DIPLOMATIJA “BEZ RUKAVICA” I LAŽNI PATRIOTIZAM

DIPLOMATIJA “BEZ RUKAVICA” I LAŽNI PATRIOTIZAM

Test iskrenosti Lazanskog i Drecuna ćemo vrlo brzo imati. Predstoji glasanje u Skupštini Republike Srbije za novi kabinet mandatarke Ane Brnabić. Ako poseduju i malo doslednosti, pristojnosti, patriotizma i deklarisanog „zdravog razuma“ – oni neće podržati njen izbor.

 

Srdjan Stojanovic, autor blog strane Vreme je!

 

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

 

 

Poslednjih dana mejnstrim mediji u Srbiji objavljuju izjave američkih diplomata o statusu rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu. Sa druge strane oštro im odgovaraju “dežurni patriote” odnosno novinari kao što su Miroslav Lazanski i Milovan Drecun – inače poslanici vladajuće SNS. Normalan čovek bi pomislio da je u pitanju ozbiljan sukob “koncepcija” – kada u pitanju ne bi bile izjave nižeg ešalona službenika koji služe za propagandu odnosno proizvodnju zbrke sa obe strane!

Sporno je što zaista nisko rangirani službenik Stejt Departmenta Hojt Brajan Ji (ne treba gledati sa predrasudama na njegovo očito azijsko poreklo) biva priman od najviših držanih funkcionera Srbije. Njegov diplomatski rang (pomoćnik zamenika podsekretara za spoljne poslove) ne zaslužuje da ga primi čak ni državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije – a on dobija priliku da ga prime predsednik republike/vlade i ministar spoljnih poslova.

To ne govori o „strašnom“ Hojtu Brajanu Jiu, već o apsolutnoj poniznosti i servilnosti naših vodećih ljudi prema svakome ko dolazi sa Zapada. Strah od naredbodavaca/zaštitinika je zapravo tu ključan, a neznanje elementarne diplomatske etikecije je fascinatno. A pred domaćim javnim mnjenjem se takav akt ponižavajuće pokornosti predstavlja kao „stalni kontakt sa Vašingtonom“ i negovanjem dobrih odnosa.

Pa još kada tako nisko rangirani službenik po završenoj poseti javno iskazuje svoje cenjeno mišljenje, umesto da po protokolu samo diskretno prenese svoje utiske poslodavcu – to se može nazvati „diplomatijom bez rukavica“ ili u nediplomatskom jeziku skandal bez presedana. Normalno, čuveni i moćni „pomoćnik zamenika podsekretara“ iskoristio je svojih pet minuta slave (po Endiju Vorholu) na terenu gde je to mogao – ponižavajući Srbistan i pokazujući suptilnost diplomatije SAD. Sama činjenica da Ji pripada bivšem državnom establišmentu i da tek sada dobija „priliku da se iskaže“, pokuzuje da pitanja vezana za sudbinu Balkana Trampovoj administraciji nisu prioritetna.

U „kadrove starog kova“ spada i aktuelni ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot – ponikao iz najbolje tradicije Stejt Departmenta još od vremena legendarne Medlin Olbrajt. Za nju mi je jedan američki diplomata u poverenju rekao da kada je postavljena za državnog sekretara, bio to izuzetan gubitak za odsek daktilografije u toj instituciji. Zbog toga ne čudi izjava njegove ekselencije Skota na simpozijumu u Nišu da ga brine humanitarni centar u tom gradu, jer je to zapravo ruski špijunski centar. Pri tome je rekao da nikad nije bio u tom centru. Sve i da je tako – tačno ili pogrešno – ali svakako legitimno mišljenje američkog ambasadora, treba da bude napisano u poverljivoj diplomatskoj depeši svojoj centrali – a nikako izneto javno.

Međutim, još od vremena Slobodana Miloševića, ambasadori u ovoj zemlji ponašaju se kao imperijalni namesnici u Africi ili Aziji 19. veka. To se ne odnosi samo na ambasadore iz zapadnih zemalja, jer ne treba zaboraviti šta je svojevremeno radio ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin. Takvo ponašanje stranih ambasadora bi u jednoj normalnoj i uređenoj državi dovelo do zahteva bar za izvinjenje ili opoziv takvih osionih i bahatih diplomatskih predstavnika. Nažalost, izgleda da se diplomatija ove zemlje ne zasniva na tradiciji jednog Ive Andrića, Jovana Dučića ili Miloša Crnjanskog – već na sramnoj uvlakačko-kapitulantskoj tradiciji jednog Vuka Draškovića.

Ali, sem na ponašanje stranih diplomata treba se osvrnuti na igru koju za javnost igraju „dežurni patriote“ i verni vojnici/narodni poslanici vladajuće stranke SNS. Njihov „tajni zadatak“ je, da upkos ponižavajućoj spoljnoj politici koju nesporno vodi voljeni lider, u javnost plasiraju jedan normalan i logičan patriotski diskurs koji „može da prođe“ kod običnog naroda.

