KUSTURICA - DA NIJE PUTINA, SRBIJU BI SRAVNILI SA ZEMLJOM

KUSTURICA: DA NIJE PUTINA, SRBIJU BI SRAVNILI SA ZEMLJOM

„Najstrašnije je izgubiti svoju kulturu, tradiciju i poseban mentalitet. Za evropske narode to možda i nije toliko važno, ali za beskrajno lepu i veliku, i nadasve ponositu zemlju kao što je Rusija – to je izuzetno važno.“

 

Autor: Vladimir Snegirjev
Preneto iz “Rosijske Gazete”

 

U ekskluzivnom razgovoru za „Rosijsku gazetu“ i njeno izdanje na srpskom jeziku „Ruska reč“ srpski režiser Emir Kusturica opisao je kako vidi savremenu Rusiju, koji njen deo je „prava Rusija“, kako doživljava ulogu predsednika Putina u istorijskim zbivanjima i zašto je Srbija „mala Rusija na Balkanu“.

 

Emire, možemo početi sa jednim od uobičajenih pitanja: kakva je po Vašem mišljenju savremena Rusija?

Rusija u raznim krajevima izgleda prilično raznoliko. Kada odete u Sibir, doživite tu nesagledivu zemlju na jedan poseban način – za mene je to prava Rusija. U Sankt Peterburgu se, na primer, mogu prepoznati osobine stare dekadentne Evrope. U Moskvi se recimo ne možete odupreti utisku da se nalazite negde između Evrope i Amerike. Čini mi se da bi Moskovljani najviše želeli da budu Evropljani – ali to je opet moje mišljenje. Najstrašnije je izgubiti svoju kulturu, tradiciju i poseban mentalitet. Za evropske narode to možda i nije toliko važno, ali za beskrajno lepu i veliku, i nadasve ponositu zemlju kao što je Rusija – to je izuzetno važno.

Prisetimo se kakva je bila vaša zemlja odmah posle pada komunizma. Klinton se otvoreno smejao Rusiji i njenom predsedniku. Rusiju niko nije doživljavao ozbiljno. Ko bi se usudio da se sada smeje Rusiji i njenom predsedniku?

Ruska opozicija traži demokratiju koja jednostavno nije ostvariva, barem ne za sada. Takva demokratija ne postoji nigde, ni u SAD, niti u Evropi, pa nije realna ni u Rusiji.

 

Ruski predsednik i nije posebno omiljen u svetu. Kako to da Putina tako srdačno prihvataju u Srbiji?

A kako drugačije da ga prihvatamo? Da nije Putina, Srbiju bi sravnili sa zemljom. On je čovek koji je vratio duh i dostojanstvo svom narodu. Zahvaljujući njemu Rusija preuzima svoju zasluženu ulogu na svetskoj sceni.

Jugoslaviju su rasparčali jer je bila ozbiljna i potpuno nezavisna država, a pored toga i veliki igrač na svetskom tržištu naoružanja. Vodila je nezavisnu politiku što se krajem dvadesetog veka u uslovima jednopolarnog sveta nikako nije uklapalo u interese zapadnih zemalja, prvenstveno Nemačke.

 

Šta se dešava sa svešću i sa sećanjem Srba? Od varvarskog NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. prošlo je izvesno vreme. Da li su zbog takvog poniženja ostali ožiljci u svesti srpskog naroda?

Naravno da su ostali – i to vrlo duboki. Sve naše političke partije – čak i one koje sarađuju sa Zapadom – kategorički su protiv ulaska u NATO. Po tom pitanju su svi jedinstveni. Sjedinjene Države i Evropa su se na najgori mogući način iživljavali nad Srbijom jer tada niko nije bio u stanju da im se suprotstavi. Kažnjavali su nas zato što smo oduvek bili saveznici Rusije na Balkanu, ali i zbog činjenice da smo isto kao i Rusija pravoslavna zemlja. Kosovo će vekovima ostati otvorena rana. I sramna stranica u istoriji ljudske civilizacije.

A u ovom svetu morate biti jaki, inače će vas pregaziti. Da li mislite da se posle Napoleona i Hitlera nešto promenilo?

 

Da li Srbija treba toliko da teži da uđe u EU?

Mislim da se čitava Evropa trenutno nalazi u jednoj dubokoj sistemskoj krizi. Vojna industrija radi punim kapacitetima, a ne postoji tolika potražnja da bi se njena proizvodnja mogla plasirati. Svet se menja. Vidimo da Kina preuzima vodeću ulogu. Indija je vrlo dosledno prati. Rusija postaje sve bogatija i moćnija pa samim tim zaslužuje sve veće poštovanje. Da li mislite da to Zapadu odgovara?

Nedavna situacija na Kipru sasvim lepo ilustruje ono o čemu govorim. Tamo se evropski problemi rešavaju na račun Rusije.

Pritom Evropa, koja je sastavni deo evroazijskog kontinenta, svu svoju energiju usmerava u evroatlantske integracije. To je ozbiljan nesklad i opasna kontradiktornost. Konflikt je kao mina sa odloženim dejstvom, prikrivena i samo što ne eksplodira. Uopšte nisu prazne priče o mogućoj preraspodeli sveta, slične zamisli zaista postoje. Planovi o podeli Rusije, o prekrajanju Bliskog i Srednjeg Istoka. Evropska unija kao globalni projekat možda izgleda lepo i privlačno, ali ja iskreno sumnjam u njenu održivost. Kada jedan Nemac treba da nahrani stotinu Rumuna, to ne može dobro da se završi, kao što nije ni u slučaju Jugoslavije.

Kada odete u Sibir, doživite tu nesagledivu zemlju na jedan poseban način – za mene je to prava Rusija.

 

Da li je postojala bilo kakva mogućnost da se Jugoslavija očuva?

Takva mogućnost nije bila predviđena. Plan za uništenje Jugoslavije osmišljen je odavno, a inicijatori i inspiratori su Nemačka i Vatikan. Jugoslaviju su rasparčali jer je bila ozbiljna i potpuno nezavisna država, a pored toga i veliki igrač na svetskom tržištu naoružanja. Vodila je nezavisnu politiku što se krajem dvadesetog veka u uslovima jednopolarnog sveta nikako nije uklapalo u interese zapadnih zemalja, prvenstveno Nemačke. U Evropi nas ni sada ne prihvataju, upravo zato što se razlikujemo svojim nezavisnim karakterom. Mi smo kao mala Rusija na Balkanu.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.