SRPSKO_ZDRAVSTVO-NAJGORE_U_EVROPI

SRPSKO ZDRAVSTVO – NAJGORE U EVROPI

Građani su davno već svikli da u bolnicama nema gaze, zavoja, injekcija, infuzija… O skupim operacijama, snimanjima i terapiji da se ne govori. Pare iz sveta brzo skrenu na nešto drugo, nešto i u privatne džepove, a gotovo neverovatno zvuči da 355 aparata za dijalizu (poklon Italijanske vlade) osim što nije valjano raspoređeno, čak 135 nije ni raspakovano. Bele mantile, očito, valja „proprati”

 

Autor: Dragan Banjac

 

Pre nego što vam dočaram tek delić atmosfere doživljene u beogradskom Urgentnom centru, tokom 11 sati od kasnog popodneva nedelje 1. novembra do jutarnjih sati nerednog dana, najpre kraće podsećanje na sopstveni članak Ukaljani beli mantili (Pobjeda, 2. mart 2014) sa, ovom prilikom, ponovljenim nadnaslovom Srpsko zdravstvo i dalje najgore u Evropi. Karakterišu ga korupcija, mito i naročito – neefikasnost.

Prema nalazima European Helth Consumer Index (EHCI), ekspertske organizacije sa sedištem u Švedskoj (a za potrebe Evropskog parlamenta), srpsko je zdravstvo već drugu godinu za redom na poslednjem mestu u Evropi. Arne Bjernberg, izvršni direktor EHCI jedan od razloga nalazi u saznanju što je srpska lekarska profesija potčinjena političarima i birokratama. Bjernberg kaže da su istraživači bili šokirani saznanjem da u Srbiji postoji „iluzija da se nedostaci u stručnom rukovođenju i upravljanju mogu nadoknaditi stalnim povećanjem broja propisa”.

SRBIJA NAJBOLESNIJA U REGIONU
Na listi „zdravih zemalja” Srbija se obrela na 74. mestu među 145 država sveta i poražavajuće je da je ne samo lošija od svih bivših jugoslovenskih republika, već je i najnezdravija država u čitavom regionu. Najnoviju listu je, na osnovu podataka Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije, sačinila agencija Blumberg. Rangirani su faktori očekivanog trajanja života, najčešći uzroci smrti, procenat vakcinisanog stanovništva i onog koje puši, kao i broj ljudi sa povišenim holesterolom. Daleko bolje od Srbije plasirane su Slovenija koja je zauzela 25. mesto, Bosna i Hercegovina kao (34), Hrvatska (36) i Makedonija koja je na 43 mestu.
Draško Karađinović razlog vidi prvenstveno u nefunkcionalnom i lošem zdravstvenom sistemu. Od Srbije bolje stoje Mađarska, Rumunija i Bugarska, a našla se među manje razvijenim azijskim i državama centralne Amerike, sa Iranom, Hondurasom, Tadžikistanom, Uzbekistanom, Azerbejdžanom, Trinidad i Tobagom, Nepalom… Od 145 država najbolje je plasiran Singapur, a najlošije Svazilend. Singapur prate Italija, Australija, Švajcarska i Japan…

Obrazlažući glavni razlog, Bjernberg je pre godinu dana rekao da ne razume „otkud ministarki zdravlja u zemlji sa sedam i po miliona stanovnika čak sedam pomoćnika”. Istraživanje se obavlja devetu godinu za redom, a Srbija poslednje dve godine čvrsto drži začelje. Među kriterijumima su broj obavljenih operacija u roku do 90 dana od dijagnoze, početak terapije raka do 21 dan od dijagnoze, pregled skenera u roku od sedam dana, smrtnost beba na rođenju, smrtnost od infarkta srca, porast stope umiranja od raka… Ocene se rade i na osnovu dostupnosti usluga u zdravstvu, stope urađenih mamografija, listi lekova, bolničkih infekcija izazvane bakterijom MRSA (Methicillin rezistentni Staphylococcus aureus), ostvarenosti prava na mišljenje drugog lekara, postojanju kataloga usluga, elektronskog zakazivanja pregleda.

