Turska posle izbora – ERDOGAN SE IGRA VATROM

Ako Erdogan produži politiku terora i zastrašivanja, nastavi da napada nedužne civile, bombarduje baze PKK u iračkom Kurdistanu i da vrši pritisak na sirijski Kurdistan, turski Kurdi će se dići i izbiće građanski rat

 

Autor: Miloš Zdravković

 

Zbog svog položaja, Turska sa pravom važi za ključnu zemlju između Evrope, Rusije i Bliskog istoka. Ipak ta zemlja je pred velikim izazovima: Ekonomija slabi, nezaposlenost raste, verske i etničke tenzije su stalno prisutne. U istu ruku za Tursku se takva nestabilna unutrašnja situacija istovremeno odražava i kao spoljno-politički problem.

U cilju svrgavanja Asadovog režima u Damasku, predsednik Erdogan je od Turske napravio stranu u sukobu u sirijskom konfliktu. Podeljena zemlja, kao što je to trenutno Turska, taj izazov ne može da prevlada. Turski predsednik je odlučio i da u Siriji, pod plaštom borbe protiv takozvane Islamske države, u stvari udari na sirijske i iračke Kurde kako bi sprečio da Kurdi, pored Iraka, dobiju još jedan autonomni entitet u samom susedstvu Turske, ovaj put u Siriji. Na čekanju je i tursko suočavanje sa Islamskom državom, koja se kao opasnost posle nedavnih terorističkih napada u Ankari i Surucu više ne može ignorisati.

Događaji koji su usledili odmah pošto se na vanrednim parlamentarnim izborima 1. novembra Erdogan opet domogao apsolutne većine, jasno su pokazali da će turski lider postati međunarodni “faktor mira i stabilnosti” kojem je dopušteno da kod kuće radi šta mu se prohte. Iako će zvanične rezultate parlamentarnih izbora u Turskoj komisija obznaniti tek za nedelju dana i bez obzira što nova skupština još nije formirana, između telegrama čestitki koje stižu sa svih strana demokratskog sveta, predsednik Redžep Tajip Erdogan je već stigao da prikaže neke prednosti jednopartijske demokratije.

Fetilah_Gulen

Veliki kritičar politike turskog predsednika – Fetilah Gulen

U ponedeljak 2. novembra je bombardovao Kurde na jugu Turske, a u utorak pohapsio desetine pristalica Fetilaha Gulena (verskog lidera, velikog kritičara politike turskog predsednika). Ne časeći ni časa u pretvaranju apsolutne skupštinske većine u apsolutnu moć jednog čoveka, u utorak 3. novembra turski režim je demonstrirao silu u Izmiru, gde je privedeno 35 pristalica sveštenika Fetilaha Gulena, predvodnika umerenog islamskog pokreta u Turskoj.

Prema navodima agencije Dogan, pretres je izvršen u zoru na različitim adresama širom Izmira, u operaciji protiv “paralelne strukture” – što je termin koji se koristi za Gulenove pristalice u državnom aparatu. Osumnjičeni su odvedeni u prostorije jedinice za brobu protiv organizovanog kriminala, a predstavnici vlasti preuzeli su upravljanje kompanijama i medijima koji su povezani sa Gulenom. Njegova najveća “krivica” sastoji u tome što je 2013. godine otvorio istragu o korupciji u Erdoganovom bliskom okruženju. Tužilac traži zatvorsku kaznu od 34 godine za islamskog sveštenika, uz navode da je hteo da obori Erdogana – što je Gulen (koji je nalazi u SAD) negirao. Gulenov pokret se na Zapadu shvata kao reformistička struja u islamu, koja se zalaže za sekularno obrazovanje i međureligijski dijalog, što u aktulenom političkom trenutku nikako ne odgovara Erdoganu, koji upravo “jaše” na nacionalističkim i religioznim talasima.

Erdoganov AKP je ojačao otarasivši se svojih političkih rivala u Turskoj, ali kurdski pokret ostaje dominantan na jugoistoku i nastavlja da određuje lokalnu politiku. Nijedna od dveju snaga ne može da izađe na kraj sa ovom drugom, te se svi dobronamerni nadaju da će AKP razumeti ishod glasanja i obnoviti mirovni proces sa PKK (decenijama najača i najuticajnija kurdska politička snaga).

Prema rečima kurdskih lidera, dva puta su pred Turskom. Ako Erdogan produži politiku terora i zastrašivanja, ako nastavi da napada nedužne civile, bombarduje baze PKK u iračkom Kurdistanu i da vrši pritisak na sirijski Kurdistan, turski Kurdi će se dići i izbiće građanski rat. A ako nova vlada bude odgovorna i vrati se pregovorima sa PKK, Kurdi će dati sve od sebe da taj novi pokušaj uspe.

Sam predsednik Turske ima priliku da odgovori na najteže političko pitanje u novijoj turskoj istoriji – Da li će Turska u narednom veku biti deo poznate i priznate Evrope, ili i posle pet vekova, opasnost na njenim granicama?

-30-

Ostavite odgovor