DVADESET PRVI VEK – EPOHA PREVARE

U „slobodnoj i demokratskoj“ Americi, vlada i ekonomija služe interesima koji su daleko od interesa američkog naroda. Prodaju američkog naroda štiti ogromna propaganda koju obezbeđuju ekonomisti koji zastupaju ideje slobodnog tržišta i korumpirani novinari plaćeni da lažu 

 

Autor: Paul Craig Roberts

 

Poslednjih godina XX veka koncept prevare ulazi u američku spoljnu politiku na novi način. Na osnovu isfabrikovanih optužbi, Vašington je uništio Jugoslaviju i Srbiju sa namerom da ostvari svoje skrivene ciljeve. U XXI veku su se ove prevare višestruko multiplikovale. Uništeni su Avganistan, Irak, Somalija i Libija, a Iran i Sirija bi takođe bili uništeni da to nije sprečio ruski predsednik.

Vašington takođe stoji iza aktuelne destrukcije Jemena, a Vašington je omogućio i finansirao izraelsku devastaciju Palestine. Osim toga, Vašington je vojno delovao u Pakistanu, ubijajući mnoge žene, decu i starce pod izgovorom „borbe protiv terorizma“. Ratni zločini Vašingtona se mogu porediti sa bilo kojim ratnim zločinima koje je izvršila neka zemlja tokom istorije. Dokumentovao sam ove zločine u mojim brojnim novinskim kolumnama i knjigama. Onaj ko veruje u čiste motive spoljne politike SAD je izgubljena duša.

Rusija i Kina su sada stvorile strateški savez koji je suviše jak za Vašington. Rusija i Kina će sprečiti Vašington da dalje povređuje njihovu bezbednost i nacionalne interese. Ovaj savez će zaštititi one zemlje koje su značajne za Rusiju u Kinu. Kako se svet bude budio i realno sagledavao zlo koje predstavlja Zapad, sve više zemalja će tražiti zaštitu od Rusije i Kine.

DVADESET-PRVI-VEK---EPOHA-PREVARE-knjige

Amerika takođe gubi i na ekonomskom frontu. Moje kolumne i knjiga “The Failure of Laissez Faire Capitalism”, koja je objavljena na engleskom, kineskom, korejskom, češkom i nemačkom jeziku, pokazali su kako je Vašington stajao sa strane, i zaista navijao, dok su kratkoročni profitom motivisani interesi rukovodilaca, akcionara i Vol strita raskomadali američku ekonomiju šaljući proizvodna radna mesta, poslovno znanje i tehnologiju, zajedno sa kvalifikovanim poslovima u Kinu, Indiju i druge zemlje. Na taj način je ostavljena Amerika sa ekonomijom do te mere istrošenom, da prosečna zarada domaćinstava pada već duži niz godina.

Danas polovina Amerikanaca starosti od 25 godina živi sa roditeljima, jer ne mogu da nađu dovoljno dobro plaćen posao kako bi se mogli osamostaliti. Ovu brutalnu činjenicu taje američki mediji koji se prostituišu i koji predstavljaju izvor fantastičnih priča o američkom ekonomskom oporavku.

Činjenice našeg života se toliko razlikuju od onoga što prenose mediji da sam istinski zaprepašćen. Kao nekadašnji profesor ekonomije, urednik “Wall Street Journal” i asistent sekretara Ministarstva finansija za ekonomsku politiku, istinski sam zaprepašćen korupcijom koja vlada u finansijskom sektoru – Ministarstvu finansija, finansijskim regulatornim agencijama i u Federalnim rezervama. U moje vreme bile bi podizane optužnice i izricane zatvorske kazne za bankare i visoke državne činovnike.

U Americi danas nema slobodnih finansijskih tržišta. Sva tržišta su nameštena od strane Federalnih rezervi i Ministarstva finansija. Regulatorna tela, kojima upravljaju oni koji bi u stvari trebalo da budu pod njihovom kontrolom, žmure pred činjenicama. A čak i da ne žmure, one nemaju moć da sprovedu bilo koji zakon jer su privatni interesi jači od zakona.   

