VremeJe-NE_SAMO_UŠTEDA,_VEĆ_KONFORNIJI_ŽIVOT

NE SAMO UŠTEDA, VEĆ KOMFORNIJI ŽIVOT

Opštinski činovnici blenu kao telad u šarena vrata u elaborate o energetskoj efikasnosti. To je slika hroničnog nedostatka stručnog kadra, a posledica je negativne selekcije u organima uprave. Ovo predstavlja sramotu za celu državu. Pooštravanje kontrole elaborata o energetskoj efikasnosti u organima koje prethodi izdavanju građevinske dozvole mora biti imperativ vlasti na lokalnom nivou, kao i izmena zakonskih odredbi

 

Autor: Dušan Nelki

 

U poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući jasno definisanoj političkoj volji da se ubrzano krene putem evropskih integracija, u Srbiji je doneto nekoliko važnih zakona (Zakon o efikasnom korišćenju energije, Zakon o energetici) i podzakonskih akata kojima se uređuje područuje energetske efikasnosti. Ovde ćemo pokušati da kroz primere objasnimo kako primena novih zakonskih rešenja, proizašlih iz potpisanih međunarodnih ugovora i direktiva EU, može poboljšati kvalitet svakodnevnog života.

Šta su to direktive EU o energetskim svojstvima zgrada? To su obavezujući dokumenti za države članice EU i članice energetske zajednice (tu je Srbija već članica) koji se odnosi na zahteve, obaveze, procedure i sertifikaciju novih i postojećih zgrada gde se za polazni dokument uzima Kjoto protokol (smanjenje CO2). Krajnji rok za implementaciju direktiva vezanih za energetsku efikasnost u nacionalna zakonodavstva članica energetske zajednice je prvi januar 2017. godine, dok su na snazi od 31. decembra 2011. To podrazumeva obavezno posedovanje i izlaganje pasoša u zgradama javne namene.

Na pitanje kada je zgrada energetski efikasna, velika većina bi odgovorila da je to onda kada ne troši više energije od one koja je propisana zakonom. Iako je ovakav odgovor ispravan, on nije dovoljan i predstavlja samo mali deo slike energetski efikasnog objekta. Zgrada koja troši manje energije od zakonski propisanog nivoa ne mora biti energetski efikasana, a čak ni zgrada koja uopšte ne troši energiju ne mora biti energetski efikasna. Energetski efikasna zgrada je samo ona koja osim potrošnje energije ispunjava i četiri stroga uslova koji se odnose na komfor.

Države članice propisuju pravila o kaznama koje se odnose na kršenje nacionalnih odredbi usvojenih u skladu sa ovom Direktivom, a preduzumaće sve neophodne mere kako bi se osigurala realizacija. Kazne moraju biti efikasne, proporcionalne i odvraćajuće. Države članice su dostavile te odredbe komisiji 9. januara 2013. godine.

Evropsko i naše zakonodavstvo u delu stanovanja, uslužnih i proizvodnih delatnosti (stručno: zgradarstva) prepoznaju sledeće pojmove: toplotni komfor, vazdušni komfor, svetlosni komfor i zvučni komfor. Tim propisima se ograničava potrošnja energije za grejanje do 60 Kwh/m2 na godišnjem nivou za nove zgrade. Pri definisanju energetske efikasnosti u zgradarstvu posebno se vodilo računa o ergonomskom aspektu. Naime, moguće je napraviti zgradu bez prozora sa plafonom na jedan metar od poda sa zidovima debljine jedan metar i termo izolacijom od dva metra. Ovakva zgrada imala bi izuzetne energetske performanse u pogledu potrošne energije, ali bi istovremeno bila totalno neupotrebiva za život i rad ljudi.

Da bismo spoznali celokupan spektar energetske efikasnosti, pokazaćemo kako se to uslovi komfora odražavaju na građane-korisnike. Uslovi toplotnog komfora najbolje se mogu opisati situacijom da se po stanu krećemo u majici i kratkim pantalonama iako je napolju -30 stepeni, ili je pak +50 stepeni. Ovo znači da zgrada ima adekvatnu toplotnu zaštitu i termičku masu.

Uslovi vazdušnog komfora opisuju se doživljajem prostranosti i dostupnosti dovoljne količine vazduha u prostoru u kojem se boravi tojest odsustvom neprijatnog osećaja stišnjenosti i nedostatka vazduha. To znači da je zgrada projektovana i izvedena tako da omogućava dovoljne količine svežeg vazduha, a da su zidovi i tavanice na takvom rastojanju da ne izazivaju klaustrofobiju.

