MOGERINI-KAO-KLOVN-U-BALKANSKOM-CIRKUSU

MOGERINI KAO KLOVN U BALKANSKOM CIRKUSU

Odnos EU i njenih predstavnika zapravo su slika i prilika stanja u kome se nalazi Unija danas. To više nije najsavremeniji i najoptimalniji oblik integracije i saradnje evropskih zemalja – već samo kostur nekadašnje dobre ideje koja je propala usled zloupotrebe svojih birokratizovanih struktura i njenih tajnih i nevidljivih nalogodavaca. Da li takva EU treba da bude budućnost naše ili bilo koje druge zemlje iz regiona – ostaje na građanima da prosude.

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Višednevna poseta Visoke izaslanice za spoljnu politiku i bezbednost Evropske Unije Federike Mogerini regionu ex-YU (Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu i Bosni i Hercegovini) pokazala se kao njen lični fijasko, ali istovremeno i sramni debakl politike koju vodi EU. Ona lično nema kapacitete ozbiljne državnice, a to istovremeno znači da Evropska Unija nastavlja da vodi deplasiranu i pogrešnu politiku prema potencijalnim novim članovima u nestabilnom regionu.

Uzrok tome su unutrašnje protivurečnosti zemalja u našem regionu, ali i dugogodišnje nespretno i nedobronamerno mešanje EU u uvek komplikovane ex-YU odnose. Federika Mogerini kriva je što u zamenu za visoku titulu pristaje da sprovodi tu i takvu politiku – koju ona nije formulisala već nasledila, niti ima načina ni želju da na nju utiče. Ova 43-godišnja (farbana) plavuša samo je dobro plaćena marioneta u teatru apsurda koji se zove Evopska Unija – za koji su mnogi (uključujući i pisca ovih redova) verovali da je ideal savremene političke i ekonomske arhitekture za Evropu.

KO JE MOGERINIJEVA

Reference Mogerinijeve za mesto vrhunske ličnosti evropske diplomatije su zaista „tanke“. Jedva osam meseci je provela na mestu italijanske ministarke za spoljne poslove u jednoj od onih tradicinalno „listopadnih vlada“ svoje zemlje, što je nedovoljno vremena da se upozna sa suštinom diplomatske veštine –  a već je „uzletela“ do mesta šefice evropske diplomatije.

Njeno postavljenje bilo je rezultat uobičajene „trgovine ispod stola“ ili kako to kažu Englezi „konjske trgovine“ koja se redovno odvija u briselskim krugovima. To po mnogo čemu podseća na nekadašnje komunističko kadriranje „po nacionalnom ključu“ u bišoj SRFJ – gde svi dobijaju po neku poziciju, a ne gledaju se istinske kvalifikacije kandidata.

Kada je englesku baronicu Ketrin Ašton, inače čak i u Ujedinjenom Kraljevstvu nepoznatu i bezličnu političarku, 2014. godine na mestu šefa diplomatije EU zamenila Mogerini – bio je to plod pregovaračke veštine italijanskog premijera Matea Rencija. Na taj način je bila ispunjena „ženska kvota“, ali je bilo potrebno puno manevrisanja da bi se sprečila blokada istočno-evropskih članica EU, koje su bile zabrinute zbog „mekanog“ stava Mogerinijeve prema Vladimiru Putinu u svetlu ukrajinske krize koja se zahuktavala. „Cena“ za imenovanje Mogerinijeve je bilo postavljanje bivšeg poljskog premijera Donalda Tuska za predsednika Evropskog saveta. Mogerini govori engleski i francuski, a završila je političke nauke na rimskom univerzitetu Sapienza. Tezu je pisala na temu islama i politike za vreme boravka i rada na institutu u Eks-an-Provansu (Francuska).

ISTORIJAT EU POLITIKA PREMA EX-YU REGIONU

Sporazumom iz Mastrihta (potpisan 1992. godine, stupio na snagu 1993. godine) Evropska Zajednica postaje Evropska Unija – do tada neviđena politička i ekonomska nadnacionalna struktura koja je predstavljala rezultat skoro četiri decenije procesa integracije zapadno-evropskih država. Početna ideja integracije je bila odlična – kako bi se stvorio mehanizam otklanjanja međusobnih nesuglasica među evropskim susedima. I sve do tačke kada je oformljena Unija – to je značilo formiranje glomaznih, skupih i od svojih država otuđenih organa i birokratije. Ta i takva birokratija je vremenom pronašla svog „gazdu“ – umesto da sluša razne naloge zemalja koje su je postavili, što bi bilo logično – naredbodavac je postao Vašington.

Kako EU nije imala svoje oružane snage, bilo je predvidljivo da će NATO de facto (a nikako i de iure) postati njena vojna komanda. Uplašen za sopstveno postojanje (zbog raspuštanja Varšavskog pakta posle pada berlinskog zida) NATO je pronašao svoj nov raison d’être – uz čitavu EU kao novog i voljnog podanika. Ujak Sem je i onako snosio većinu troškova za izdržavanje NATO, pa nije bilo problema da i dalje plaća račune u zamenu za nekolicinu postavljenja evropskih birokrata. Važno je bilo da komandovanje NATO operacijama i dalje ostane isključivo u rukama američkih generala, a uloga evropskih partnera je bila svedena na “ikebanu”.

