PRAZNIČNI PUTOKAZI ZA RADOSNIJE ODNOSE SA DECOM

Sa željom da Vam olakšamo razmišljanja o poboljšanju Vaših odnosa sa malim bićima iznosimo Vam pet ideja koje možete odmah da počnete da praktikujete – ukoliko već to ne činite.

 

Ranka_Šarenac

 

 
Centar za uzajamno vaspitanje ”VidiMe
 
 
 

   

   

Eto, niste se još ni pošteno ispričali sa vašim ukućanima, a već je jedna cela godina za vama. Kako li samo to vreme leti… Mališani sve duži, odeća im sve kraća, nikada nakupovati i nabaviti sve što treba, a već se pojavljuju novi zahtevi i projekti na horizontu. Ponovo se u časopisima i knjigama pojavljuju stare teme i dileme i ponovo se neki od vas pitaju da li će uz ovaj novi makar kalendarski početak imati neke nove ideje o tome kako da se približe svojim najdražim malim stvorenjima.

1. Shvatite ozbiljno vaše mališane – obraćajte im se kao malim naučnicima

Deca ne razmišljaju kao odrasli ljudi, ali to ne znači da je njihov način razmišljanja pogrešan. Detinjstvo bi se, po jednom gledištu, moglo posmatrati kao eksperimentalno polje testiranja zakona uzroka i posledice. Za decu je sve moguće. U dečijoj mašti fantazija postaje otkriće. Možete da im kažete činjenice kada vas pitaju, ali podsetite sebe da ih slušate sa oduševljenjem, a ne kritički. Pružite tim fantastičnim umovima plodno tle za razvoj mašte odobravajući, a ne ismevajući njihove ideje. Dajte im priliku da sami povežu činjenice koje ste im pružili kada su to od vas zahtevali. “Sve je moguće” jeste zaštitni znak detinjstva kome kasnije teže svi kreativni mislioci, kao i svi oni koji se žele osloboditi ustaljenih okvira razmišljanja.

2. Prepoznajte dečije namere, naročito kada stvari krenu nizbrdo

Koliko se puta desilo da važe dete želi da vam pomogne u kuhinji ili u spremanju kuće – ali je iz toga slučajno nastao neki haos… Žumance upalo u belance, mleko prosuto na pod, usisivač zaglavljen i tako dalje. Setite se da je veličina mališana upravo u njihovim velikim i dobrim namerama.

Zbog toga prepoznajte prvo te namere i pohvalite ih pre nego što obratite pažnju na probleme koji su nastali. Kada stignete do “haosa”, prvo opišite šta vidite, a dodatne instrukcije uputite samo ako je potrebno da bi se stvari ponovo dovele u red. Ukoliko primetite da je malo mleka završilo na podu, možda će dete već samo požuriti da to obriše i bez dodatnih komentara. Deca, kao i odrasli, uče rešavajući probleme i u tome im možete uvek pomoći kada vidite da su u nedoumici kako dalje. Bez obzira na sve, namere deteta ostaju čiste i vredne prepoznavanja.

3. Ne navaljujte na decu da vam se pridruže – opisujte im šta vide

Navaljivanje na decu da se uključe u neku aktivnost samo ih još više odbija, dok poverenje u njihovu želju da se pridruže može da im pomogne da posle izvesnog vremena sami naprave taj korak. Obratite pažnju na to šta oni posmatraju i opišite im šta vide. Deca obično žele da se uključe u igru sa drugom decom, bez obzira da li se radi o dvanaestogodišnjaku koji je ljuto napustio utakmicu ili dvanaestomesečnoj bebi u sobi punoj dece. Deca koja oklevaju najčešće prvo posmatraju, dok se ne uvere da je došao pravi trenutak da se pridruže igri. U njihovom slučaju posmatranje vodi akciji. Zbog toga je najbolji način da im pomognete da se uključe u igru zajedničko posmatranje sa njima, opisujući im šta vide.

4. Izbegavajte stalno postavljanje pitanja – dovoljni su komentari šta rade

Pitanja, iako neophoda na putu ka saznanju, u slučaju sa decom često znaju da zatvore vrata komunikacije. Jedan od razloga za to je što ona odrasle često stavljaju u povlašćeni položaj tokom razgovora, dajući im izvestan stepen kontrole koji decu automatski odbija. Na suprot tome, samo konstatovanje onoga što opažate kao na primer “Čini mi se da si zauzet” može da utiče na započinjanje razgovora. Jer dete može da klimne glavom, da nastavi da se igra ili da počne da vam govori više o tome šta radi. Dete u tom slučaju ima potpunu kontrolu nad situacijom i može izabrati kako da odgovori. Opažanje onoga šta deca rade i što zaokuplja njihovu pažnju u datom momentu ne samo da ne ometa tok misli deteta, nego ga i dodatno stimuliše.

5. Slušajte šta deca vole, bez pokušaja da se to odmah promeni

Kada se dete oduševi nekom igračkom u prodavnici, umesto da odmah pridikujete o tome koliko ih već ima, ili da je preskupa ili šta god već, jednostavno recite: “To ti se baš sviđa”. I odmah ćete osetiti tu magičnu povezanost za kojom ste možda tako dugo čeznuli.

Zapamtite da se magija događa onda kada ste spremni da izađete iz sopstvene zone komfora. Isto to važi i za nešto što se detetu ne sviđa. Ubeđivanje sa njim oko onoga što vole ili ne vole ne samo da je uzaludno, nego i povećava otpor deteta. To čini distancu između vas još većom. Ukoliko je po vama dete uvek u krivu, ako mu se sviđa ili ne nešto sa čime se vi ne slažete – onda ga tek čekaju nevolje kada na scenu stupi pritisak vršnjačke grupe. Deci može jedan dan da se nešto sviđa, a već sledećeg da im se to isto ne sviđa. Za to ne moraju da daju obrazloženja, jer imaju pravo na eksperimentisanje dok ne formiraju konačni stav.

Ono što se deci sviđa čini osnovni deo njihovog identiteta i postaje kritični element u njihovom ličnom kompasu koji će ih voditi kroz život. Najbolji način da obezbedimo detetu da ne izgubi sebe na tom životnom putu je da mu omogućimo da razvija svoj ukus i da nauči šta voli, a šta ne voli, šta mu pričinjava zadovoljstvo, a šta ne. Ukusi su veoma lični i predstavljaju jedan od osnovnih izraza nečije ličnosti. Na kraju krajeva, ono što volite i što vam se sviđa čini u stvari ono što jeste tojest ko ste.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.