RUŽIČASTA PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST

RUŽIČASTA PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST

Kada su u jednom relativno kratkom periodu (2000-2012) navodni „prosvećeni i misleći“ imali vlast u rukama, nisu uspeli da ubede naciju da je njihov predloženi model/sistem superioran i bolji. Da li je to bilo zbog njihove gramzivosti, oholosti, neznanja ili trulih kompromisa sa pobornicima autoritarnog modela – građanima je apsolutno svejedno. Oni žive sa očiglednim posledicama njihove vlasti. Ili možda oni i nisu bili „prosvećeni i misleći“?

 

Srdjan Stojanovic, autor blog strane Vreme je!

 

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

 

 

Najnovije vesti: Premijer Ana Brnabić odnela je lično ruskom ambasadoru transkript svog intervjua „Blumbergu“; Uhapšen „novinar“ Dejan Anđus zbog „reketiranja“; Željko Mitrović uputio putem svoje RTV Pink imperije dva otvorena pisma Saši Mirkoviću; Otvara se (ili ne) humanitarni centar NATO i EU na aerodromu Ponikve kod Užica; Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je da će u Beogradu oko 500 stubova javne rasvete uskoro biti ulepšano postavljanjem saksija s cvećem.

Sudeći po poslednjim događanjima u javnom životu, očigledno je da građani Srbije žive svoje živote u ružičastom (pink) tonu. Naš omiljeni predsednik, otac i majka nacije, doskora (ali i zauvek) premijer, najvredniji radnik, najuticajniji političar, biznismen, sudija, tužilac, intelektualac, profesor, lekar, naučnik i sportski radnik omogućio je običnom čoveku da uživa u do sada neviđenom raju na zemlji.

Dokaze za ovakvu tvrdnju vidimo svaki dan – od sada već uspešno započetog rada vršioca dužnosti premijerke, preko već svima dobro pozantog delovanja proverenih vršioca dužnosti ministara policije, vojske i direktora BIA, preko vršilaca dužnosti medijskih mogula poput povampiremog BK, nikada ukroćenog a u poslednje vreme raspisanog i elokventnog ŽM i „informisanog“ čoveka-deminutiva voljenog prezimena, do dežurnih SNS poslanika-stručnjaka poput MD koji u svakom svom obraćanju javnosti po bilo kom pitanju od značaja ne propušta priliku da istakne nemerljivi doprinos svojeg voljenog i nezamenljivog lidera.

U stvari nekadašnji ministar za informisanje u Miloševićevoj vladi usavršio je svoju veštinu PR do savršenstva. Više ne mora on lično da se obraća javnosti (bar ne više od 2-3 puta dnevno), već to rade njegovi izuzetno obdareni i talentovani klonovi i trbuhozborci. Takvo fascinantno znanje svakako zavređuje titulu počasnog doktora komunikologije prestižnog Džon Nesbit univerziteta, ili možda Nobelovu nagradu. Jer kada je Obama mogao da dobije ovu nagradu za buduće zasluge koje nikada nije ni pokušao da ostvari – ne vidim prepreku da se kandidatura zaista cenjenog lidera ne uzme u obzir. Jer oni koji mogu da vas ubede da verujete u apsurde, mogu da vas ubede da izvršite zločine – govorio je francuski filozof, humanista, racionalista i satiričar Voltaire (1694-1778). 

Smatram da je krajnje glupavo trošiti vreme na dokazivanje kako su Ana Brnabić, Nenad Stefanović, Aleksandar Vulin, Bata Gašić ili neko drugi nestručni za poslove koje navodno obavljaju. Oni su više nego stručni – jer se ništa ne pitaju i ništa oni ne pitaju – već su samo zaduženi da glume tobožnje funkcionere i sprovode dosledno naloge koje dobijaju – dok se prava politika vodi na jednom jedinom (drugom) mestu. Mora im se odati priznanje da to rade maestralno – sistematski, predano, bezpogovorno i efikasno. Nije Hari Truman, trideset treći predsednik SAD, uzalud rekao prilikom govora na Columbia univerzitetu 1959. godine, da kada god imamo efikasnu vladu, imamo posla sa diktaturom.

U svom delu „Prošlost i sadašnjost“ (1843), škotski istoričar i esejista Tomas Karlajl napisao je da moramo reći kako je dugoročno gledano svaka vlada tačan simbol/odraz svog naroda – njegove pameti ili gluposti. Neki pripisuju sličnu rečenicu Karlu Marksu: “Svaki narod ima onakvu vlast kakvu zaslužuje.”

Ako pripadamo sekti poštovalaca demokratije kao jednog od modela vladavine, onda imamo dužnost da uvažavamo većinsku volju naroda i ne bunimo se protiv nje. Iz ovoga sledi da za stanje u Srbiji nije kriv sadašnji vođa, već je ono onakvo kakvo jeste zbog neuspeha manjine „prosvećenih i mislećih“ ljudi da ubede beslovesnu, neuku i prostačku većinu da može biti bolje. Kada su u jednom relativno kratkom periodu (2000-2012)  navodni „prosvećeni i misleći“ imali vlast u rukama, nisu uspeli da ubede naciju da je njihov predloženi model/sistem superioran i bolji. Da li je to bilo zbog njihove gramzivosti, oholosti, neznanja ili trulih kompromisa sa pobornicima autoritarnog modela – građanima je apsolutno svejedno. Oni žive sa očiglednim posledicama njihove vlasti. Ili možda oni i nisu bili „prosvećeni i misleći“?

Jer ne zaboravimo: Nije ružičasti rijaliti svet izmišljen za vreme vladavine „prosvećenih i mislećih“, već se razvio za vreme Mire Marković i njene JUL-ovske kriminalne fantazije. Šta više, u potonjem periodu se „ružičasti model“ stvarnosti  (lično bogatstvo i uticaj vlasnika) rasplamsao do neviđenih dimenzija, a sada je poprimio monstruozne razmere izliva osionosti, prostote, primitivizma i kriminalne nekažnjivosti.

U jednom od svojih čuvenih „otvorenih pisama“, vlasnik nakaradne ružičaste monster imperije kaže kako voljenom vođi jedino zamera što nije ranije ganjao „mangupe u sopstvenim redovima“ – a to u funkciji daljeg ponižavanja i diskvalifikacije onoga kome je to pismo bilo upućeno, kao i mnogih svojih bivših ortaka i istomišljenika. Sve to je obračun bez rukavica između saboraca u zajedničkom kriminalnom poduhvatu. A blaga i dobronamerna kritika svevišnjeg, svemogućeg, sveznajućeg i blagorodnog vođe zapravo je optužnica – ne protiv navodnog malog lopova kome je (ne)pismo upućeno, već je to direktno svedočanstvo o selekciji vrste ljudi koji revnosno pomažu vođi u upravljanju zemljom. Teško će biti ružičastom silniku ako to vođa tako shvati.

Ostavite odgovor