IMA NADE ZA SRBIJU

IMA NADE ZA SRBIJU

Nedavni tekst pod naslovom ENERGETSKA EFIKASNOST KAO MOTOR RAZVOJA SRBIJE izazvao je interesovanje među publikom i u stručnim krugovima, a jednog studenta je podstakao da nam se obrati pismom. Ovaj tekst posvećen je Andriji i svim mladim ljudima koji bi želeli da svojim znanjem i energijom izgrade bolju budućnost za sebe i naraštaje koji dolaze iza njih. U celosti donosimo pismo Andrije Jovanovića i odgovor našeg stručnjaka za energetsku efikasnost ing. Dušana Nelkija.

 

Ja sam Andrija Jovanović, student Urbanog inženjerstva na fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu. Posebno sam zainteresovan za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine. Razlog zbog kojeg Vam pišem je prvenstveno da Vas pitam za mišljenje o tržišnim barijerama za energetsku efikasnost u Srbiji.

Šta Vi mislite – koje su to tržišne barijere? Ja sam ustanovio neke od njih, a nastavljam sa kolegama da smišljam načine kako da ih prevaziđemo. Ali bih voleo da čujem i Vaše, kao i mišljenje Vašeg kolege Miloša Zdravkovića? 

Znam da u ovoj državi ne mogu da pomognem – ali to me ne sprečava da se bavim onim što me zanima. I nastaviću da istražujem, jer smatram da je energija ključ za vrata koja vode ka zdravijoj budućnosti.”

 

Dragi Andrija,

Način na koji si postavio pitanje sugeriše da znaš i odgovor, ili pak veći deo njega. Pre svega, podsetio bih te na par činjenica. Srbija je mala i siromašna zemlja. Ma koliko nam to ne bilo po volji, mi smo u svetskim razmerama na nivou statističke greške, ali i kao takvi uvoznici smo energije i energenata. Iako sve to znaju, veliki svetski isporučioci energije i energenata, pridržavaju se one stare poslovice koja kaže “Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača”. Naime svako, pa i najmanje tržište je interesantno. 

Najlakši način da se zagospodari nekim tržištem je preko politike. Stimulacije i donacije su izrazi koji se koriste da bi se zamaskirala suština koja se zove korupcija. Privilegovani dobavljač dobija pristup tržištu, ali za uzvrat mora da zadovolji lične potrebe jednog ili više donosioca odluka. Koliko god više bude isporučeno energije i energenata – veći će biti profit isporučioca, a samim tim i veća nadoknada donosiocima odluka u Srbiji. Na ovaj način vaga je uravnotežena.

Ova sinergija pokvarenih političara i alavost isporučilaca energije osnovni su razlog za neprimenjivanje mera energetske efikasnosti. Povećana energetska efikasnost rezultira manjom potrošnjom energije po jedinici proizvoda ili usluge – što direktno nanosi štetu gore navedenim akterima (smanjenje količine isporučene energije = smanjenje provizije). Preokrenuti ovaj proces preko noći – nemoguće je.

Kao student to odlično znaš. Niti jedan ispit nije moguće položiti dok se ne stekne kritična masa znanja – ma šta ona bila. Da li je to količina truda uložena u sticanje znanja, ili je to pak količina novca za kupovanje ispita – sa ovog aspekta je nebitno. Bitno je jedino to da se mora dostići kritična masa. Isto je sa energetskom efikasnošću. Što god bude više ljudi poput tebe i tvojih prijatelja – to će se pre steći kritična masa koja će opštu korist staviti ispred lične. Za ovo postoji samo jedan preduslov – a to je da postanemo svesni da istovremeno ne možemo voziti dva auta i spavati u dva kreveta. Zloupotreba položaja i korišćenje državnih resursa za lično bogaćenje mora biti sankcionisano najstrožijim merama.

Iako primena mera energetske efikasnosti na svim nivoima izgleda daleko, što bi trebalo da bude cilj, ipak je bliže nego što se očekuje. Pre deset godina u Srbiji je pojam energetske efikasnosti bio nepoznat, a danas je uobičajen u skoro svim sferama života – negde deklarativno (govori političara, regulativa i norme koje se ne primenjuju), a negde veoma praktično – termiizolacija zgrada, primena toplotnih pumpi, primena foto-naponskih i termalnih kolektora. I da zaključim: Jedina barijera za primenu mera energetske efikasnosti u Srbiji je neznanje i alavost ljudi na vlasti. 

Srdačno pozdrav,

Dušan Nelki

Ostavite odgovor