KRAJ JEDNE IGRE - ZLATO POTISKUJE DOLAR

KRAJ JEDNE IGRE – ZLATO POTISKUJE DOLAR

Ako ostavimo na stranu aktuelne svetske političke igre, videćemo da su sve one uslovljene borbom za ekonomsku nadmoć. U poslednje vreme izbija na površinu borba Amerike da sačuva svoju davno uspostavljenu lidersku poziciju kroz dominaciju dolara kao svetske rezervne valute. Indikativno je to što zlato, posle više od četiri decenije, ponovo postaje glavno sredstvo plaćanja u međunarodnoj razmeni.

 

Autor: Miloš Zdravković

 

Zapadne sankcije protiv Rusije će ići dalje, bez obzira popustio Vladimir Putin u Ukrajini, ili ne. Sve da u ovom trenutku Rusija vrati Krim i obustavi čak i humanitarnu pomoć Donbasu, sankcije će ostati. Najbolji pokazatelj je nedavni intervju barda svetske diplomatije Henrija Kisindžera uglednom časopisu „National Interest“,  u kome on tvrdi da je krajnji cilj vlade SAD uništenje Rusije. Naravno ovo zna i rusko rukovodstvo.

U situaciji kada ruska privreda direktno zavisi od izvoza energenata, priliva stranih investicija i novih tehnologija, Rusija poučena ne tako davnom prošlošću, može da uradi samo jedno. Da odigra totalno suprotno u odnosu na kraj osamdesetih godina prošlog veka. Treba biti objektivan, pa istaći da situacija nije baš identična. Sa jedne strane Rusija više nije supersila koja može da parira Americi u svakom pogledu, pre svega vojno, ne postoji Varšavski pakt, polje ruskog uticaja je značajno smanjeno, a NATO je došao na same granice Rusije. Ali postoje i komparativne prednosti na koje stratezi u Kremlju mogu da se oslone. Ispostaviće se da će one biti odlučujuće.

Ruski narod ne gaji više iluzije da je Zapad spreman da ih integriše/fuzioniše u svoj svet, već je jasna želja za pljačkom prirodnih resursa, pre svega onih u Sibiru. Kina i Indija nisu više tigrovi od papira, već prva i treća ekonomija sveta, samim tim predstavljaju veliko tržište kako za ruske sirovine, tako i za vojnu, industrijsku i kosmičku tehniku. U tome su Rusi održali američki nivo kvaliteta, a manje cene.

Prelazak sa planskog na tržišni model poslovanja, osamostaljivanje bivših sovjetskih republika, pre svega Ukrajine, preusmerio je Rusiju sa konstantnog uvoza, ko-operantske privrede na domaću proizvodnju. Rusija je danas prvi svetski proizvođač pšenice, a nivo industrijske proizvodnje rastao je tempom da su se u poslednje tri godine u Rusiji otvarala jedna i po fabrika na dan (Izvor: MMF/Svetska banka). Rusija danas ne ulazi u suludu trku u naoružanju, ne pokušava da parira Amerikancima u izazovima koje ne može da plati (smatra se da je SSSR bankrotirao jer je pokušavao da parira američkom programu  „Rat Zvezda“), ne finansira režime koji se protive volji SAD…

novac-amerika-dolarPoslednji put je američki predsednik Regan akcijom snižavanja cena nafte imao „uspeha“, a to je vremenom dovelo do slabljenja i kasnijeg raspada Sovjetskog Saveza. No, istorija se ne ponavlja večno. Ovaj put su stvari drugačije, ali na Zapadu. Koliko god to bilo čudno, Putin ne smanjuje proizvodnju nafte i gasa. Upravo obrnuto, Putin na sve načine podstiče porast proizvodnje i prodaje rusku naftu i gas za zlato. Naravno, formalno to nije tako, Rusija još uvek prihvata dolar kao sredstvo plaćanja, ali dolare momentalno menja u zlato.


Pošto Rusija ima konstantan priliv dolara od prodaje nafte i gasa, biće moguće da se ovi dolari zamene za zlato po trenutnim cenama. Američke federalne rezerve i ESF (Fond za stabilizaciju razmene SAD) putem tržišnih manipulacija veštački spuštaju cenu nafte, a samim tim i zlata. Znači koliko god zemlje-izvoznici nafte (Rusija, Kazahstan, Azerbejdžan) izgube na ceni nafte, toliko dobijaju na strani kupovine zlata. Treba naglasiti da su istovremeno ove zemlje, uz Kinu i Indiju, najveći kupci zlata u poslednje tri godine. Ne treba posebno pominjati da je zlato deficitarna roba.

Sa druge strane, Kina je u maju, uz učešće Šangajske berze zlata, osnovala najveći zlatni investicioni fond na svetu, vrednosti 16 milijardi dolara. Investitori fonda su dve najveće kineske kompanije za eksploataciju zlata, koje će ulagati sredstva u projekte za eksploataciju plemenitog metala duž evroazijskog „Puta svile“, uključujući teritoriju Ruske Federacije.

