IZAZOVI VIŠEJEZIČNOSTI

IZAZOVI VIŠEJEZIČNOSTI

Šta vi kao roditelji možete učiniti da olakšate vašem detetu suočavanje sa svim izazovima višejezičnosti? Možete podržati razvoj deteta uzajamnim poštovanjem i razumevanjem bez pretnji, kazni i prisile stimulišući otvorenost za nova iskustva i uvažavanje različitosti.

 

Ranka_Šarenac

 

 
Centar za uzajamno vaspitanje ”VidiMe
 
 
 

 

I dok je jezik svojstven ljudskim bićima sa posebnim govornim centrima u mozgu, pričanje je primarno socijalni fenomen usmeren uspostavljanju kontakta sa drugima. Razumevanje i pričanje jednog jezika zavisiće od toga koliko ga koristite u svakodnevnom životu. Na engleskom jeziku to se jednostavno kaže „Use it or lose it“ (koristi ili izgubi).

Bez obzira na stepen darovitosti, istraživanja pokazuju da princip što ranije to je lakše važi u većini slučajeva za učenje novog jezika. Koliko brzo će ga neko naučiti zavisiće i od toga koliko mu je izložen. Kritični period za učenje stranog jezika tako da bude na nivou maternjeg uglavnom se postepeno završava oko šeste ili sedme godine. Sva deca mogu da nauče drugi jezik uz svakodnevnu vežbu, strpljenje i motivaciju. 

Vaše dete može savladati dva ili više jezika, a da pri tome ne ugrozi dominantan jezik. Ukoliko imate dete koje sticajem okolnosti govori više jezika, najčešće će mu biti potrebno najmanje četiri godine stalnog izlaganja jednom od jezika kako bi savladao osnove govora na tom jeziku, plus kontinuirano izlaganje tom jeziku kako bi ga održao. Ovaj period treba da bude duži ukoliko vam je cilj potpuno opismenjavanje na tom jeziku. Treba imati na umu da se vaše životne okolnosti mogu promeniti u tom periodu.

Najbolje je da se previše ne opterećujete, nego da pronađete neku rutinu koja vam odgovara i koja može da se prilagodi promeni vaših životnih okolnosti. Uspostavljanje onoga što se u literaturi karakteriše kao fiksni jezični sistem u porodici olakšava ophođenje svim članovima umanjujući tendenciju deteta da brka jezike i preventivno delujući na mogućnost odbijanja da priča jezik koji je manje zastupljen. Izbor sistema će zavisiti od toga šta je najadekvatnije za vašu porodicu, a oni koji se najčešće usvajaju su sledeći:

  • jedna osoba, jedan jezik;
  • manjinski jezik u kući;
  • jedan jezik svaki dan, a drugi tokom dužih odmora u zemlji u kojoj se taj jezik govori;
  • jedan jezik samo na određenoj lokaciji.

Pri donošenju odluke kom sistemu se prikloniti treba razmišljati dugoročno, postavljajući sebi pitanje: za koji će jezik biti lakše, ili teže omogućiti interakciju sada i u buduće?

Jezična situacija će se najverovatnije promeniti tokom vremena kao i vaše dete. Tokom prvih deset godina života, koliko je verovatno da će vaše dete čuti različite jezike? Da li ste u mogućnosti da nadoknadite manjak manjinskog jezika tokom godina školovanja stvaranjem prilika tokom ranog detinjstva? Kolika je verovatnoća da ćete ostati u zemlji u kojoj trenutno živite? Da li vaše dete ima mogućnosti da stupi u kontakt sa drugima? Da li možete da otputujete u zemlju u kojoj se govori manjinski jezik kada god je vašem detetu potrebno da ga obnovi?

Za koji god jezički sistem da se odlučite on treba da funkcioniše dobro za sve članove porodice. Razgovarajte svi zajedno o ciljevima kojima težite i mogućnostima koje su vam na raspolaganju pre nego što donesete konačnu odluku. Ima mnogo varijacija na temu u vaspitanju multijezične dece. Prilagodite osnovne jezične sisteme onome što će najviše odgovarati vašoj situaciji i probajte da budete uporni u tome.

Mišljenje vašeg deteta je važno. Uključite vaše dete u donošenje odluke koje jezike da nauči. Vreme koje odvojite za to biće višestruko nagrađeno i uštedeće vam vreme koje biste inače izgubili na ubeđivanje.

