MINDFULNESS---Umeće-življenja-sada-i-ovde

MINDFULNESS: Umeće življenja sada i ovde

MINDFULNESS ili umeće življenja sada i ovde je siguran put ka samokontroli. Mindfulness podrazumeva namerno obraćanje pažnje na sadašnji trenutak i na to kako stvari stoje, bez osuđivanja ili dodavanja i projektovanja sopstvenih očekivanja. Često se dešava da provedete toliko vremena u razmišljanjima pa zaboravite da uopšte imate telo. Mindfulness upravo stavlja akcenat na jedinstvo tela i duše.

 

Autor: Ranka Šarenac

 

Ulazite u kuću posle iscrpljujućeg dana i suočavate se ne samo sa haosom koji su vešto kreirali vaši ukućani, već i sa vašim nekontrolisanim reakcijama – jer u vama već počinje da kipti bes i da vas preplavljuje osećaj nemoći. Na sve to, jedno od vaših neodoljivih mališana vam leti u susret. I pored radosti i velike želje da ga zagrlite, vaš još uvek budan razum vas sprečava – kada shvatate da su mu i ruke i usta umrljani od nutele i jagoda. Očajnički pokušavate da sačuvate još uvek čistu belu košulju i puštate isto toliko očajnički krik, uz ustaljeni repertoar izliva besa kojima ste skloni onda kada je to po vama neizbežno.

Sećate se i vi još dobro da vam nije prijalo kada su vaši roditelji vikali, odnosno da su vam njihovi izlivi besa budili strah i dovodili vas do želje da ih napadnete, ili da pobegnete. Žarko ste želeli da se to ne ponovi kada se i vi nađete u toj ulozi, ali vas težina zadatka dovodi u stalno iskušenje. Ne verujete da je moguće pronaći rešenje, iako ste čuli da samo ukoliko ostanete prisebni i ne izgubite kontrolu možete pomoći deci da i sama nauče da se kontrolišu i ovladaju svojim osećanjima. Znate da u strahu niko ne čuje ono čemu u stvari želite da ih naučite, tojest da bes odnosi sa sobom i one najkorisnije lekcije koje biste hteli da prenesete. Čuli ste nešto o meditaciji, pokušavali da praktikujete jogu ili samo zamišljali sebe kao lotusov cvet – ali ostali ste tamo gde ste, sa nesavladivom burom emocija koja nekada navre. I šta sada?

MINDFULNESS ili umeće življenja sada i ovde je siguran put ka samokontroli. Reč MINDFULNESS je prevod reči iz Sanskrita koja znači “sećanje”, ali se u praksi odnosi na “svesnost” koja može da prati bilo koju misao ili akciju. U kliničkoj literaturi se, kako navodi Williams (2008), upotrebljava da označi svesnost koja nastaje kao posledica razvijanja sledećih povezanih veština:

  • Namernog obraćanja pažnje na ono što se događa iz momenta u momenat u unutrašnjem i spoljašnjem svetu,
  • Obraćanja pažnje na uobičajene reakcije na ta događanja koje često karakteriše averzija ili vezivanje za njih,
  • Razvijanja sposobnosti da se odgovori na ta događanja kao i na našu reakciju na njih sa stavom otvorene radoznalosti i saosećanja.

MINDFULNESS je put od automatskog reagovanja ka svesnom reagovanju, u skladu sa vašom odlukom u datom trenutku takozvano prebacivanje od onoga što se naziva “automatski pilot” ka slobodnom izboru. Uzdizanje iznad fantoma prošlosti i strepnji budućnosti zahvaljujući “uzemljenju” u sadašnjosti. Čak i ako ta prisutnost u datom trenutku traje baš toliko, samo trenutak, to ipak omogućuje jedan duboki udisaj vazduha i količine kiseonika koji na duge staze dovode do toga da vaše “besne oluje” nađu svoju mirnu luku.