Prvo testiranje kako EU rešava krize u svom dvorištu bilo je za vreme jugoslovenske krize početkom devedesetih. Administracija predsednika Buša (seniora) nije bila posebno zainteresovana za pitanje jugoslovenske krize – pa je prepustila da to rešava EU, koja se pokazala nesposobnom – zbog sopstvene nestručnosti, ali i zbog “miniranja” od strane SAD. Pod uticajem Velike Britanije i Nemačke, EU je u svom pristupu od početka favorizovala neke od aktera krize na račun drugih – a to je duboko ukorenjena metodologija koja se ne menja do današnjih dana.

Međutim, ubrzo je novoizabrana američka administracija Bila Klintona (1993) promenila politiku prethodnika, sa željom da se meša u sva pitanja spoljne politike ne samo SAD, već da diktira svojim saveznicima (čitaj EU). To je dovelo do toga da EU ne kreira svoju spoljnu politiku (uz koordinaciju sa Vašingtonom), već da se nađe u situaciji da je zapravo nema. I tako je nastao model po kome briselske visoke dužnosnike bira zapravo Vašington iz redova „patuljaka“ i poslušnika – jer oni zapravo ne kreiraju bilo kakvu politiku, već samo bespogovorno sprovode naloge.

HOD PO TRNJU MOGERINIJEVE

Prošlonedeljna turneja Federike Mogerini po zemljama „zapadnog Balkana“ (eufemizam za balkanske zemlje koje još nisu postale članice EU, a žive u iluziji da će njihova kandidatura biti uzeta ozbiljno) imala je za cilj da utvrdi šta to unosi stalne tenzije u ovaj region. I da se tim „nevaljalim“ državicama izdaju uputstva i zadaci u cilju rešavanja akutnih problema – po volji i ukusu EU.

Hod po trnju: Mogerini – Ivanov

Nije ni čudo što se Mogerini provela na toj turneji kao bosa po trnju. U Makedoniji joj je predsednik Ivanov jasno i direktno saopštio da mu ne pada na pamet da mandat za formiranje vlade da Zoranu Zaevu, iz razloga što je ovaj sklopio protiv ustavne dogovore na teritoriji druge države za promenu uređenja sopstvene države. Pri tome je negde u isto vreme stiglo upozorenje Moskve da neće tolerisati takvo grubo mešanje EU. U Crnoj Gori je Mogerini na sva usta uspešno hvalila „evropski put“ i demokratska dostignuća ove privatne državice. U Srbji je održala govor u parlamentu koji je divljački suspendovan samo par dana pred njenu posetu. Proteste poslanika radikala i Dveri podnela je uz osmeh, konstatujući da je imala slične situacije u italijanskom parlamentu.

MOGERINI KAO KLOVN U BALKANSKOM CIRKUSU - Dveri

“Dobrodošlica” u Skupštini Srbije

Saša Radulović, lider DJB, na odvojenom sastanku sa Mogerini oštro je kritikovao njen dolazak i govor u Skupštini Srbije u situaciji kada je Skupština suspendovana i kada su pogažene demokratske institucije po nalogu jednog autokrate, uplašenog od gubitka vlasti. Visoka predstavnica EU je zamerila što poslanici Dosta je bilo nisu prisustvovali posebnoj sednici Skupštine na kojoj je govorila, dok su joj poslanici SRS vikali. Saša Radulović joj je odgovorio da ona nije ni trebalo da ide u Skupštinu, jer je Skupština suspendovana i ocenio da je Mogerini učestvovala u jeftinoj predstavi Aleksandra Vučića i pristala da bude deo njegove predizborne kampanje.

Za DJB je neprihvatljivo ćutanje EU u situaciji kad se u Srbiji događa demonstracija ukidanja institucija, nezabeležena u istoriji demokratskih društava – kada se predsednik Vlade kandiduje za predsednika Republike i zloupotrebljava sve državne resurse, kada su neravnopravni uslovi za izbore. Par dana posle posete, Saša Janković, jedan od opozicionih kandidata na izborima, izjavio je u Kraljevu da razmišlja o vraćanju tri nagrade koje je dobio od EU za svoj rad kao zaštitnik građana zbog takvog ponašanja EU od koje je sa pravom očekivao da štiti i postavlja pravila demokratske prakse.

U Sarajevu je Mogerinijeva takođe bila suočena sa vrlo divergentnim viđenjima postojeće političke situacije, u zavisnosti od etničkog porekla predstavnika sa kojima je razgovarala – a kao posledica prethodne istorije ponašanja EU prema akterima na terenu.

MOGERINI KAO KLOVN U BALKANSKOM CIRKUSU - U zmijskom zagrljaju

U zmijskom zagrljaju: Mogerini – Tači

Nesretna Mogerini bar na Kosovu i Albaniji nije imala problema sa svojim vernim saveznicima, koji su joj samo još jednom isporučili liste želja koje EU treba da uradi za njih. Od početka balkanske krize, pre više od četvrt veka Evropska Unija ni jednom nije pokušala da bude “honest broker” (nepristrasni posrednik) što su naivni uzalud očekivali.

 

Ostavite odgovor