Uslovi svetlosnog komfora opisuju se tako da nije potrebno veštačko osvetlenje tokom dana za obavljanje delatnosti u okviru prostora, kao i da ne treba nositi sunčane naočari da bi se zaštitili od prekomernog bljeska. Ovo znači da je prostor projektovan i izveden tako da radne prostorije kroz adekvatne prozore dobijaju dovoljno prirodnog osvetlenja za nesmetani rad i boravak.

Uslovi zvučnog komfora opisuju se ugodnošću koja se oseća pri slušanju omiljene muzike, a da pri tome do nas ne dopiru spoljnji zvuci. To je situacija kada je objekat izveden i adekvatno zaštićen od spoljnjih zvukova dobrom stolarijom, a od udarnog zvuka dobrom podnom izolacijom.

S obzirom na period masovne izgradnje, koji datira 50 godina unazad, kao i na hronični nedostatak novca, u Srbiji nema više od  dva-tri procenta energetski efikasnih zgrada, a to je manje od 10% u Beogradu. Prosečna potrošnja energije za grejanje stanova u Srbiji je oko 200-250 Kwh/m2, dok je dozvoljena  potrošnja energije za grejanje novoizgrađenih stanova 60 Kwh/m2. To znači da 95% stambenog i poslovnog fonda u Srbiji troši četiri puta više energije za grejanje i hlađenje od dozvoljenog. Analiza gubitaka toplote u zgradarstvu ukazuje na to da polovina otpada na ventilacione gubitke kroz vrata i prozore zbog loše zaptivenosti i dotrajalosti, a polovina kroz zidove i plafone zbog odsustva termoizolacije.

Uslov za dobijanje građevinske dozvole je elaborat energetske efikasnost koji se prilaže uz glavni projekat nadležnom državnom organu. Pošto je bez elaborata nemoguće dobiti građevinsku dozvolu, mnogi investitori, pogotovu u unutrašnjosti, koriste jedan te isti elaborat – za proizvodnu halu i za stambenu zgradu, pa čak i za poslovnu zgradu ili pak sportsku halu. To je zahvaljujući činjenici da opštinski činovnici u ove projekte blenu kao telad u šarena vrata – što je hronični nedostatak stručnog kadra, a posledica je negativne selekcije u državnim organima. Ovo predstavlja sramotu za celu državu. Pooštravanje kontrole elaborata o energetskoj efikasnosti u opštinskim organima, koje prethodi izdavanju građevinske dozvole mora biti imperativ vlasti na lokalnom nivou, kao i izmena zakonskih odredbi. Trebalo bi da investitor nove zgrade u garantnom roku (dve godine) u slučaju da zgrada troši više energije od proračunate elaboratom energetske efikasnosti bude obavezan da snosi celokupne troškove energije. Na ovaj način bi se zaštitili kupci novih stanova od neodgovornih i nestručnih investitora.

Analiza energetske sanacije solitera

 

Da bismo shvatili prednosti i uštede od energetske efikasnosti, razmotrićemo konkretne primere. Glavni faktori koji utiču na energetski razred zgrade su termički omotač, prekid u grejanju i stepeni korisnosti izvora toplote, prenosa toplote i automatske regulacije. Uvođenjem odgovarajuće automatike moguće je smanjiti potrebe za energijom i do 30 procenata, uz očuvanje parametara zadatih uslovima komfora. Takođe je moguće napraviti ozbiljne uštede i na nivou kontrole zadate unutrašnje temperature prostora.

Svako povećanje temperature prostora za 1,5 uzrokuje povećanje potrebne energije za grejanje od 10 procenata, a samim tim i veću cenu grejanja. Na primer, ako prostor umesto na projektovanih 20 grejemo na 23 račun za utrošenu toplotnu energiju biće veći za 20 procenata.

Primer za ovakvu analizu je stambena zgrada, korisne grejane površine 4,500m2 (klasičan soliter), teški tip gradnje. Spoljnji zid je armirano-betonska konstrukcija debljine 20cm, obostrano malterisan. Prozori su drveni, sa dva krila (spoljne i unutrašnje), sa jednoslojnim staklom debljine 4mm. Ovo je tipičan stambeni objekat građen pre 40-50 godina, a u stambenom fondu Srbije najzastupljeniji vid gradnje. Objekat je termički ne izolovan.

Energetske i građevinske karakteristike objekta

Objekat pripada energetskom razredu G sa potrošnjom od 235 KWh/m2 grejane površine (sprovedeni proračun). Zaptivenost prozora je loša, a broj izmena vazduha je 1,2. Prosečan stan u zgradi je 55m2, a površina spoljneg zida za svaki stan je oko 45m2. Površina zida prema negrejanom stepeništu oko 10m2, dok je površina prozora svakog stana je oko 7m2.