Zanimljivo je da Srbija troši 1.200 dolara po glavi stanovnika godišnje za zdravstvo, što je mnogo više od suseda. Govoreći o listama čekanja, Bjernberg je kazao da one ne zavise od novca, već od „mentalnog stanja”. Ispred Srbije su Rumunija (34), Bugarska (31) Albanija (30), kao i bivše jugoslovenske republike – Slovenija (18), Hrvatska (20) i Makedonija (28). U pružanju zdravstvenih usluga najbolja je Holandija, Švajcarska je na drugom, a Island na trećem mestu. Srbija je poslednja i pored činjenice da je Evropska unija (EU) od 2002. godine donirala nekoliko stotina miliona evra za reformu zdravstvenog sistema ove zemlje.

 

SRPSKO ZDRAVSTVO - NAJGORE U EVROPI-Draško_Karađinović-Dragana_Jovanović-i-Miroslav_Petrović

Draško Karađinović, Dragana Jovanović i Miroslav Petrović

Prema većini nalaza agencija koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja najkorumpiraniji delovi srpskog društva već duže su policija, zdravstvo i državna uprava! Profesorka Dragana Jovanović i bivša direktorka Bolnice za plućne bolesti KBC, bivši beogradski sekretar za zdravstvo (kao nestranačka ličnost podržana od privatizovane partijice Čedomira Jovanovića, LDP) tvrdi da od 2002. godine nisu napravljeni nikakvi pomaci koji bi obezbedili kvalitetan zdravstveni sistem i da se ta priča nastavlja. Ona kaže da je u srpski zdravstveni sistem uloženo preko 20 milijardi evra i da ne nedostaju pare nego da su „loše potrošene”. Što se više izdvaja – pacijenti više dodaju iz svog džepa. U Srbiji su dominantne maligne i kardiovaskularne bolesti i kod ženske i muške populacije. U svetu od obolelih od raka preživi 60 odsto, u Srbiji 30 procenata, u Albaniji se na zračenje čeka tri nedelje, u Srbiji – devet meseci. Korupcija je potpuno zahvatila zdravstvo Srbije, posebno u transfuziji – kod jedinog proizvođača vakcina (Institut Torlak) i u sektoru koji se bavi rekonstrukcijom bolnica (Kliničko bolnički centar Beograd).

ŠUGA I KLOSTRIDIJA
Ne tako stara pojava šuge u Kliničkom bolničkom centru (KBC) Srbije takođe je bio teg na tasu najgoreg evropskog zdravstva pre godinu dana. Pomoćni radnik i 15 medicinskih sestara Klinike za Gastroenterologiju zaraženo je „norveškom šugom” koju im je preneo pacijent koji se leči na odeljenju intenzivne nege. Rukovodstvo KBC (koji je na oficijelnom sajtu predstavljen kao vrhunska ustanova zdravstvene zaštite!) tvrdi da pojava šuge nije ništa novo, da se sa njom često susreću i da je to problem koji se rešava u hodu. Draško Karađinović, iz NVO „Doktori protiv korupcije”, kaže da se šuga pojavila zbog nehigijene i da je to „skoro anegdota” u odnosu na pojavu klostridije koja hara po srpskim bolnicama. „Zbog te opasne bakterije pre nekoliko meseci je umrlo osam pacijenata u Užičkoj bolnici. U našim bolnicama situacija je katastrofalna”, kaže Karađinović.

Miroslav Petrović predsednik Udruženja za zaštitu prava pacijenata „Pravo na zdravlje” tvrdi da je „sam zakon stvorio crno tržište medicinskih usluga”. On kao epicentar korupcije označava Ministarstvo zdravlja, i kao posledicu navodi da je zbog nečije koristi do 60.000 ljudi je izgubilo pravo na lečenje.