Koje su to psiho-socijalne dobrobiti višejezičnosti:

  • pomaže deci da se lagodnije osećaju u različitim sredinama i brže prilagode, utičući na veće samopoštovanje i samopouzdanje deteta
  • deca koja govore više jezika u principu imaju bolje analitičke, društvene i akademske veštine u odnosu na vršnjake koji govore samo jedan jezik
  • veća je verovatnoća da će ceniti druge kulture i prihvatiti kulturne razlike
  • uvećavaju se šanse za njihov profesionalni uspeh
  • osećaj bliskosti je veći kada detetu govorite na vašem maternjem jeziku

Višejezičnost donosi i neke izazove sa kojima se valja izboriti. U prvom redu to je vaša potreba da korigujete greške koje pravi dete, a koje oni ne razumeju sve do treće godine života. Time se može u deci probuditi nepotreban osećaj srama koji vredi izbeći tako što ćete jednostavno modelirati ispravno izražavanje, umesto da kritikujete i korigujete dete. Procesuiranje više jezika u isto vreme može da produži usvajanje jezika za tri do šest meseci, ali sve te razlike nestaju oko četvrte godine života. Usvajanje jezika je veoma individualno i razlike između višejezične dece su čak veće nego između njih i onih koji govore samo jedan jezik. Temperament deteta takođe može da utiče na govor, jer obično stidljivi mališani progovore kasnije.

Do skora se usvajanja jezika smatralo primarno kognitivnim fenomenom, ali danas se zna da moramo uzeti u obzir i emocionalno stanje onih koji ga uče. Koji jezik deca koriste kada se obraćaju drugima, a koji kada vode interni dijalog? Šta se događa kada je broj jezika koji deca koriste veći od dva? Horwitz (2008) kaže da učenje jezika na neki način podseća na putovanje, jer svi koji uče ne idu istim putem, niti istom brzinom. Doživljaj sebe i procesa učenja jezika menja se tokom tog „putovanja“. Mnogi se osećaju nelagodno kada shvate da ne mogu da izraze sve ono što predstavlja deo njihove ličnosti na nekom drugom jeziku. Pojavljuje se razlika između njihovog pravog identiteta i onog koji mogu da izraze na novom jeziku. Deca koja rastu u višejezičnim sredinama i govore više jezika pitaju se ne samo koji je njihov maternji jezik, već koji je njihov kulturni identitet i kako mogu da povežu razne verzije sebe koje uspevaju da izraze na različitim jezicima.

Mozaik višejezičnosti sastoji se od mnogo elemenata od kojih ćemo pomenuti samo neke: želja da se komunicira, slika o sebi, samopouzdanje, samopoštovanje, identitet, motivacija, anksioznost…

Deca treće kulture, ili kako se to odomaćilo u literaturi „Third Culture Kids“  je  termin koji se odnosi na decu koja rastu u zemlji – kulturnoj sredini kojoj ne pripada ni jedan od oba roditelja. Oni su se međusobno povezali u virtuelnom svetu, tako da postoje aktivni forumi u okviru kojih ovi mladi ljudi dele svoja iskustva i pružaju podršku i razumevanje jedni drugima.

Šta vi kao roditelji možete učiniti da olakšate vašem detetu suočavanje sa svim izazovima višejezičnosti? Možete podržati razvoj deteta uzajamnim poštovanjem i razumevanjem bez pretnji, kazni i prisile stimulišući otvorenost za nova iskustva i uvažavanje različitosti.

Na taj način doprinećete i razvijanju unutrašnje motivacije koja će biti presudna za održavanje višejezičnosti na duge staze. Omogućite detetu da izrazi svoje nezadovoljstvo kada kaže: „Nikada to neću tačno izgovoriti“, ili „Već mi je dosta svega“. Umesto da poričete njegova osećanja govoreći „Naravno da hoćeš, samo nastavi tako“, ili „Možeš da uradiš šta god želiš, ti si pametan dečko“, ili „Kada sam ja bio u tvojim godinama, mogao sam sve“ pokažite saosećanje.

„Da li ti je stvarno teško da izgovaraš onako kako bi ti hteo da zvuči i to te strašno nervira?“, „Da li čezneš za tim da lako kažeš baš pravu reč onda kada želiš na svim jezicima koje govoriš?“, „Da li bi voleo da se izražavaš slobodno, bez brige da li će tvoja poruka biti shvaćena?“, „Da li bi samo hteo da se osećaš kao kod kuće sa samim sobom – da osetiš da te neko razume?“ Uz jasnu viziju budućnosti, neiscrpno strpljenje i toleranciju vaspitanje saosećanjem će vam pomoći da zajedno sa vašim detetom postignete željeni cilj.

Ukoliko želite da i dalje ulažete vaše vreme i trud u vaspitanje saosećanjem posetite stranicu Centra za uzajamno vaspitanje ”Vidi Me” i podelite je sa prijateljima.

https://www.facebook.com/vidime.org

Ostavite odgovor