ENERGETSKA-EFIKASNOST-KAO-MOTOR-RAZVOJA-SRBIJE

ENERGETSKA EFIKASNOST KAO MOTOR RAZVOJA SRBIJE

Ulaganje u energetsku efikasnost kreira dvostruko više radnih mesta nego recimo ulaganje u energetski sektor. Statistika kaže da za uloženi milion dolara u energetski sektor otvori se novih 10 radnih mesta – a za isto toliko uloženog novca u energetsku efikasnost otvara se 20 novih radnih mesta. I to ne samo u ovom privrednom sektoru, već u širokom spektru proizvodnih i sa njima komplementarnim uslužnim delatnostima.

 

Autor: Dušan Nelki

 

Pripadam onom delu inženjerske struke koji se zalaže za primenu tehnologija koje omogućavaju dobijanje energije iz obnovljivih izvora. Ali, sam isto tako svestan da trenutni nivo razvijenosti pomenutih tehnologija nije dovoljan da zadovolji potrebe Srbije.

Mi zapravo više nemamo industriju koja je motorna snaga razvoja svih država! Skupo smo platili laži domaćih političara, izniklih niotkuda, koji su po nečijem nalogu demontirali industrijski i bankarski sistem Srbije. Dela ove grupe „političara“ najveća je tragedija koja je zadesila Srbiju ikad. Pod sloganom „hajde da prodajemo usluge umesto proizvoda“, uništili su sve fabrike i celokupni proizvodni sektor. Danas su jedine usluge koje donose profit u Srbiji bankarske. Banke stiču bogatstva prodajući skupe kredite, a zatim isisavaju i ono malo kapitala iz osiromašene privrede. Može li se nešto promeniti?

Može, naravno. Za promenu je potrebno znanje, kome se u Srbiji u odnosu na političarenje baš i ne pridaje važnost. Nepismeni knjaz Miloš izvozio je Austrijancima žive svinje, a ne kukuruz – jer se na mesu više zarađivalo. Spojivši državni i politički interes sa svojim i privatnim interesom drugih izvoznika svinja, koji nastaje u sektoru proizvodnje – a ne u uslugama – od zaostale Srbije napravio je partnera najvećoj sili tog vremena.

Pa šta je to što bi danas Srbija trebalo da proizvodi? To je energetska efikasnost! Deluje po malo nejasno i ne baš smisleno, ali ću pokušati da to pojasnim. Energetska efikasnost nije sama sebi cilj – ona je sredstvo za postizanje drugih ciljeva kao što su osiguranje energetske sigurnosti i povećanje poslovne konkurentnosti.

Pojam „prvi“ označava superiornost u odnosu na sve one kategorije koje slede iza njega. Biti prvi u nečemu podrazumeva posedovanje karakteristika koje ostali u toj kategoriji nemaju, ili pak imaju u manjoj meri. Energetska efikasnost može da bude prvo sredstvo brzog razvoja – zato što ne zagađuje okruženje, a daje najveći profit spram uloženih sredstava.

Ulaganje u energetsku efikasnost kreira dvostruko više radnih mesta nego recimo ulaganje u sam energetski sektor. Statistika kaže da za uloženi milion dolara u energetski sektor otvori se novih 10 radnih mesta – a za isto toliko uloženog novca u energetsku efikasnost otvara se 20 novih radnih mesta. I to ne samo u ovom privrednom sektoru, već u širokom spektru proizvodnih i sa njim komplementarnim uslužnim delatnostima.

Nepridržavanje direktiva o energetskoj efikasnosti vodi tehnološkom i svakom drugom zaostajanju za razvijenim zemljama. Rezultati tog zaostajanja iz perioda 90-ih vidljivi su danas u svom surovom značenju. Najbolja ilustracija nalazi se u definiciji energetskog siromaštva, koja opisuje prag koji se ne sme tolerisati. Porodica koja troši više od 10% neto prihoda na energiju po definiciji spada u siromašne. U Srbiji više od 50% porodica pripada ovoj kategoriji. Pri tome cena struje u Srbiji je pet puta niža nego u Nemačkoj. Samo na bazi ovog podatka može se naslutiti nivo energetskog i svakog drugog siromaštva u Srbiji.

Evo nekoliko saveta i mera koje predlažemo svim kreatorima ekonomskog prosperiteta Srbije. Prekinite sa jalovim putovanjima po svetu, prekinite da molite strane investitore da otvaraju proizvodne pogone, prekinite sa dotacijama od po 10 hiljada evra za svako otvoreno radno mesto. Primenite samo nekoliko od navedenih mera energetske efikasnosti i Srbija će biti najpoželjnija destinacija za investiranje.