Doktorka Jovanović apostrofira slučajeve zbog kojih su oni u NVO „Doktori protiv korupcije” Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji uputili apel da se, po ugledu na 24 sporne srpske privatizacije, uključe i u borbu protiv sistemske korupcije u zdravstvu, posebno: Slučaj trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine iz 2009. godine (dr Bojana Bokarov koja je slučaj obelodanila izgubila je posao), Slučaj beogradske Hitne pomoći (krivično delo protiv zdravlja ljudi zbog trgovine zaposlenih i pogrebnih preduzeća, „uzbunjivač” dr Borko Josifovski dobio otkaz!), trovanje vode arsenom u AP Vojvodini, slučaj nabavke štetnog kristalizirajućeg rastvora za dijalizu i ugrožavanju bubrežnih bolesnika u kraljevačkoj bolnici 2011. godine, slučaj (iz 2012.) sumnje na nebezbednu krv Nacionalne službe za transfuziju krvi – zbog neuspešne reorganizacije i zloupotrebe sredstava i slučaj zloupotrebe sredstava EIBm WHO i WB na Institutu za imunologiju i virusologiju Torlak sa obustavom proizvodnje (2009-2011) vakcine protiv gripa i dječije paralize.

Mnogi još pamte marifetluke s naručivanjem različitih vakcina, najčešće one protiv gripa. Već zaboravljeni ministar zdravlja Tomica Milosavljević (iz takođe zaboravljene partije onog zadriglog bivšeg ministra i guvernera, MD) napravio je bezbroj grehova za dugogodišnje vladavine zdravstvom Srbije. Uostalom on je dobro znao kome je glavar i 2010. godine je discus herniae operisao u minhenskoj klinici Groshadern. Nekako istovremeno Biljana Kovačević-Vučo, advokat i poznat borac za ljudska prava je na njegovoj klinici u zemlji nakon uspešnog presađivanja bubrega umrla od posledica sepse!

O „Torlaku” i Transfuziji
Reforma i unapređenje transfuziološke službe sa ciljem jačanja dobrovoljnog davalaštva krvi, taj koncept je promenjen, odustalo se od proizvodnje derivata krvi i unapređenja već postojećeg  programa frakcionisanja plazme čime bi Institut za transfuziju krvi bio glavni centar za frakcionisanje plazme u regionu. Nacionalni centar za frakcionisanje plazme je ugašen, tako je odlučilo Ministarstvo zdravlja. Doktorka Jovanović napominje da se za uvoz derivata krvi godišnje troši 17 miliona evra i da jednokratno ulaganje značajno manje od godišnje potrošnje, dovoljno da bi to Institut proizvodio, čak i izvozio. „Nekoliko projekata koji su obuhvatali rekonstrukciju i podršku uspostavljanju dugoročne proizvodnje vakcine protiv gripa i OPV u Institutu ‘Torlak’, kako da privuče investicije i da se orijentiše ka tržištu. Uloženo je preko sedam miliona evra u Pogon za grip-vakcine (1,2 miliona evra iz kredita Svetske banke, dva miliona evra iz budžeta, 503.900 evra uložio ‘Torlak’, 1,12 miliona evra od Svetske zdravstvene organizacije), u Pogon za poliovakcine dva miliona iz kredita Evropske investicione banke i 1,617 miliona iz budžeta Republike Srbije. I odmah su preinačena sredstva EIB za građevinske radove umesto za opremu neophodnu za pogon za poliovakcine!”

Beogradskim doktorima bivša ministarka (koju svi, zbog niskog tona i piskavog glasa, zovu Mjaučnica) lekarima u metropoli smetala je, kažu, najmanje iz dva razloga: što je iz provincije i što joj je presudna referenca bilo prijateljovanje sa Mirom Marković, suprugom Slobodana Miloševića. Njen naslednik Zlatibor Lončar izgleda da je verniji svojoj partiji nego zdravstvu, etici i Hipokratu… Kad se o njegovom delanju budu svodili računi ostaće jedino da je, frišak u vlasti, javno prebrojavao dekubituse (u narodu poznato kao proležaj) Titove udovice Jovanke Broz.

Ukoliko ste pomislili da sam zbog zluradosti ponudio bajate podatke najnovije nalaze o rđavom stanju u našem zdravstvu pogledajte u antrfileu (boks) sa naslovom „Srbija najbolesnija u regionu”, a da u toj oblasti škripi uveravao sam se, kako stoji u uvodu teksta, u noći između nedelje u ponedeljka, ni manje ni više nego – jedanaest sati.