Predložene mere energetske sanacije

Izolacija spolnjih zidova stiroporom debljine 12cm, izolacija zidova stanova prema negrejanom stepeništu (unutar zgrade) stiroporom debljine jedan centimetar. Zamena postoječih prozora novim PVC prozorima prosečnog kvaliteta (petokomorni sa dvoslojnim staklo-paketom 6-12-6, roletnama, komarnikom i aluminijumskom okapnicom)

Investicija za pojedinačni stan

  • Termo izolacija spoljnih zidova sa završnim slojem, uz upotrebu skele 45m2x25 €/m2 = € 1,125;
  • Termo izolacija zida prema negrejanom stepeništu 10 m2x9 €/m2 = € 90;
  • Isporuka i ugradnja novih PVC prozora 7 m2x200 €/m2= € 1,400;

Ukupna direktna investicija po svakom stanu je 1,125+90+1,400 = € 2,615

Zajednički delovi zgrade

Troškovi na energetskoj sanaciji ravnog ili kosog krova zgrade (hidro izolacija, termo izolacija stiroporom, debljine 15cm, sa završnim zaštitnim slojem) i ugradnjom novih ulaznih (energetski efikasnih) vrata u zgradu. Vrednost ovih radova je oko € 245 po stanu.

Nepredviđeni radovi

Uvođenje interfona, postavljanje video nadzora, automatizacija ulaznih vrata (identifikacija i otključavanje karticom). Procenjen trošak oko € 140 po stanu.

Ukupan trošak po prosečnom stanu je € 3,000.

Za grejanje jednog ovakvog stana u zimskom periodu na sobnu temperaturu od 20 stepeni, a pre energetske sanacije potrebno je 17,230 dinara mesečno. Računica (za grejanje na struju, slično je i za gas) 235 KWh/m2 x 55 m2 x 8 din/KWh = 103,400 dinara.

Po sprovedenoj energetskoj sanaciji na predloženi način, a za isti uslov sobne temperature od 20 stepeni, potrebno je 3,960 dinara. Računica 54 KWh/m2 x 55 m2 x 8 dinara/KWh = 23,760 dinara. U grejnoj sezoni od šest meseci to iznosi 3,960 dinara mesečno. Ušteda na mesečnom računu za utrošenu struju za grejanje iznosi: 17,230 dinara/mesečno – 3,960 dinara/mesečno = 13,270 dinara/mesečno. Celokupna ušteda je 13,270 dinara x 6 meseci grejne sezone = 79,620 dinara godišnje. Ako se ovome dodaju i smanjeni troškovi električne energije za rad klima uređaja u letnjem periodu na nivou od 1,700 dinara mesečno x 6 meseci = 10,200 dinara. Ušteda na godišnjem nivou je 90,000 dinara, što po kursu od 120 dinara iznosi € 750.

Povraćaj uloženih sredstava u energetsku sanaciju

Iz svega gore navedenog uložena sredstva od € 3,000 za energetsku sanaciju vraćaju se za četiri godine (godišnja ušteda € 750). Posle ovog perioda od četiri godine investitoru ostaju besplatno novi prozori kojima ne treba farbanje, nova fasada za narednih 20 godina i trajno niži račun za grejanje. Za 20 godina eksploatacije ovakvog stana dobitak je € 12,500 samo po osnovu manje potrošene struje.

Osim čisto finansijske koristi za vlasnike energetski efikasnih stanova, ne treba izostaviti ni sledeće prednosti:

  • Poboljšan je energetski bilans države, jer je smanjena potreba za električnom energijom unutar zemlje i stvoren potencijal za izvoz struje;
  • Zaptivenost prozora je poboljšana, a broj izmena vazduha je 0.5;
  • Zgrada i u okviru nje svaki pojedinačni stan stiče pravo da od ovlašćene organizacije dobije energetski pasoš;
  • Podiže se vrednost kvadratnog metra stana, jer se nalazi u energetski efikasnoj zgradi sa energetskim pasošem;
  • Smanjuje se emisija CO2 u atmosferu sa 194 Kg/m2 na 54 Kg/m2 grejanog prostora;
  • Drastično se smanjuje potrošnja električne energije za rad klima uređaja u letnjem periodu;
  • Zgrada je sa estetskog stanovišta potpuno menja izgled i samim tim dobija na vrednosti – tojest i po ovom osnovu skače joj cena kvadrata stambenog prostora;
  • Poboljšava se skoro tri puta zvučna izolacija;
  • Zahvaljujući kvalitetnim staklima u prozorima podignut je nivo svetlosnog komfora u svakom stanu;
  • Podiže se nivo vazdušnog komfora, jer više nema fijukanja vetra i gubitka toplotne energije kao što je bio slučaj sa starim prozorima;
  • Subjektivni utisak življenja u energetski saniranom stanu neuporedivo je bolji.

 

Ostavite odgovor