zagadenje-sredine-imamo-li-snage-za-promene

ZAGAĐENJE SREDINE – IMAMO LI SNAGE ZA PROMENE?

Smanjenjem koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu postepeno bi se eliminisao efekat „staklene bašte“ i globalno zagrevanje planete. Nije daleko dan kada će nam tehnologija ponovo vratiti životno okruženje na nivo od pre tehnološke revolucije. Potrebna je samosvest da smo deo prirode i malo više discipline u pogledu poštovanja normi

 

Autor: Dušan Nelki

 

Ekonomska nezavisnost svih zemalja sveta u poslednjih 100 godina usko je povezana sa proizvodnjom struje. Najdostupniji i pri tome najjeftiniji energent je ugalj. Spaljivanjem uglja u kotlovima termoelektrana dobija se toplota, koja se koristi za proizvodnju vodene pare. Ovako dobijena vodena para pokreće generatore za proizvodnju električne energije. U celom ovom tehnološkom nizu nema ništa loše, ako se primenjuje u ograničenom područiju i sa ograničenim resursima. Ali, u slučaju masovne primene pomenute tehnologije, dolazi do ozbiljnog ugrožavanja životne sredine i urušavanja prirodnog okruženja. 

Vazduh koji udišemo za poslednjih stotinak godina uspeli smo da znatno izmenimo direktnim uticajem delovanja na okolinu. Količina ugljen-dioksida (CO2) u vazduhu u odnosu na onu koja je bila početkom 20. veka povećala se za 40%, a kao prateća pojava došlo je do porasta srednje godišnje temperature za 1°C. Potreba za dostupnom i fleksibilnom energijom, kakva je električna struja, eksponencijalno raste sa ubrzanim tehnološkim razvojem i rastom populacije. Broj stanovnika na Zemlji u odnosu na polovinu prošlog veka skoro se utrostručio (porastao je sa 2,6 milijardi stanovnika 1950. godine na 7,2 milijarde stanovnika 2015. godine). Ovakvo povećanje ljudske populacije neminovno je izazvalo glad za energijom.

 prikaz-zagadjenja

Neznanje odnosno nepostojanje svesti o tome da svojim postupcima direktno utičemo na životno okruženje dovelo je do globalnog zagrevanja i ozbiljnih problema na planetarnom nivou. Samo na nivou EU od zagađenja koja produkuju termo-elektrane prerano umre više od 23.000 ljudi godišnje. Uvođenjem drakonskih taksi na zagađenje atmosfere, otpad i otpadnu vodu samo bi se delimično sanirale posledice povećanih troškova za lečenje ljudi i nadzor nad zagađivačima. Finansijski izražena šteta prouzrokovana zagađenjem na godišnjem nivou u EU dostigla je cifru od 54,7 milijardi evra.

Analizom troškova opreme, koja bi trebalo da smanji zagađenje okoline nastalo korišćenjem neobnovljivih izvora energije, prvenstveno uglja i nafte, dolazi se do dugo skrivane istine i neoborivih dokaza da su obnovljivi izvori energije daleko povoljnjija varijanta od fosilnih izvora. Zato je pri bilo kojoj analizi neophodno imati na umu prednosti obnovljivih izvora energije. Postepeni prelazak na obnovljive izvore energije jedini je način da se ublaže negativni efekti. Ostvariti ovaj prelaz do skora je bilo neizvodljivo zahvaljujući moćnim lobijima u sferi proizvodnje nafte i uglja.

Ubrzani razvoj tehnologija koje sa sve većim faktorom iskorištenja mogu konvertovati energiju iz obnovljivih izvora u električnu struju usmeriće kapital pomenutih lobija na obnovljive izvore energije. Jasno je da do naglog prelaska sigurno neće doći. Logika kapitala je da se ne seli iz područija profita dok god postoji mogućnost da se bez dodatnih ulaganja izvlači korist.

Jedna od tehnologija koja je u samom začetku, a koja bi mogla vazduh koji udišemo da vrati na onaj nivo kvaliteta kakav je bio s početka 20. veka je dobijanje nafte iz vazduha (izvorni latinski naziv za naftu je “petroleum” i doslovno prevedeno znači “ulje iz kamena”, dok odomaćeni izraz “nafta” potiče iz persijskog jezika i znači “znoj Zemlje”).

Po svom hemijskom sastavu nafta je mešavina velikog broja različitih ugljo-vodonika dakle ugljenika i vodonika. Kako današnji vazduh raspolaže sa 40% više ugljen-dioksida (CO2) nego onaj iz 1901. godine, pa ozbiljno preti da ugrozi opstanak živog sveta na planeti, krajnje je logično da potreban ugljenik treba ukloniti iz njega. Vodonik se može uzeti iz obične vode. Kako je i za jedan i za drugi proces potrebno uložiti ozbiljne količine energije, do skora se na ovu temu nije ni razmišljalo, s obzirom na cenu konvencionalne nafte. Veliki iskoraci u proizvodnji električne energije transformacijom sunčevog zračenja u toplotu, ili pak u električnu energiju – ovu genijalnu ideju dovode u komercijalno isplativu zonu. Da bismo razbili molekul ugljen-dioksida na ugljenik i kiseonik potrebne su nam temperature preko 2.400°C. Temperatura lave posle vulkanske erupcije maksimalno dostiže 1.200°C, što je dvostruko manje od navedene temperature za cepanje molekula ugljen-dioksida.

Takozvane „sunčane baklje“ su sistemi paraboličnih ogledala postavljenih tako da sunčevu energiju skoncentrišu na malu površinu, pri čemu se shodno zakonu o održanju energije, vrlo lako mogu dostići željene temperature od 2.400°C. Korišćenjem struje dobijene iz foto-naponskih panela za elektrolizu vode, odnosno razbijanje molekula vode na atome vodonika i kiseonika, obezbedili bismo neophodne sirovine za početak hemijske reakcije. Eksperimentalni reaktor u kome bi se odvijalo spajanje ovako dobijenih atoma ugljenika i vodonika u naftu veličine je ekspres lonca i mogao bi proizvoditi dnevno 10 litara najekološkijeg goriva na svetu. Komercijalni proizvodni pogon bio bi veličine klasične rafinerije po gabaritima i proizvodnji.

Zašto bi ovo bilo najekološkije gorivo na svetu? Zato što bi se smanjenjem koncentracije ugljendioksida u vazduhu postepeno eliminisao efekat „staklene bašte“ i globalno zagrevanje planete. Nije daleko dan kada će nam tehnologija ponovo vratiti životno okruženje na nivo od pre tehnološke revolucije. Potrebna je samosvest da smo deo prirode i malo više discipline u pogledu poštovanja normi koje se odnose na očuvanje iste. Englezi su život u Temzu vratili tehnologijom, ali ni najbolja tehnologija ne bi mogla ništa da nije bilo volje da se stvari promene u glavi svakog pojedinca i on lično doživi Temzu kao svoju imovinu, koju treba čuvati i održavati.

Ostavite odgovor