van-nastavne-aktivnosti-kada-je-dosta

VANNASTAVNE AKTIVNOSTI: KADA JE DOSTA?

Najvažnije je da deca svaki dan imaju vremena za igru, odmor i druženje sa porodicom. Zbog toga i malo može biti mnogo! Svako dete je jedinstveno i kako reče Ljubivoje Ršumović dete je dete da ga volite i razumete.

 

Autor: Ranka Šarenac

 

Ukoliko imate decu predškolskog ili školskog uzrasta, možda ste kao i mnogi roditelji prošli kroz stresni period odlučivanja kojom dodatnom aktivnosti doprineti njihovom sveukupnom psihofizičkom razvoju. Kada ste se konačno usaglasili po pitanju aktivnosti, počelo je usaglašavanje kalendara i uklapanja u već postojeće more obaveza. Šta na sve to kažu stručnjaci koji se bave ovom oblasti? Koje aktivnosti povoljno utiču na razvoj deteta, u kom uzrastu ih je najbolje započeti i na kraju, koliko van-nastavnih aktivnosti ubaciti u nekad već pretrpani raspored deteta. Čvrstih pravila nema, ali nekih sugestija i predloga zasnovanih na istraživanjima ima.

Detinjstvo je period koji pruža priliku deci da se isprobaju u raznim aktivnostima od sportskih preko kreativnih, muzičkih, umetničkih… Roditelji se trude da izađu u susret dečijim interesovanjima koliko je to u njihovoj moći, ali nekada je ponuda i raskorak između želja i mogućnosti veliki.

Dva su osnovna pravca razmišljanja kada su u pitanju van-nastavne aktivnosti. Jedan je da sve dodatne aktivnosti utiču povoljno na stvaranje novih veština, proširuju horizonte, omogućavaju stvaranje novih prijateljstava, smanjuju vreme provedeno ispred TV ekrana ili kompjutera i svađe između dece. Deca koja imaju brojne aktivnosti ređe pokazuju znake depresije i akademski su uspešnija. Sa druge strane vlada mišljenje da detinjstvo za čas proleti, a da slobodno vreme kada se deca možda i dosađuju podstiče njihov kreativni potencijal. Previše aktivnosti može da dovede do stresa, depresije i anksioznosti.

Nekada je za roditelje poređenja sa drugima i šta njihova deca rade dodatni izvor stresa i zabrinutosti. Zbog toga je od prevashodne važnosti da se usmerite na to šta je po meri vaše porodice i u prvom redu vašeg deteta. Najbolje rešenje za jednu, ne znači najbolje i za neku drugu porodicu, naročito ako se sve vreme i novac ulažu u jedno dete. Takozvani “strah da nešto propuštate” nekada savlada roditelje koji počinju da se osećaju loše zbog toga što njihova deca ne idu, na primer, na sport svako veče kao neka druga. Međutim, ukoliko deca provode više od pet dana nedeljno na van-nastavne aktivnosti to može postati veliko opterećenje ne samo za dete, već i za sve članove porodice. Deci je potrebno i vreme kada nemaju ništa isplanirano. Treba biti na oprezu sa klubovima u kojima treneri love buduće zvezde, jer bi mogli da postavljaju previsoke zahteve deci. Neophodno je pronaći balans između praćenja ambicija vaše dece (ne vaših u svakom slučaju) i vremena koje ostavljate za celu porodicu.

Dodatne aktivnosti su na neki način popunile onu prazninu slobodnog vremena koju se deca imala, a koja je za roditelje postala neprihvatljiva. Kao da postoji nepisani konsenzus da bi deca trebalo da imaju mogućnost da eksperimentišu sa različitim aktivnostima u okviru jasno određenih vremenskih granica – takozvano “strukturisano slobodno vreme.” Poznato je da postojanje rutine i jasnih okvira delovanja pozitivno utiču na razvoj deteta tako je i ideja o postojanju jasnog rasporeda posle škole proizašla iz toga. Takođe, smatra se da je za stariju decu uključenost u van-nastavne aktivnosti važan vid prevencije od opasnosti koje prete kada su u pitanju droga, alkohol, vršnjačko nasilje. Rekreativne aktivnosti van okvira školskog rasporeda bilo da je u pitanju sport, ples, teatar, nauka omogućuju deci da razvijaju kompetentnost i da ovladaju veštinama koje direktno utiču na razvijanje ličnog identiteta i samopoštovanja. Ovo je od naročitog značaja za decu koja u školi imaju poteškoće u savladavanju gradiva.

U prilog van-nastavnih aktivnosti govore i sledeće pozitivne karakteristike: razvijanje strasti prema životu, povećanje znanja i lični razvoj, razvijanje interesovanja i podsticaja, višestruka korist za zdravlje kada su u pitanju fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu, stvaranje prijateljstava i van uobičajenih školskih okvira, osećaj pripadnosti, prilika da se napreduje i izađe van nekih ustaljenih okvira. Van-nastavne aktivnosti pomažu da se savladaju važne životne lekcije i nauče nove veštine. Mogu da pomognu u sticanju zdravih životnih navika i aktivnog životnog stila u smislu redovnog vežbanja i zdrave ishrane.

van-nastavne-aktivnosti-kada-je-dostaMeđutim, šta onda kada je tih aktivnosti previše? Ovladavanje jednom od veština može biti dovedeno u pitanje jer ako se previše rasplinete nećete se moći usredsrediti i savladati dobro ni jednu od njih. Pored toga, ograničeno vreme ne dozvoljava da se posvetite dovoljno niti jednoj od njih, a u isto vreme ni da obaveze vezane za školu ispunjavate u roku. Deca postaju preumorna i preosetljiva, tako da su plač i vikanje češći nego što bi to inače bili. Postaje sve teže zaspati uveče zbog prevelikog stepena uzbuđenosti, a posledično i probuditi se ujutro.

