NOVI-STARI-TRENDOVI-GRADNJE

NOVI – STARI TRENDOVI GRADNJE

Da li smo kao čovečanstvo, iako tehnološki naprednije, počeli da koristimo stare metode gradnje, koje su odavno već poznate? Zapravo „novi trendovi gradnje“ su okretanje tradicionalnim tehnikama i stilu. Neko bi rekao da smo se vratili korenima.

 

 

Autor: Miloš Zdravković

 

Najčešće postavljano pitanje je da li će poskupeti energija, a po automatizmu se zamenjuje pitanjem: Koliko će poskupeti energija u narednom periodu? Cena energije raste, a sa porastom cene energije i „rupe“ u budžetima – državnim ili kućnim, svejedno. Zato se u civilizovanom svetu, kome i mi pripadamo, značajna sredstva ulažu za podizanje energetske efikasnosti. Energetska efikasnost postaje jedna od ključnih tema u gotovo svim delatnostima. Najbolji primeri promena pristupa u sferi energetske efikasnosti se vidi u gradnji. 

NOVI-STARI-TRENDOVI-GRADNJE--tradicionalni-sistem-gradnjeDanas je uobičajeni izbor u građevinskoj industriji takozvani „pasivni načini gradnje“ i iskorišćavanja prostora. Njegova suština je u „pasivnoj sunčevoj arhitekturi“. To je pojam koji se odnosi na objekte koji su građeni tako da istovremeno deluju kao kolektori sunčane energije i akumulatori toplote.  

Tradicionalno, drvo se koristilo kao ogrev, a kuće su se gradile od suve zemlje sa slamom kao izolacijom. Drvo se koristilo kao „armatura“ za izradu stolarije, najčešće dvostrukih prozora i vrata. Ovaj sistem gradnje, iako na prvi pogled izgleda zastareo, vrlo je praktičan i energetski efikasan.

Kako se razvijala industrija, sve više ljudi se doseljavalo u gradove, pa je nastala potreba za novim stambenim prostorom, a samim tim brzom i jeftinom gradnjom. U periodu posle drugog svetskog rata, do prve naftne krize 1973. godine, energija se smatrala jeftinom i lako dostupnom. To je prouzrokovalo sasvim novi, drugačiji pogled na svet, u kome postoji energetska zavisnost država i politike od energije.

Iako su sukcesivne energetske krize potresle svetsko tržište, veće posledice se nisu osetile, jer je potrošnja energije kontinualno rasla paralelno sa industrijalizacijom. Stambeni prostor (naročito u SAD i EU) je prošao transformaciju od spavaonice do savremenog doma, sa velikim  brojem potrošača električne energije koji dodatno povećavaju komfor. Porast životnog standarda, pre svega u evropskim državama, odrazio se na masovnost izgradnje i relativno nisku cenu energenata – zapravo se vodila politika kupovine socijalnog mira kroz niske cene struje i benzina. A to je ostavilo svoj danak na objekte izgrađene u tom periodu. Gradnja po principu brzo i jeftino prouzrokovala je da su objekti imali malo ili ni malo izolacije. Zgrade su projektovane da se zagrevaju na lož ulje, prirodni gas, pa čak i električnu energiju. Slabija izolacija je prouzrokovala potrebu i za hlađenjem prostora.

Prilikom projektovanja zgrada u Srbiji do 1967. godine koristio se nemački standard DIN 4701 (standard datira iz 1947. godine) koji je garantovao toplotni komfor unutar prostora, bez velikog osvrta na potrošnju energije. Početkom 1990-ih godina više nisu poštovani nikakvi standardi, već su objekti masovno građeni bez ikakvih „papira“ i dozvola. Ne treba posebno pominjati da su ti isti Nemci, a za njima i ostatak država današnje EU, već početkom 1970-ih počeli ozbiljno da razmišljaju o energetskoj efikasnosti.

Danas, sa ovim cenama energenata, stalnim krizama i skokovima cena nafte, svaki kilovat-čas, svaka kalorija koja se utroši, ne sme biti bačena. Ovo je počelo da uslovljava nove trendove u gradnji, makar kod bogatijeg i informisanijeg dela stanovništva. Ali interesantno je napomenuti da su zapravo „novi trendovi u gradnji“ zapravo okretanje tradicionalnim tehnikama i stilu. Neko bi rekao da smo se vratili korenima.

Svetska arhitektura se okreće ka energetski efikasnim objektima i u tom trendu pronalazi primere iz prošlosti u materijalima, orijentaciji objekata i tako dalje. Navešćemo primer kuće od slame izgrađene pre 200 godina kao najbolju ilustraciju koliko se moramo vratiti u nazad, da bi shvatili koliko su te stvari bile dobre – odnosno to su proverena rešenja. NOVI-STARI-TRENDOVI-GRADNJE-položaj-kućeDanas se arhitekte i inženjeri energetske efikasnosti sve više okreću ka tradicionalnoj i energetski efikasnoj gradnji. Tu se sunčeva svetlost koristi za zagrevanje objekata kroz velike otvore na južnoj strani, kao da je reč o nečem novom i epohalnom, a takve tehnologije su se primenjivale još u starom Rimu.

Davno zaboravljena pejzažna arhitektura je takođe našla svoje mesto u modernom konceptu gradnje. Jedan od osnovnih principa je da se na severnoj strani u odnosu na objekat sade četinari, koji sem estetskog doživljaja pružaju zaštitu od vetrova. Na južnoj strani se sadi listopadno drveće, koje u letnjem periodu štiti objekat od pregrevanja, a u zimskom (kada lišće opadne) propušta sunčeve zrake ka objektu.

Spoj savremenih tehnologija, materijala i primera iz prošlosti daje nove načine dostizanja visoke energetske efikasnosti prilikom izgradnje objekata. Najveći uticaj na ovakvu promenu svesti imala je cena energije, koja je rasla, i koja će i u budućnosti zadržati taj trend, dokle god se ne nađu neki alternativni i održivi izvori, po mogućstvu dostupni svima.

Ostavite odgovor