KISINDŽER - RAZBIJANJE RUSIJE JE CILJ AMERIKE

KISINDŽER: RAZBIJANJE RUSIJE JE CILJ AMERIKE

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer je kritikovao pogrešnu američku i evropsku politiku prema Ukrajini, rekavši da ona ignoriše odnos Rusije prema susedu, pa je pozvao na saradnju između Bele kuće i Kremlja po ovom pitanju.

 

Priredio: Srdjan D. Stojanović

 

 

Razbijanje Rusije je postao cilj američkih zvaničnika, umesto da to bude dugoročna integracija,” rekao je 92-godišnji državnik i teoretičar međunarodnih odnosa za časopis “Nacionalni interes” u opsežnom intervjuu povodom godišnjice publikacije. U razgovoru koji razmatra najrelevantnije teme svetske politike, Kisindžer kaže: “Ako Rusiju budemo tretirali ozbiljno kao veliku silu, potrebno je da u ranoj fazi utvrdimo da li to može da se uskladi sa našim potrebama.

 

Doajen svetske diplomatije, najpoznatiji po radu u administraciji američkog predsednika Niksona, odnosno kao kontroverzni dobitnik Nobelove nagrade za mir 1973. godine dodeljene zbog uspostavljanja mira u Vijetnamu, optužuje Zapad da ne prepoznaje suštinu i istorijski kontekst sukoba koji se desio između Moskve i Kijeva.

 

 “Veza između Ukrajine i Rusije će uvek imati poseban karakter u ruskom shvatanju. Ona ne može da se ograniči na prost odnos dve suverene zemlje, bar ne sa ruske tačke posmatranja, pa čak ni sa ukrajinske. Šta god da se desi u Ukrajini, ne može se prosto podvesti pod principe koji su važili u Zapadnoj Evropi.

 

Kisindžer za situaciju u Ukrajini krivicu stavlja pred vrata Evropske Unije, koja je predložila trgovinski ugovor Ukrajini 2013. godine, bez razmatranja kako bi to moglo da udalji Moskvu i kako će podeliti ukrajinski narod.

 

Prva pogreška je bila nepromišljeno ponašanje Evropske Unije. Oni nisu shvatali implikacije nekih od svojih uslova u tom ugovoru. Unutrašnje ukrajinske političke prilike učinile su nemogućim Viktoru Janukoviču da prihvati uslove EU i bude re-izabran, ili da Rusija na to gleda kao na čisto ekonomske uslove,” kaže Kisindžer.

 

Kada je Janukovič odbio ugovor u novembru 2013. godine, Evropska Unija je reagovala panično, Rusija se držala preterano samopouzdano, a Amerika je ostala pasivna – jer je svaka strana delovala na osnovu sopstvenih racionalnih predrasuda, a bez ikakve značajne političke diskusije.

 

Za Kisindžera su “točkovi” krize između Moskve i Zapada bili pokrenuti za vreme uličnih protesta na Majdanu – koji su svim srcem podržavani od strane Zapada – sa ciljem obaranja pro-ruskog predsednika Janukoviča, a koje je nešto kasnije postignuto.

 

Ukrajina je skliznula u ustanak na Majdanu u sred onog u šta je Putin uložio deset godina truda kao priznanje ruskog statusa. Bez sumnje, ovo je u Moskvi izgledalo kao da Zapad eksploatiše ono što se smatra ruskim naporom da se Ukrajina izvede iz sopstvene orbite.

 

Dok oružani sukob u Ukrajini ne pokazuje znake da se bliži kraju, Kisindžer ponavlja svoj raniji predlog da Ukrajina postane tampon zona ili nešto kao zemlja-posrednik između Rusije i Zapada.

 

Mi treba da ispitamo mogućnosti statusa ne-vojnih grupacija na teritoriji između Rusije i postojećih NATO granica. Zapad, na primer, neće da preuzme na sebe ekonomski oporavak Grčke; isto tako neće da preuzme na sebe projekat unitarne Ukrajine. Stoga u najmanju ruku treba ispitati mogućnosti saradnje između Zapada i Rusije u vojno nesvrstanoj Ukrajini.

 

Dok Kisindžer insistira da veruje u teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući Krim koji se prošle godine priključio Rusiji, on poziva Zapad da prestane da podržava Kijev po svaku cenu, uprkos žrtvama konflikta koje se gomilaju. 

 

Ukrajinska kriza se pretvara u tragediju zato što su pobrkani interesi dugoročnog globalnog poretka sa neposrednom potrebom uspostavljanja identiteta Ukrajine,” sumirao je svoj stav veteran diplomatije.

 

 

Ostavite odgovor