Jon Kabat-Zinn naziva mindfulness “Umetnost svesnog življenja”. Dr Russ Harris kaže da je to smisleni način povećanja psihološke i emocionalne izdržljivosti uz opšte povećanje životnog zadovoljstva. U pitanju je umeće da se ostane u datom trenutku, prihvatajući ga takvog kakav je – pošto je svakako već tu. Može se nazvati i vrstom mentalne vežbe koja vas uči da iskusite svet na jedan potpuno novi način, primećujući  stvarno šta se dešava u vama i oko vas. To je proces samootkrića, participativnog istraživanja u kome posmatrate sopstveno iskustvo dok u njemu i učestvujete. (Henepola Gunaratana 2001)

Mindfulness podrazumeva namerno obraćanje pažnje na sadašnji trenutak i na to kako stvari stoje, bez osuđivanja ili dodavanja i projektovanja sopstvenih očekivanja. Često se dešava da provedete toliko vremena u razmišljanjima pa zaboravite da uopšte imate telo. Zaokupite se planiranjem, prisećanjem, analiziranjem toliko da vam sopstveno telo postane strano. Mindfulness upravljo stavlja akcenat na jedinstvo tela i duše.

Skeniranjem senzacija u telu – od nožnih prstiju do glave, ne zaboravljajući nijedan njegov deo – proširujete svest o sopstvenom biću, odnosno stičete pravi uvid u vaše trenutno stanje. Bilo koji deo tela može poslati signal da nešto nije u redu. Može ukazati na nagomilanu tenziju koju ni kiseonik koji udahnete možda ne uspeva da olakša. Međutim, već samo obraćanje pažnje na taj deo tela i na osećaje koje vam šalje vodi novim otkrićima, odnosno proširuje perspektivu o trenutnom stanju/situaciji.

Praktikovanje mindfulness pristupa omogućava da se ustaljeni tokovi misli kojima ste dugo bili skloni, promene. Da bi se došlo do promene, neophodno je uložiti trud i vreme, strpljenje i istrajnost da sa steknu nove veštine, uz svakodnevnu vežbu. Ova praksa podrazumeva suočavanje sa sadašnjim trenutkom i onda kada je on neprijatan i težak. Prepoznavanjem i prihvatanjem teškoće može se na duge staze povećati opšti osećaj zadovoljstva. Mindfulness razvija i hrani svest o sadašnjem trenutku i posmatranje očima deteta svega što se pojavi sa “prijateljskom radoznalošću”, uz “prihvatanje bez osuđivanja” – kako prijatnog tako i neprijatnog iskustva.

 

Zbog čega je važno praktikovati mindfulness?

Um je moćno oružje! Međutim, ukoliko se nikada ne odmara, može da vas preplavi mislima. Procenjuje se da prosečna osoba ima između 12,000 i 60,000 misli svakoga dana. Mindfulness obezbeđuje uvid u to kako se misli kontinuirano menjaju, prelazeći sa teme na temu i kako njihovo lutanje može da dozvoli negativnim mislima i osećanjima da nadođu. Daje vam mogućnost da uhvatite negativni misaoni tok pre nego se otme kontroli i pauzu od uznemiravajućih misli i osećanja, ukazujući na to da su oni samo deo vašeg trenutnog iskustva. Distanciranjem od problema, moguće je lakše doći do rešenja.

Istraživanja ukazuju na to da se kod ljudi koji praktikuju mindfulness poboljšava opšte zdravstveno stanje: normalizuje krvni pritisak, rad gastrointestinalnog trakta, smanjuje puls, povećava efikasnost kardiovaskularnog sistema, smanjuje stres i anksioznost, poboljšava spavanje i koncentracija, laške podnosi bol, a povrh svega usporava i proces starenja. Osećanje sreće bez nekog posebnog povoda češće vas preplavljuje, pa generalno usvajate bezbrižniji stav prema prošlosti i budućnosti, manje ste kritični prema sebi i drugima, uz veće prihvatanje sadašnjeg trenutka. Razvijate nove načine upravljanja osećajima i mislima, prepoznajući sebe kao deo sveukupnog života.

 

Kako krenuti u “mindfulness” avanturu?