Na vest od rođaka (nalazio se izvan Beograda) da mu se majka ne javlja satima, pohitao sam (autom) i brzo savladao razdaljinu jedva nešto dužu od kilometra. Ispred vrata se već sjatio ceo komšiluk, tu je i sused sa rezervnim ključem, ali on uporno otključava donju bravu koja nije zaključana. Srećom, tetka je, inače zmaj od žene, samo okrenula onu ručnu rezu koju sam, pošto je njen jedinac rekao da se brava razvali, lako razbravio ramenom. Tetka Desa je već nekoliko sati ležala na patosu sobička gde tokom dana prilegne i uveče gleda serije… Hitna pomoć je stigla odmah posle zvanja i brzo smo se zaputili ka Urgentnom centru, o kojem sam do ovog slučaja, imao samo reči hvale.

Najpre su je uputili do neurologa u delu koji zovu „minus jedan”, iako je veći deo zapravo ravan sa njenim prilazom. Sledi „milion” snimanja (rentgen pluća, skener, ultrazvuk, elektrokardiogram, EKG, odlazak do Infektivne klinike (tu su bili veoma neljubazni i nehumani!!!) negde između 02 i 03 ujutro, gde joj je urađen površan pregled (bez ikakvih analiza i kurative).

Vraćamo se, ne baš urgentno, na Urgentni. Ponovo sledi šetnja od „minus jedan” do „nula”, guramo tetku na kolicima između desetine sličnih, ali ima tu i pijanaca, okrvavljenih od noćnih tuča, tu je i šaner/džeparoš (ide okolo, merka, pozajmljuje cigarete, priča kako mu je supruga stradala u saobraćajki, a ćerkica preživela…) koji je oko 3.30 ujutro zahrkao na klupi odmah pored ulaza iz pravca Pasterove ulice. Žena sve vreme ima temperaturu između 39 i 40 stepeni C, a tokom svih „pregleda” niko joj nije ponudio lek, injekciju za stišavanje temperature… Nekoliko puta lekari (neurolog – urologu, kardiolog – neurologu… glasno su govorili da se „ovi gore”, ili „ovi dole” prave mnogo pametni, nadmudrivali se u struci, a pacijent je dobijao samo mišljenja koj su dopisivana jedna ispod drugih. Posle jedanaest sati mučenja, već se dobro razdanilo, supruzi i meni je rečeno da je – vodimo kući.

Prosek 178 evra, najviše lekarima
Građani Srbije u najvećem broju slučajeva daju mito lekarima, policajcima i službenicima u državnoj administraciji. Prosečna suma koju građani najčešće daju radi dobijanja neke usluge ili radi izbegavanja problema sa nadležnima iznosi 178 evra. Ovo su tek neki od rezultata nedavnog istraživanja „Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji u Srbiji”, koje je obavio TNS Medijum Galup.

Tokom povratka se bila avertila (povratila) i na prilazu kući rekla „Ne znam što ste me i vozili gore”. Drugi deo veoma slične priče odnosi se na „ljubaznost” osoblja novobeogradskog Doma zdravlja u Nehruovoj ulici stotinjak metara od stana pacijenta, nakon što su joj ujutro pristigle snaha i unuka…

O svemu bi se mogla napisati solidna drama, ali dok to ne dođe na red moram reći: ljudi su (izuzimajući tri dame na Infektivnoj klinici) krajnje ljubazni i dobrih namera, ali krajnje – n e e f i k a s n i! Glavni problem je u sistemu, organizaciji! Spletom raznih okolnosti upoznao sam dvadesetak naj-lekara beogradskih. Pomenuću nekolicinu: Vera Savić, Zdeslav Milinković, Radmila Bilbija, Nada Vasić, Dana Grujičić, Dragana Jovanović, Nada i Pavle Todorović, Ljiljana Talijan, Čedo Vučković, Smiljka Đurić, Ružica Nedeljkov-Jančić… Brojka srećom nije konačna, ali – je li to dovoljno da zdravstvo ozdravi. Nije!    

