STVARNO_V(L)AŽNE_TEME

STVARNO V(L)AŽNE TEME

Primena zakona koji predviđa kompletnu toksikološku dokumentaciju za pesticide, a koji je usvojen još 2009. godine, odložena je do 2019 godine! Sedamdeset odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji tretira se nedovoljno ispitanim pesticidima, sumnjivog kvaliteta, od kojih mnogi izazivaju neplodnost i rak, a u zemlji se zadržavaju po 20 godina

 

 Autor: Olivera Jović

 

Iritirana (polu)veštim maskiranjem istinskih problema koji su prisutni u proizvodnji i distribuciji hrane u Srbiji, kao građanka i osoba koja sa strane posmatra ne samo skandalozno prepucavanje oko jednog brenda i njegovog oglašavanja, već i mnoge druge afere koje su ostale samo trodnevno čudo na medijskom nebu Srbije, odlučila sam da poznatim i uticajnim dam nekoliko ideja oko kojih mogu i trebaju da dižu frku u narednim mesecima.

Hajde da pričamo o AFLATOKSINU. Znate, to je ono što deca piju, belo je i neke čike i tete iz nadležnih „institucija“ su odlučile da je u redu da njegove vrednosti budu 20 PUTA veće od onih dozvoljenih u Evropskoj uniji. A naša zemlja, koja se zove Srbija, i u kojoj živimo, bogata je ZEOLITOM (specifično klinoptilolitom), koji je dovoljno dodati u ambare sa kukuruzom (jer ima antitoksično dejstvo i vezuje aflatoksin za sebe) i rešiti problem. Da li ste primetili velike kamione-hladnjače sa mlekom koji dovoze tu čudnu supstancu u srpske mlekare? Nije li vam sumnjivo što litar svežeg mleka na pijaci košta 60 dinara, a mleko u tetrapaku 78?

Napomena:  Znate, ne hrane se samo krave kukuruzom. I svinje se hrane kukuruzom. I koke.

Hajde da pričamo o REFERENTNOJ NACIONALNOJ LABORATORIJI za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka i laboratoriji za fizičko-hemijska ispitivanja hrane i hrane za životinje koje Srbija još uvek nema. Samo nekoliko činjenica oko kojih bi trebalo ozbiljno da se zabrinete:

  • Meso, ali i ostali proizvodi koji stižu u Srbiju prihvataju se sa dokumentacijom koja ih prati, bez kontrole u našoj zemlji. Uvozi se meso lošeg kvaliteta, ili čak meso kome je u EU istekao rok upotrebe. U Srbiji su duži rokovi upotrebe nego u zemljama EU, pa pravno gledano niko ne krši zakon. Ali se znatno utiče na kvalitet zdravlja ljudi. 
  • Analize brašna i hleba plaćaju sami mlinari i pekari.
  • Prilikom uvoza prehrambenih proizvoda oslanjamo na podatke o kvalitetu i analize iz zemalja iz kojih proizvodi stižu.
  • Ono što je predviđeno za otpad, za životinjsku hranu naše kompanije kupuju i onda prodaju kao meso treće kategorije. Jasno je da je pravilnik o kvalitetu uvoznog mesa izlobiran. Iako su pravila striktna nigde ne piše koliko tačno proteina životinjskog mesa mora biti u prerađevinama. Meso je prepuno soli, aroma i želatina, a ekonomska nemoć građane primorava da kupuju meso lošeg kvaliteta.(1)

Hajde da pričamo o PESTICIDIMA. Primena zakona koji predviđa kompletnu toksikološku dokumentaciju za pesticide, a koji je usvojen još 2009. godine, odložena je do 2019 godine! Sedamdeset odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji tretira se nedovoljno ispitanim pesticidima, sumnjivog kvaliteta, od kojih mnogi izazivaju neplodnost i rak, a u zemlji se zadržavaju po 20 godina. Više od 90 odsto pesticida se uvozi. U našoj zemlji se i dalje koriste pesticidi koji su u drugim zemljama zabranjeni, poput DDT – koji izaziva rak i neplodnost.

Inače, Srbija je vodeća evropska zemlja po potrošnji pesticida. To se neće promeniti, jer će i naredne četiri godine sredstva za zaštitu bilja moći da se uvoze bez ograničenja. Zato potrošačima niko neće moći da garantuje koliko je naša hrana zdrava.(2)

Hajde da pričamo o GLIFOZATU. Oranice u Srbiji godinama se prskaju herbicidima koji sadrže glifozat, aktivnu supstancu za koju je komitet od 12 stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije utvrdio da je kancerogena i da izaziva rak. Glifozat izaziva:  anomalije unutrašnjih organa, omekšavanje kostiju, odumiranje ćelija ljudske placente, spontane pobačaje, degeneraciju spermatozoida, poremećaje srca. Gde glifozat padne, samo GMO rastu. Ali, ne lezi vraže – glifozat je aktivna supstanca koja se nalazi na listi odobrenih supstanci u EU i u Srbiji, tako da su sredstva na bazi ove aktivne supstance u prometu u svim zemljama članicama EU, kao i u Srbiji. Glifozat izaziva deficit hranljivih mikroelemenata u biljkama – biljke postaju slabije i manje hranljive vrednosti. Osim toga glifozat ubija korisne bakterije u tlu koje biljku hrane azotom. Na oznaci za Raundap Pro se kaže ,,Izbegavati kontakt herbicida sa lišćem, zelenim stabljikama, izloženim nedrvenastim korenjem, plodovima, željenim biljkama i drvećem, jer je moguća ozbiljna šteta ili uništenje. Krajnja pažnja je potrebna pri upotrebi ovog proizvoda da bi se izbegla šteta željenim biljkama i usevima“.

Hajde da pričamo o TRŽIŠTU HRANE. Dve trećine trgovinskih lanaca u Srbiji je u rukama stranih kompanija – Deleza i Agrokora. Trgovinska globalizacija trebalo je da donese benefite poput rasta prihoda malih poljoprivrednih proizvođača usled pristupa različitim tržištima, kao i niže cene za potrošače. Međutim, u našoj zemlji ti pozitivni efekti su izostali. Analizom podataka koju je izvršio Ekonomski institut i Institut za ekonomiku poljoprivrede od 2000. do 2012. godine utvrđeno je da je cena svinjskog mesa uvećana za 60 odsto, jabuka i pilećeg mesa za 83, krompira za 87 odsto, pasulja za 106, a mleka čak 119 odsto.

Supermarket revolucija“ u Srbiji ne samo što nije donela korist potrošačima i malim poljoprivrednim proizvođačima, već su tržišne promene omogućile pojedinim biznis entitetima da zauzmu „monopolske“ pozicije, otvoren je prostor za funkcionisanje sivog tržišta, nelojalnu konkurenciju, neprihvatljiv rast cena prehrambenih proizvoda i razne vrste manipulacija i prevara u sektoru prehrambene industrije.(3)

 

Reference:

(1) Na trpezi otpad iz Evrope

(2) Otrovasmo se pesticidima dok čekamo zakon

(3) Dobre predloge nema ko da čuje

 

One Comment

Ostavite odgovor