 

 

ZATVARANJE I PONOVNO OTVARANJE PROZORA

 

U finansijskom svetu je opšte prihvaćeno da je zlato anti-dolar i obrnuto. Vrednost zlata je otrpilike jednaka vrednosti dolara. Predsednik Ričard Nikson je 1971. godine zatvorio „zlatni prozor“, okončavajući slobodnu razmenu dolara za zlato, koju je garantovao sporazum iz Breton Vudsa 1944. godine. Čini se da je početkom 2014. godine ruski predsednik opet otvorio taj isti „zlatni prozor“.

Trenutno Zapad radi sve što je u njegovoj moći da suzbije cene zlata i nafte. S jedne strane čini to zbog rasta američkog dolara, a sa druge strane da uništi rusku ekonomiju.

Sada Putin prodaje ruske energetske resurse u zamenu za američke dolare, koje Zapad veštački podupire. Putin ovim dolarima momentalno kupuje zlato, koje je veštački obezvređeno američkim štampanjem dolara. Tu je još jedan interesantan element – uranijum. Svaka šesta sijalica u SAD zavisi od dopremanja uranijuma, koji Rusija prodaje Americi za dolare. (Izvor: http://www.americanenergyinstitutes.org/)

Ne treba posebno pominjati da je sa svime ovim morala da se saglasi Kina. Ako se uzme u obzir rastući deficit trgovine između Kine i SAD (u korist Kine), onda bi u prevodu na finansijski jezik to značilo: „Kina prestaje da prodaje robu za dolare“. Problem je što Kina neće bukvalno odbiti da prodaje dobra za američke dolare, već će ih samo prihvatati kao posrednu valutu, posle čega će ih odmah menjati u zlato ili neku drugu rezervnu valutu.

 

ZLATO PREUZIMA OBRAČUNSKU FUNKCIJU

 

Zbog ovih aspekta su rusko-kineski odnosi ekstremno važni za Moskvu i Peking. Rusija kupuje dobra od Kine direktno za zlato po trenutnoj ceni, dok Kina kupuje rusku energiju za zlato isto tako po trenutnoj ceni. Nema više mesta za američki dolar. On postaje posredni finansijski instrument.

Bitno je naglasiti da se za razmenu koristi isključivo zlato u fizičkom obliku, a ne u obliku „papira“. Zapad se nadao da će Rusija, Kina i Indija prihvatiti „papirno zlato“ (bondove/obveznice i vrednosne papire Zapadnih banaka) za plaćanje energetskih resursa i dobara, ali to nije slučaj. Novi/stari divovi prihvataju samo pravo zlato. Da je stav Rusije i Kine ispravan, indikativno je to što je na želju vlade Nemačke da vrati deo zlata koje se drži deponovano u američkim Federalnim rezervama, odgovor SAD bio negativan. (Izvor: http://www.dw.com/sr/ko-cuva-nemacko-zlato)

Potrebno je naglasiti i sve veći uticaj i značaj Indije na svetska dešavanja. Indija, koja je do pre sedamdeset godina bila kolonija Ujedinjenog Kraljevstva, danas je druga najmnogoljudnija država sveta (sa perspektivom da 2040. bude prva), a treća ekonomska sila, sa izuzetno obrazovanom i stručnom radnom snagom. Ona, na primer, školuje i svetskom tržistu daje 30% elektro-inžinjera i svakog trećeg programera na svetu.

Očiti problem je što zalihe fizičkog zlata koje poseduje Zapad nisu neograničene. Dakle, što više Zapad snižava cenu nafte i zlata u odnosu na dolar, brže gubi svoje obezvređeno zlato iz ograničenih rezervi. Dakle, ovo je totalno suprotno dešavanjima sa kraja osamdesetih. Bivši SSSR je tada ubrzano prodavao zlato za vreme pada cene nafte. Danas Rusija ubrzano kupuje zlato.

Sada je ključno pitanje može li Zapad bez jeftinih ruskih energenata i sirovina, jeftine kineske robe i indijske IT industrije? Ne tako davno, britanski naučnici su došli do zaključka (koji se pokazao ispravnim) da Evropa neće moći da preživi bez energije (pre svega gasa) koja dolazi iz Rusije, kineskog i indijskog tržišta.

Ako su kreatori sporazuma u Breton Vudsu bili u pravu da „ko ima više zlata postavlja pravila“, teško da će neko na Zapadu moći da odgovori na nekoliko prostih pitanja koja se nameću:

  • Šta je to što Zapad može da ponudi azijskim gigantima da zadrže petrodolar!?
  • Koji je to proizvod/tehnologija koji će Zapad vratiti na primarno mesto u svetskoj ekonomiji?
  • Koliko će dugo Zapad moći da kupuje naftu i gas od Rusije u zamenu za fizičko zlato?

 

Ostavite odgovor