  • Formirajte Srpsku banku za obnovu i razvoj koja kroz svoje programe mora da postane nosilac finansiranja projekata energetske efikasnosti i omogući razvoj tržišta energetskih usluga (JPP- ugovori o energetskom učinku).
  • Pogasite sve takozvane nacionalne agencije za regionalni razvoj koje samo parazitiraju, a pri Srpskoj banci formirajte sektor za energetsku efikasnost sastavljen od eminentnih stručnjaka iz ove oblasti.
  • U obrazovni sistem uvedite predmete i programe koji bi na sveobuhvatan način pokrili oblast energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije i upravljanja energijom.
  • Vlada mora izraditi nacionalni plan obnove zgrada javnog sektora. Zatim treba krenuti u njegovu realizaciju do kraja godine – u skladu sa direktivom 2012/27/EU. Sve članice Energetske zajednice imaju obavezu da na godišnjem nivou moraju energetski sanirati 3% fonda zgrada koje koristi država.
  • Naredite hitnu primenu normi vezanih za energetski menadžment i energetske preglede.
  • Ispoštujte smanjenje godišnje potrošnje električne energije za 1%, masovnom primenom mera energetske efikasnosti.
  • Ponovo osnujte agenciju za energetsku efikasnost, koja bi iz sredstava ekološke takse, bespovratno finansirala (sa recimo 50% sredstava) nabavku i ugradnju termo-izolacionih materijala, termalnih solarnih kolektora, kotlova na biomasu i toplotnih pumpi.
  • Počnite masovnu izgradnju zgrada u energetskom A razredu (pasivna zgrada sa potrošnjom manjom od 15kwh/m2 grejane površine na godišnjem nivou). Ova mera je jako bitna, jer oko 50% električne energije troše zgrade. Podršku ovoj meri sprovesti kroz oslobađanje plaćanja poreza na imovinu za period od 10 godina svim kupcima ovakvih stanova.

Arhuska konvencija iz 2009. godine, koja insistira na javnosti u donošenju strateških odluka, zagovornicima potčinjavanja Srbije služi kao utemeljenje za imbecilne kritike na račun proizvodnje struje iz uglja. Pod okriljem nekih nevladinih organizacija ponovo nam se priprema druga srpska tragedija. Kritike na račun netransparentnosti u pogledu donošenja nacionalne strategije energetike do 2025. godine, zasnovane na tvrdnji da Srbija treba da zaustavi proizvodnju struje iz uglja i okrene se isključivo obnovljivim izvorima energije, zapravo je pokušaj stavljanja Srbije u robovski odnos.

Samozvani eksperti ili zapravo prodavci magle ponovo bi da prekrajaju Srbiju, a za to koriste sledeće argumente. Ugovorom o pristupanju Energetskoj zajednici Srbija se obavezala da do 31. 07. 2017. godine ograniči zagađenje sredine emisijom gasova iz velikih ložišta (preko 50 MW – ovde se prvenstveno misli na proizvodne kapacitete u termoelektranama). Pošto je srpska elektroprivreda, po tumačenju ovih nazovi eksperata, najveći evropski zagađivač sumpor dioksidom, onda treba zatvoriti sve srpske termo-elektrane. Čak su i izračunali da je uticaj na zdravlje stanovništva procenjen na 13,5 evrocenti po proizvedenom kilovat času. Poslušamo li ove nazovi prijatelje, vratićemo se u kameno doba.

Postojeće industrijske kapacitete (termo-elektrane) i sirovinske kapacitete (zalihe uglja) treba svakako iskoristiti do maksimuma, uz adekvatnu zaštitu odgovarajućim filterskim jedinicama. Razvoj dobijanja električne energije iz obnovljivih izvora svakako mora biti državni imperativ, ali nikako po cenu zatvaranja postojećih energetskih postrojenja na neobnovljive izvore energije. Procene govore da će zalihe uglja potrajati bar još 50 godina.

Zapamtite! Smanjenje potrošnje toplote direktno smanjuje emisiju CO2 i zagađenje čovekove okoline. Dakle ne treba zatvarati termo-elektrane da bi se smanjila emisija CO2, već treba bolje izolovati postojeće zgrade kako bi smanjili toplotne gubitke u periodu grejanja (zime).

Okretanje inovacijama i adekvatno nagrađivanje inicijatora, uz poštovanje kompetentnosti, vodi smanjenju uvoza i energetskoj nezavisnosti. Budemo li u budućnosti gradili zgrade energetskog A razreda i energetski sanirali postojeće, stvorićemo preduslove da sa postojećim proizvodnim kapacitetima Srbija bude najveći izvoznik električne energije u jugoistočnoj Evropi. U predpristupnim fondovima EU stoji neiskorišćeno 500 miliona dolara namenjenih energetskoj efikasnosti. Imperativ je povući ova sredstva konkurišući za njih pametnim projektima i pametnim ljudima, koji će stvoriti preduslove za priliv stranog kapitala i nove investicije u proizvodne kapacitete u Srbiji.

I na kraju – mada ne manje bitno – kao posledica povećanja energetske efikasnosti povećao bi se natalitet, a samim tim i preokrenuo negativan demografski rast, omogućio bi se priliv sredstava po osnovu karbonskih transfera, pouspešila elektrifikacija saobraćaja i podigao standard celokupnog stanovništva.

Ostavite odgovor