Zbog toga se kod dece koja su uključena u veći broj van-nastavnih aktivnosti češće javljaju emocionalni problemi, pod većim su stresom i imaju manje sna nego ona koja su uključena u manje aktivnosti. Svaka organizovana aktivnost na neki način može da utiče i na to koliko detetova mašta ima slobode da se razvija.

Deca imaju velike koristi i od aktivnosti koje oni sami organizuju u okviru neodređenih vremenskih okvira. Ukoliko omogućite deci da imaju vremena i prostora da misle za sebe, da budu kreativna i da se oslanjaju na sopstvene unutrašnje resurse dajete im priliku da razvijaju nezavisnost i upravljanje sopstvenim vremenom što je presudno za budući uspeh.                                     

Pa koliko bi onda trebalo da pogurate vašu decu da se angažuju, a da to ne bude previše? Kako pronaći pravu meru?

Grupa profesora sa univerziteta u Stendfordu koja je prikupljala podatke od 2007 godine, zaključila je da je 20 sati van-nastavnih aktivnosti nedeljno prava mera. Neki stručnjaci su u šali rekli “7”, a u stvari pravi broj ne postoji. Mnogo je onda kada shvatite da van-nastavne aktivnosti počinju da se negativno odražavaju na život vašeg deteta. Nekada i samo jedna aktivnost može biti previše ukoliko su treninzi intenzivni kada je u pitanju sport ili na primer svakodnevne probe za pozorište. Neki autori preporučuju da postavite sledeća pitanja da biste utvrdili kada je previše:

Da li dete može i dalje da stigne da uradi svoj domaći?

Da li može da odspava svake noći 8 ili više sati?

Da li i dalje ima vremena da provodi vreme sa svojom porodicom?

Da li još uvek ima vremena za druženje sa prijateljima?

Ako je odgovor na jedno ili više od ovih pitanja ‘ne’ onda je to previše. Naravno broj aktivnosti koje prijaju detetu razlikovaće se u mnogome od jednog deteta do drugog, pa i od jedne do druge porodice. Deca koja imaju veću porodicu nekada su možda i zbog finansija i same logistike uslovljena da se bave manjim brojem van-nastavnih aktivnosti. Neka deca uživaju u prezauzetosti, a nekima je potrebno više slobodnog vremena.

Najbolja aktivnost za svako dete zavisiće od njegovih individualnih karakteristika i sklonosti i zato je u prvom redu važno dobro upoznati svoje dete i njegove predispozicije. Takođe, deci će odgovarati različit raspored u toku dana u zavisnosti od njihovih osobina. Većina dece će uspeti da sama pronađe svoja interesovanja uz pravu meru angažovanja, ako budu imali dovoljno vremena za to.

Kada deca žele da se bave svim onim što je dostupno, teško je odrediti pravu meru –  jer roditelji žele da njihova deca imaju što je moguće više mogućnosti za učenje i rast. Ali zdrav razum mora pobediti. Morate se zapitati za šta i za koga je data van-nastavna aktivnost poželjna. Muzika decu čini srećnim, a ponavljanje pesmica, pokreta i sviranje instrumenata pomaže u razvijanju sluha, osećaja za ritam i u krajnjoj liniji stvaralačkog duha. Sportske aktivnosti pomažu u razvijanju raznih veština u zavisnosti od vrste sporta. Gimnastika potpomaže uspostavljanje ravnoteže, razgibanost, prevazilaženje prepreka, fleksibilnost i tako dalje. Grupni sportovi kao što je fudbal, košarka, odbojka uče decu ne samo kako da se takmiče, već i kako da sarađuju kao deo tima. Borilačke veštine posebno podstiču samodisciplinu, vežbaju um, poštovanje i snagu, jačaju i telo i duh. Plivanje doprinosi uravnoteženom razvoju svih motornih veština. Ples povoljno utiče na koordinaciju, samouverenost, gracioznost pokreta. Kreativne aktivnosti kao što su različite umetničke radionice crtanja, slikanja, keramike ili časovi kuvanja razvijaju dečiju maštu i imaginaciju, podstičući kreativnost u rešavanju problema. Sve aktivnosti podstiču razvijanje nezavisnog duha i vere u sebe i svoje mogućnosti.

Detinjstvo je vreme otkrivanja, radosti, vreme sanjarenja, lutanja, pokušaja i pogrešaka. David Elkind, autor knjige: The Hurried Child: Growing Up Too Fast Too Soon (u prevodu na naš jezik „Požurivano dete: Prebrzo odrastanje“) preporučuje da deci omogućite isto toliko neorganizovanog vremena koliko i organizovanog. Najvažnije je da deca svaki dan imaju vremena za igru, odmor i druženje sa porodicom. Zbog toga i malo može biti mnogo! Svako dete je jedinstveno i kako reče Ljubivoje Ršumović dete je dete da ga volite i razumete.

Ostavite odgovor