Još uvek aktivni vojno-politički komentator Miroslav Lazanski ocenio je za agenciju Srna da izjave određenih američkih službenika, poput Hojta Brajana Jia o srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu predstavljaju neokolonijalni imperijalni bezobrazluk. Komentarišući izjave Jia da je zabrinut u šta bi se mogao pretvoriti humanitanri centar u Nišu, Lazanski je rekao da mu Hojt Ji pomalo liči na babu-proročicu. Kakva jeftina demagogija vernog AV vojnika!

„Njega ne brine šta je sad taj humanitarni centar, nego šta bi mogao da bude. Ja isto znam šta je Bela kuća, a šta bi mogla da bude. Znamo šta je /protivraketna NATO/ baza u Deveselu u Rumuniji, a šta bi mogla biti za par godina“, navodi Lazanski. Prema njegovim rečima, šta bi nešto moglo da bude u Srbiji nije stvar Hojta Jia, Stejt Departmenta, niti Amerike, nego stvar Vlade Srbije.

„Znate, kada bi američki ambasador smeo da izjavi tako nešto u Sloveniji? Pa čak u Hrvatskoj ne bi smeo da tako nešto izjavi – a naši mediji su kupljeni, pa to prolazi“, rekao je Lazanski.

Komentarišući izjavu američkog ambasadora u Beogradu Kajla Skota da nije bio u centru u Nišu, ali da je zabrinut – Lazanski je rekao da rusko-srpski humanitarni centar u Nišu nema ni ogradu, nikakvu kapiju, obezbeđenje, otvoren je non-stop 24 časa, za svaku vrstu poseta kako novinara tako i diplomata.

„Znači, mi kao Amerikanci možemo da budemo ovde, a oni Rusi – ne. Oni su zli po prirodi, a ne smeju to da budu. To kod običnog srpskog građanina izaziva samo jednu vrstu prezira, da ne kažem ogorčenja i besa“, rekao je Lazanski – nesvesno otkrivajući kome su ovakve njegove izjave namenjene.

„Imaju bazu u Tuzli, u okviru SFOR u BiH, prisutni su kroz NATO u Crnoj Gori, u Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj sa bazama, u Hrvatskoj i Sloveniji sa povremenim vojnim vežbama, u Albaniji. Ja ne znam kako još više da budu prisutni“. Lazanski je ocenio da SAD stalno mašu navodnom opasnošću od Rusije, te zapitao šta je sa opasnišću od Amerike?

Drugo „veličanstveno pero srpskog novinarstva“ odnosno propagandista starog kova na privremenom radu kao poslanik SNS, Milovan Drecun, govori o pokušaju potpunog eliminisanja bilo kakvog ruskog uticaja i prisustva u Srbiji.

„Bio sam u humanitarnom centru i impresioniran sam kako je postavljen, kakvu opremu ima. Možda bi američki ambasador trebalo da potraži špijune negde na drugom mestu, u nekim zapadnim kompanijama koje su takođe prisutne u Nišu. Svašta se govorkalo ovih godina da se u nekim kompanijama nalaze upravo agenti CIA koji te firme koriste kao masku“ – rekao je stari teoretičar anti-srpskih zavera Drecun. On dodaje da nije sporno da pogotovo velike sile imaju špijune, ali ovde je u pitanju pokušaj potpunog eliminisanja bilo kakvog ruskog uticaja i prisustva u Srbiji.

“U zemljama koje su iz bivšeg Istočnog bloka, zvaničnici sada viču da ih Rusi napadaju, da se Rusi mešaju u unutrašnje stvari u demokratske procese, a kada se zapadne zemlje mešaju – to onda nema veze. U svetu nemate pravdu, a taj princip je nametnuo Zapad i svako ko pokušava da se bori protiv takvog principa naravno da će biti žigosan i oklevetan“ – rekao je Drecun. Poslanik SNS je zaključio da je ova priča Sjedinjenih Američkih Država u stvari vrsta snažnog pritiska prvo na predsednika republike, na Vladu, na sve nas da se taj Centar jednostavno ugasi.

Test iskrenosti Lazanskog i Drecuna ćemo vrlo brzo imati. Predstoji glasanje u Skupštini Republike Srbije za novi kabinet mandatarke Ane Brnabić. Ako poseduju i malo doslednosti, pristojnosti, patriotizma i deklarisanog „zdravog razuma“ – oni neće podržati njen izbor. Ne zato što ona ne predstavlja „tradicionalne srpske vrednosti“ (ma šta to značilo), već bi njeno postavljanje značilo apsolutno povinovanje voljenog vođe diktatu sa Zapada. A to znači da su Hojt Brajen Ji i Kajl Skot bili u pravu! Ipak, verovatnije je da će ove „perjanice“ lažnog patriotizma „teška srca“ i bez srama podići ruku za izbor Vlade.

Ostavite odgovor