Čak su i vladine statističke agencije korumpirane. Inflatorni pokazatelji su namešteni da predstavljaju nižu stopu inflacije. Ovi lažni pokazatelji ne samo da omogućavaju Vašingtonu da uštedi na isplati socijalnog osiguranja koje bi trebalo da bude usklađeno sa stvarnim troškovima života i oslobađaju novac za još više ratova koje vodi administracija, već ovo lažno prikazivanje stope inflacije omogućava da vlada stvara realni rast BDP-a predstavljanjem inflacije kao rasta, slično kao što vlada predstavlja nezaposlenost od 5% tako što ne uzima u obzir radnike koji su obeshrabreni da traže posao posle višestrukih neuspešnih pokušaja.

Kako nezaposlenost može biti 5% ako polovina mladih od 25 godina žive sa srodnicima zato što ne mogu da plaćaju svoju samostalnu egzistenciju? Stopa nezaposlenosti koja uključuje Amerikance koji su obeshrabreni da traže posao je 23 procenta, izveštava Džon Vilijams. On je osnivač uglednog portal www.shadowstats.com koji daje znatno realnije statističke podatke o američkoj ekonomiji od zvaničnih.

Federalne rezerve, oruđe u rukama nekoliko velikih komercijalnih banaka, uspevaju da kreiraju iluziju ekonomskog oporavka još od juna 2009. godine, tako što štampaju hiljade milijardi dolara koje ne nalaze put do realne ekonomije već se stavljaju na raspolaganje za naduvavanje finansijskih spekulacija. Veštački izazvan rast tržišta obveznica i akcija je ono što korumpirani mediji predstavljaju kao „dokaz“ ekonomskog rasta.

Nekolicina obrazovanih ljudi – koja je zaista samo šačica – shvata da nije bilo oporavka od prethodne recesije i da nam se sprema novi pad. Džon Vilijams naglašava da se američka industrijska proizvodnja pravilno ponderisna prema stopi inflacije, nije vratila na nivo iz 2008. godine, a još manje na vrh koji je bio 2000. godine, i da je opet pala.

Američki potrošač je iscrpljen, preopterećen nagomilanim dugovima i bez šanse da poveća prihode. Cela američka ekonomska politika je fokusirana na spašavanje nekoliko njujorških banaka, a ne na spašavanje američke ekonomije.

Ekonomisti i njihovi saučesnici u prevari sa Vol strita odbacuju pad industrijske proizvodnje uz objašnjenje da u američkoj ekonomiji sada dominiraju usluge. Ekonomisti se pretvaraju da su to usluge u sektoru visokih tehnologija, dok u stvarnosti dominiraju konobarice, šankeri, prodavci sa nepotpunim radnim vremenom i pomoćnici u ambulantama koji su zamenili proizvodna i inženjerska zanimanja uz zaradu koja je daleko niža. To je dovelo do pada agregatne tražnje u SAD. Kada povremeno neoliberalni ekonomisti prepoznaju probleme, oni za to optužuju Kinu.

Nije jasno da li se američka ekonomija može obnoviti. Da bi se to dogodilo, ekonomija SAD bi morala da se podvrgne ponovnoj regulaciji finansijskog sistema i da povrati nazad zanimanja koja je “izvezla” u strane zemlje. To bi zahtevalo, kako pokazuje Majkl Hadson u njegovoj novoj knjizi “Killing the Host”, revoluciju u politici oporezivanja koja bi sprečila finansijski sektor da izvlači višak iz ekonomije i kapitalizuje se na njemu kroz izdavanje dužničkih hartija od vrednosti na koje naplaćuje kamatu.

Američka vlada, koju kontrolišu korumpirani ekonomski interesi, nikada ne bi dozvolila politiku koja bi posegnula za bonusima rukovodilaca u finansijskom sektoru i za profitima Vol Stritovih aktera. Današnji američki kapitalizam pravi novac tako što prodaje američku ekonomiju i ljude koji zavise od nje.

U „slobodnoj i demokratskoj“ Americi, vlada i ekonomija služe interesima koji su daleko od interesa američkog naroda. Prodaju američkog naroda štiti ogromna propaganda koju obezbeđuju ekonomisti koji zastupaju ideje slobodnog tržišta i korumpirani novinari plaćeni da lažu. 

Kada padne Amerika, tada će pasti i Vašingtonove vazalne države u Evropi, Kanada, Australija i Japan. Ako Vašington ne uništi svet u nuklearnom ratu, svet će biti obnovljen a korumpirani i raskalašni Zapad će predstavljati beznačajan deo novog sveta.

Ostavite odgovor