BUDITE-SAVETNIK,-A-NE-KRITIČAR-Ranka_Sarenac

BUDITE SAVETNIK, A NE KRITIČAR

Sva deca su različita, ne postoji jedinstveni pristup vaspitanju. Svako dete ima različite potrebe. Zato nam dete samo može reći koji je to najpogodniji pristup da bi iz njega izvukli maksimum

 

Specijalno za Radio Kotor

 

Odnos između roditelja i deteta je iskustvo koje najviše nagrađuje i donosi najviše zadovoljstva. U isto vreme ono je jedno od najtežih i najsloženijih iskustava. Ovaj odnos je često opterećen frustracijama ili nerazumevanjem zbog loše komunikacije. Nenasilna komunikacija nas upravo vodi u preoblikovanje načina na koji se izražavamo i čujemo druge.

Kako je u razgovoru za Radio Kotor kazala psiholog Ranka Šarenac, konsultant za oblast roditeljstva i edukaciju, ovakva vrsta komunikacije istovremeno nas usmerava na iskreno i jasno izjašnjavanje, uz obraćanje pažnje na drugoga s poštovanjem i empatijom.

Svi roditelji su na neki način eksperti za roditeljstvo. Na mojim predavanjima i radionicama najčešće pitam roditelje da li imaju neku ideju ko je po njima trenutno najbolji ekspert na svetu za pitanje roditeljstva i vaspitanja? Najčešće se većina iznenadi kada čuje odgovor, ali neki od njih intuitivno i pogode. Najbolji ekspert za to je upravo naše dete. Sva deca su različita, ne postoji jedinstveni pristup vaspitanju. Svako dete ima različite potrebe. Zato nam dete samo može reći koji je to najpogodniji pristup da bi iz njega izvukli maksimum – pojašnjava Šarenac.

Potrebno je, kaže, prilagoditi na izvestan način naše uši, čuti i ne reagovati na prvu loptu, pogotovo na prve izgovorene reči koje čujemo od našeg deteta. „Važno je otići dalje od izgovorenih reči, da čujemo koje to potrebe stoje iza onoga šta nam dete govori. Stručnjaci koji se bave vaspitanjem dece govore nešto što je suprotno od onoga kako se mi ponašamo. U stvari, kada se dete najgore ponaša, kada nas praktično dovodi do ludila, mi smo mu tada najpotrebniji. Međutim, kako da izdržimo i ostanemo smireni u situaciji koja već dovodi do toga da u nama počinju da ključaju emocije. To je ključ svega – poručuje Šarenac. Ideja je, kaže, da krenemo od sebe.

Kada roditelji uspeju da upravljaju svojim osećanjima, oni će tada moći da čuju šta stoji iza izgovorenih reči i koje su to potrebe dece. Ukoliko i roditelji izgube kontrolu u momentu kada dete izgubi kontrolu – onda neće doći do novog razvojnog pomaka. Nećemo biti u stanju da prenesemo naše ideje detetu, niti će ono biti u stanju da shvati da smo mi tu za njega, ma šta se dogodilo.

Kod vaspitanja saosećanjem, prvi korak je upravljanje sopstvenim emocijama. Detetu je potrebna ljubav i pažnja. Detetu nisu potrebne kazne i nagrade. Ono je motivisano željom da bude u bliskom kontaktu sa nama. Čak i kad se to nama ne čini, sva istraživanja pokazuju da su to ustvari njegovi najveći motivi. Kada mi insistiramo na onome što se zove disciplinovanje (a kod nas se kao i u svetu pod disciplinovanjem podrazumevalo korišćenje nekog strogog pristupa, najčešće korišćenje kazni ili batina), dete se prepadne.

A kako ljudska bića reaguju kada se prepadnu? Postoje tri osnovne reakcije: beg, odbrana ili da se ukoče. Neka deca će odmah na vašu agresiju reagovati agresivno, bez obzira na to kojeg su uzrasta. Ima dece koja će se ukočiti i gledati vas razrogačenim očima i pitati se šta se ovo dešava. U tom momentu oni neće čuti ono što mi želimo da im kažemo. Zato je osnovna poruka prvo uspostaviti odgovarajući kontakt sa detetom, pa onda vaspitavajte – kaže Šarenac.

Upravljati emocijama znači kontrolisati naša osećanja, ne dozvoliti nama koji smo odrasli da imamo nekontrolisane izlive besa. Tu se – navodi Šarenac – podrazumeva širok spektar reakcija, povišeni ton, pretnja. Međutim, ovo je vaspitanje u kojem želimo deci da pristupimo tako da ne moramo da primjenjujemo silu bilo koje vrste – bilo da je to kazna, pretnja ili ukidanje ljubavi. Ukidanje ljubavi se odnosi na već prevaziđen način izopštavanja ili odvajanja. To se na Zapadu zove “time out” i po mom ubeđenju to nije dobar pravac u vaspitavanju – iskrena je Šarenac.

Iako su porodice sa decom adolescentima i tinejdžerima posebno ranjive na ovom području, mnogi problemi, mogu biti rešeni učenjem dobrih veština komunikacije – smatra ona. Neke od njih su: ohrabriti decu da obrazlažu svoje postupke, pustite ih da završe izlaganje, slušajte sa pažnjom, ne iskazujte sudove, služite se metodom aktivnog slušanja i otvorenih pitanja, uzdržite se od davanja saveta, pridika i optuživanja, dokučite pravo značenje reči koje dete izgovara. Podstaknite ih da sami rešavaju svoje probleme, ali pažljivo slušajte i podržite ih u njihovim nastojanjima.”

Neka vaša pohvala bude usmerena na konkretnu pozitivnu reakciju. Istaknite i prokomentarišite određene specifične talente ili ponašanje vašeg deteta kojim ste zadovoljni. Kada vaše dete uradi nešto što vam se ne sviđa – pokušajte da to ne etiketirate. Objasnite mu šta biste vi više voleli da uradi. Više koristite pozitivne fraze tipa možeš ili hoću, umesto ne smeš ili neću – zaključuje Šarenac.

Ostavite odgovor