Evo liste svega što će vam biti potrebno za početak, a što čini kamen temeljac ovog pristupa:

  • Ne osuđujte – budite neutralni svedok vlastitog iskustva;
  • Naoružajte se strpljenjem – prihvatite činjenicu da sve ima neko svoje vreme;
  • Gledajte sve “novim očima” – vidite stvari onakvima kakve jesu, a ne kroz prizmu sopstvenih uverenja i predznanja;
  • Imajte poverenja u sebe – osnovno je poverenje u sebe i svoja osećanja i intuiciju, preuzmite odgovornost za sebe i svoju dobrobit;
  • Ne stremite – Sve što radimo ima neku svrhu, a mindfulness i meditacija zahtevaju upravo suprotno – da ne radite ništa i da obratite pažnju na to kako ste sada; Nema nijednog drugog cilja, sem da budete ono što jeste u datom momentu;
  • Prihvatajte – ne znači da slepo prihvatite status quo, već da svesno prepoznate kako stoje stvari, ne pokušavajući da potisnete ili negirate ono što se dešava; Pružanjem otpora obično već tešku situaciju dodatno pogoršavate, povećavajući stres i nezadovoljstvo
  • Naučite da puštate – pustite da sve ide svojim tokom i posmatrajte. Ukoliko ne uspete da se oslobodite nekih misli, usmerite vašu pažnju na to kako da ih pustite. Držanje za neku određenu misao vam može dosta reći o onome što stoji na suprotnoj strani.

Mindfulness ne podrazumeva oslobađanje od svih misli, već zahteva da se malo izmestite i mirnog i opuštenog uma, bez vrednovanja – posmatrate sopstvene misli kako dolaze i odlaze. Jedan od uslova za to je da se uspostavi balans između opuštenosti i tenzije. To treba da bude tako da ne budete previše opušteni – jer biste onda zaspali, niti previše fokusirani – da ne biste bili pod tenzijom.

Umeće-življenja-sada-i-ovde

Kao što vidite, usplahirenog roditelja sa početka ovoga teksta ne očekuje ni malo lak zadatak. Međutim, kada se sagledaju sve blagodeti mindfulness pristupa uz višestruko pozitivan bilans u odnosu na decu koja bi se suočila sa pribranim, a ne pobesnelim roditeljem, možda vredi pokušati. Probajte da već sledećoj aktivnosti koju obavljate pristupite na drugačiji način – obraćajući pažnju na telesne senzacije u datom momentu. Započnite vežbanje dok vozite, dok jedete ili dok se tuširate…Obratite pažnju na to kuda prolazite, koji ukus, miris i teksturu ima ono što jedete, kakav je zvuk kapljica vode, koji je osećaj kada vas dodirnu na koži i tako dalje. Odvojite makar tri minuta dnevno da proverite kako se stvarno osećate od glave do pete, koje vas misli zaokupljaju. Šta kaže vaše telo – jer ono nekada primeti da se sprema “bura” i pre glave.

Potom se usmerite na nekoliko udaha i izdaha, prateći put vazduha koji ulazi i izlazi, nudeći vam “usidrenje” baš u tom trenutku vašeg života. Možete sedeti, ležati, pronaći bilo koju poziciju koja vam daje pravu dozu budnosti, kako bi ste bili prisutni za sebe. Ukoliko se budete svakodnevno, svesno usmeravali na sadašnji trenutak – bićete prijatno iznenađeni kada se nađete u izazovnoj situaciji u kojoj ćete uspeti da na vreme zaustavite uzburkale emocije.

I ne zaboravite šta kaže Jon Kabat Zinn: “Ne možete sprečiti talase da nadolaze, ali možete naučiti da surfujete!”

One Comment

  • apeiron kaže:

    ovaj metod delauje kao trening roba da prihvati svoj polozaj. A nije poena u prihvatanju, vec u menjanju i sebe i okruzenja. takav pomirljivi, neborbeni stav ima veze sa budizom i ucenjem o nirvani – stanju bez zelja.

Ostavite odgovor