ŽIVOT I RAD SA PRVACIMA

ŽIVOT I RAD SA PRVACIMA

Najveća sreća i zadovoljstvo je kada mi se učionica ispuni skroz mojom decom – kada dođu petaci (moji), a prvaci veselo trčkaraju između njih i sa divljenjem ih posmatraju kako su „veliki“. Uspeh je kada otvoriš dnevnik svojih petaka i ugledaš peticu do petice, kada nastavnici za njih upućuju samo reči hvale.

 

Originalno objavljeno u internet časopisu Tabla (www.tabla.org.rs), a preneto ljubaznošću autora

 

Kada krenem u rad sa novom generacijom prvaka često se setim Ršumovih reči:

 

„Dete treba da posmatraš.

Al` mu nemoj na put stati.

Što ga pre čovekom smatraš,

pre će čovek i postati“

 

I u ovoj generaciji svakodnevno sarađujem sa 26 malih, a velikih ljudi. Svakodnevno se divim koliko krupnim koracima grabimo napred, ostavljajući tajfun iza sebe od postignutog uspeha, pozitivne energije, željni svakodnevno novih znanja.

Svaki dan je priča za sebe, učim ja njih, ali uče i oni mene. Svaki dan nam donosi neko novo iskustvo i neku novu priču. Svaki dan imamo neku novu anegdotu, a vreme leti. Danas sam na kratko (za sebe, u svojoj glavi) sumirala neke činjenice i shvatila da  su  moji đaci od prvog septembra do kraja novembra mnogo napredovali u svakom smislu te reči.

Danas smo radili priču „Vuk“ autora J. Tajc, a krenuli smo od čitanja i analize teksta. Tada je moj učenik A. P. izleteo, kako on zna, šta je poruka ovog teksta: „Ne smemo nepravedno optužiti nekoga, ako nismo u potpunosti sigurni“. A onda su se neki od učenika nadovezali kako je to – kao ono što smo govorili u građanskom vaspitanju – „da vidimo različitim očima“.

Shvatila sam kako ne samo da sam postigla cilj današnjeg časa, već mnogo više od toga. Najviše od svega volim kada uspem moje đake da motivišem da misle, da koriste svoju glavu, svoju pamet.

ŽIVOT I RAD SA PRVACIMA-djaci

Moje sovice iz klase 2016/17

Uz sve to, naravno, ide i onaj vaspitni deo na koji posebno obraćam pažnju. Učimo se da budemo pravi drugari, spremni jedni drugima da uvek pomognemo, da razvijamo samo pozitivne osobine. Toliko se trudimo da moj učenik P.F. donese užinu i ponudi svom drugaru, ili da F.S. čita 60 minuta, iako je učiteljica rekla da je potrebno svakodnevno čitanje od 30 minuta. Ali on želi da bude odličan čitač, baš kao i K.S.

Ovo je već peti put da se družim sa malenim dušama koje se zovu PRVACI. Svaki put iznenadim sebe sa koliko snage, volje i izdržljivosti se svakodnevno dajem toj deci. A onda, onda dođe dan, baš kao ovaj, kada shvatiš da to jeste poenta tvog življenja, bitisanja. Jer njihov napredak i sreću na licima ništa i niko ne može da kupi.

Najveća sreća i zadovoljstvo je kada mi se učionica ispuni skroz mojom decom – kada dođu petaci (moji), a prvaci veselo trčkaraju između njih i sa divljenjem ih posmatraju kako su „veliki“. Uspeh je kada otvoriš dnevnik svojih petaka i ugledaš peticu do petice, kada nastavnici za njih upućuju samo reči hvale.

To su momenti ogromne količine radosti, zadovoljstva koji te na trenutak izmeste iz svih ličnih problema i tuge. Zbog svega toga i dalje mislim da je posao učitelja najplemenitije zanimanje.

One Comment

  • nataša kaže:

    Sama lepota i dobrota. To je učiteljica Nataša Lipovac. I ja sam ponosna iako vas ne poznajem. U stvari, sada vas poznajem i srećna sam zbog toga.

    Nataša

Ostavite odgovor