Građani su davno već svikli da u bolnicama nema gaze, zavoja, injekcija, infuzija… O skupim operacijama, snimanjima i terapiji da se ne govori. Pare iz sveta brzo skrenu na nešto drugo, nešto i u privatne džepove, a gotovo neverovatno zvuči da 355 aparata za dijalizu (poklon Italijanske vlade) osim što nije valjano raspoređeno, doktorka Jovanović tvrdi da čak 135 nije ni raspakovano. Bele mantile, očito, valja „proprati”.

-30-

2 Comments

  • Veliki Inkvizitor kaže:

    Najgore zdravstvo, ali eto barem imamo najbolli servis za verske & religijske usluge – SPC.d.o.o.

    SPC d.o.o je najbolja jerno nam je (izmedju ostalog) obezbedila luksuzni hram upravo u blizini raspalih bolnica, gde mozemo lepo da se pomolimo za zdravlje, svoje, i bliznjih, a i onih na vlasti!

    Em besplatno, em ideoloski podobno!

    • sestra kaže:

      Ovo je strasno.To mesto smo i zasluzili.Dok se svest pacijenata ne promeni nista se nece ni promeniti u Srbiji.Holandija- najbolja i jeste,
      iz budzeta se svakih 10 godina izdvaja odredjena suma novca za renovacije objekata trebalo to ili ne to se jednostavno radi,staro kod njih je extra stanje kod nas .
      Kad lekar udje u sobu kaze ja se zovem tako i tako i sa njim ide 1 sestra koja zapisuje sve, a kod nas vizita 10 ljudi,niti znas ko je bio niti sta je rekao,nista.
      Privatnost ha sta je to u nasim bolnicama,nema zavesa izmedju kreveta ko god da udje u sobu vidi svasta,higijena o cemu mi govorimo sestra i da hoce da okupa pacjenta,pokretnog ili nepokretnog nema vruce vode za pocetak,nema kolica da ga odveze,nema pokretne kade za nepokretne bolesnike,pranje kose u invalidskim kolicima sta je to.
      Anti dekubitus duseci- pa nase sestre bi trebale da idu na sestomesecnu obuku da savladaju vrste duseka,kockica koje je potrebno ukloniti za poseban deo tela,obuka za krevete,ponovna obuka za negu bolesnika,a ne sa dugim noktima ,ne vezanom kosom,pa pobogu gde su ti sefovi,nacelnici.
      Da sestra spava po celu noc haha molim vas,brisace prsinu u Holandiji na odeljenju ali sigurno nece spavati.
      Nase zdravstvo odradjuje odlican posao u odnosu na uslove u kojima rade.
      U Holandiji doktor opste prakse na stazu ima 3000 eura platu,a,od nas……lekar specijalista od 8.000-24.000 eura mesecno ,to mozete i sami proveriti,a kod nas 1000-2000 eura sramno……sestra u Holandiji ima 1500 eura do 2400 eura platu u zavisnosti kako zeli da radi,radna nedelja 36 sati u zdravstvu,a kod nas 250-450 eura .Nasa vlada treba da shvati da ko radi u NASEM zdravstvu to radi iz ljubavi prema svom poslu,prema ljudima,nije nasim lekarima potrebna plata od 20.000 eura jer to isto rade i za 2000 eura ali omogucite tim ljudima da rade svoj posao kako treba u uslovima kakvi treba da budu,motivisite ljude u zdravstvu normalnim uslovima za rad.

      *renovirajte zdravstvene ustanove
      *nabavite dobru aparaturu
      * mladji kadar lekara i sestara obuciti o pravim vrednostima i kulturi nege
      *slati mlade lekare na specijalizacije u bogate zemlje
      *ne kriti svoje znanje nego ga preneti na druge- niko nije besmrtan

      *Zao mi je sto veliki nasi strucnjaci ne mogu dati maksimum svog kapaciteta jer nemaju sa cime da rade
      *Zao mi je da nase sestre ne mogu da pruze adekvatnu negu i ako to zele

Ostavite odgovor