

Drugi veliki izazov za Francuze i druga ključna tema u kampanji jeste ekonomija. U vreme Fransoa Olanda francuska ekonomija beležila je spor, ali stabilan rast. Ipak, Francuska je nastavila da zaostaje za vodećim ekonomijama SAD, Nemačke i Velike Britanije. Iako je obećao smanjenje nezaposlenosti, stopa nezaposlenosti se tokom celog mandata kretala oko ili iznad 10 odsto. Francuska je sedma u EU po broju ljudi bez posla. Većina radnih mesta koja su otvorena su privremena. Francuska nije uspela da smiri javni dug koji konstantno raste, kao i deficit u budžetu. U ovakvim okolnostima, kada postoji velika bojazan kako od ekonomske neizvesnosti tako i od terorizma, strah postaje dominantan faktor pri donošenju odluka a to znači da ekstremne opcije imaju više šansi.

Iako Francuska više nije sila kakva je bila nekada, ona je uz Nemačku najvažniji oslonac EU. Utisak je da će naredne dve nedelje biti presudne za budućnost EU. Ukoliko Marin Le Pen odnese pobedu veoma je izvesno da će EU proći kroz drastične promene i – onakva kakva je danas – nestati. Ukoliko pobedu odnese umereni proevropejac Makron – to bi bio važan znak da se klatno kreće u korist EU, posebno posle neuspeha tvrde desnice u Holandiji. Kakav god bude ishod za dve nedelje, on će biti veoma značajan i za Nemačku – poslednje i možda jedino pravo uporište EU, koja u septembru ide na savezne izbore.

Ubrzo nakon predsedničkih izbora, Francusku u junu očekuju parlamentarni izbori. Ko god pobedi u predsedničkoj trci – biće pred velikim izazovom. Da bi ostvario svoja izborna obećanja, francuski predsednik bi morao da ima podršku parlamenta. Međutim, Makron uopšte nema predstavnike među parlamentarcima, a Le Penova ima tek nekoliko. Le Penova se uzda u svoj imidž, a Makron je obećao da će za kandidate predložiti većinom nova lica, koja nikada nisu bila u politici. U prevodu – obećava stvaranje nove političke elite u Francuskoj.

Ukoliko se ipak desi da tradicionalno dominantne stranke – socijalisti i republikanci – osvoje većinu u parlamentu, to bi moglo da znači da bi novi predsednik naišao na žestok otpor prilikom sprovođenja svojih obećanja.

 

 

One Comment

  • maredolibel kaže:

    1 runda rezultata

    Lista kandidata glas registrovan% Izraženo%

    Emmanuel Macron 8656346 18,19 24,01
    Gospođa Marine Le Pen 7678491 16,14 21,30
    François Fillon 7212995 15.16 20,01
    Jean-Luc Mélenchonove 7059951 14.84 19.58
    Gospodin Benoît HAMON 2291288 4.82 6.36
    Gospodin Nicolas DUPONT-Aignan 1695000 3.56 4.70
    Jean Lassalle 435 301 0.91 1.21
    Philippe Poutou 394505 0.83 1.09
    François ASSELINEAU 332547 0.70 0.92
    Nathalie Arthaud 232384 0.49 0.64
    Gospodin Jacques CHEMINADE 65586 0.14 0.18

    broj registrovan% % Glasova
    registrovan 47582183
    uzdržana 10578455 22,23%
    birača 37003728 77.77%
    belima 659997 1.39% 1.78%
    null 289337 0.61% 0.78%
    izrazio 36054394 75.77% 97,43%

    Zvanicni rezultati ! ! !

Ostavite odgovor