ENERGETSKA-EFIKASNOST---GDE-NAM-JE-PAMET

ENERGETSKA EFIKASNOST – GDE NAM JE PAMET?

Srbija ima talentovane inženjere i programere, spremne i kvalifikovane da se uhvate u koštac sa svim izazovima energetske efikasnosti. Ali za to očito nema pameti i političke volje. Zato je početni korak u primeni mera energetske efikasnosti na nivou države iskorenjivanje negativne selekcije kadrova.

 

Autor: Dušan Nelki

 

Energetska efikasnost je globalno političko pitanje i to iz mnogo razloga. Tu svakako spadaju smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (CO2), otvaranja novih radnih mesta, povećanja bruto nacionalnog dohodka države od prodaje ušteđene  energije na međunarodnom tržištu.

U 20. veku globalna populacija povećala se 3,7 puta, dok je tražnja za finalnom energijom porasla više od 30 puta. Za poslednjih sto godina uspeli smo da izmenimo strukturu vazduha koji udišemo tako što smo povećali učešće CO2 za 40%. Posledica ovakvog ponašanja je povećanje prosečnih godišnjih temperatura, topljenje polarnih kapa, podizanje nivoa mora… Jednom rečju urušavanje životne sredine.

Primenom mera energetske efikasnosti na postojeći fond zgrada (stambeni, poslovni, javni i privatni) postigli bismo uštedu koja je jednaka proizvodnji električne energije iz svih hidroelektrana u Srbiji. Tržište vredno više milijardi evra pokrenulo bi se bez dinara ulaganja u nove energetske objekte. Energetska efikasnost postala bi novi energetski izvor.

Direktivom EU2012/27 definisane su obaveze članica energetske zajednice i članica Evropske Unije. Poseban akcenat je stavljen na povećanje energetske efikasnosti za 20% i smanjenje emisije CO2 za 90%, koje će se postići energetskom sanacijom postojećih zgrada i smanjenjem za 1,5% godišnje potrošnje električne energije.

Da bi se sprovele sve navedene aktivnosti, potrebno je izvršiti proračunavanja u okviru elaborata energetske efikasnosti koji podrazumevaju proračune u osam tematskih poglavlja, po tačno definisanoj proceduri. Ovo se odnosi na omotač objekta i opremu za postizanje uslova komfora.

Softverski paketi koji se trenutno nalaze u primeni ne tretiraju svih osam poglavlja za proračun. Većina njih bazirana je na proračunavanju potrebne energije (toplote) za grejanje prostora u zimskom periodu, sa marginalnim osvrtom na osvetljenje. Nepostojanje softverskog paketa sa sveobuhvatnim pristupom celokupnom proračunu posledica je toga što su razvijeni za područije centralne Evrope – gde je potreba za klimatizacijom (hlađenjem) prostora tokom leta marginalna.

Neophodnost razvoja softverskog paketa koji će obuhvatiti sve parametre od globalnog je značaja, s obzirom da je potrošnja energije za hlađenje objekata prevazišla potrebnu količinu energije za grejanje istih objekata. Ovo je posledica promene klimatskih uslova. Sve članice evropske zajednice, pogotovu one sa južnijim položajem, svakako bi ovaj paket uvrstile u sistem proračunavanja energije za objekte u izgradnji. Izvoz jednog takvog softverskog paketa na rastuća tržišta Azije, Afrike i Južne Amerike je svakako izgledan.

Osim gore navedenih proračuna, softver bi omogućio da se na računaru simulira koji su to krajnji efekti i šta bi se moglo dobiti ako se automatizuje oprema i sistemi u okviru jedne zgrade. Takođe, takav softver bi mogao da pruži odgovor kako povećati stepen iskorišćenja opreme u delu termoizolacije – na primer kotlova i cevovoda.  Najzanimljivija je oblast poboljšanja energetske efikasnosti sistema koji koriste električnu energiju. To se odnosi na sve uređaje, opremu i instalacije – počevši od osvetljenja, grejanja, ventilacije, klimatizacije do kućnih aparata i tako dalje.

Računarska simulacija dala bi nam odgovor šta bi se dogodilo kada bi postojeća oprema bila zamenjena opremom i uređajima sa većim stepenom korisnosti odnosno višim energetskim razredom. Na primer, zamena postojećeg osvetljenja LED svetiljkama, ili zamena postojećih sistema ventilacije sistemom sa rekuperacijom toplote postignute uštede isplatile bi investiciju u roku od par godina. Simulacije u pogledu mogućnosti promene izvora energije prelaskom sa postojećih izvora energije (uglavnom fosilnog porekla) na obnovljive izvore energije verovatno bi zaintrigirao ne samo stručnjake, već i brojne laike koji su zabrinuti za  životno okruženje.

Na primer, moguće je zadati računaru da proračuna nivo emisije CO2 ako se postojeći energent (mazut u kotlovskom postrojenju) zameni peletom. U ovom slučaju moguće je analizirati prelazak sa jednog fosilnog energenta na drugi fosilni energent sa bitno manjom manjom emisijom CO2.

Treba istaknuti da su već parcijalno razvijeni ili se razvijaju softverski paketi koji pojedinačno analiziraju:

  • mogućnosti iskorišćenja sunčevog zračenja upotrebom termalnih kolektora;
  • mogućnosti iskorišćenja sunčevog zračenja upotrebom fotonaponskih kolektora;
  • mogućnosti lagerovanja dobijene toplote iz obnovljivih izvora energije;
  • mogućnosti iskorišćenja vetra transformacijom u električnu energiju u vetrogeneratorima i lagerovanje tako dobijene struje u komprimovanom vazduhu;
  • mogućnosti iskorišćenja malih vodotokova za male hidroelektrane;
  • mogućnosti upotrebe geotermalnih izvora za zagrevanje prostora, sušenje biljaka, zagravanje staklenika i konzerviranje hrane.

Samo je pitanje vremena i pameti kada će jedan ovakav sveobuhvatni program u oblasti energetske efikasnosti zaživeti. Svi proračuni i analize imaju za cilj ne samo smanjenje potrošnje energije, već i drastično smanjenje emisije CO2, odnosno očuvanje prirodnog okruženja.

Srbija ima talentovane inženjere i programere, spremne i kvalifikovane da se uhvate u koštac sa ovakvim izazovima – ali za to očito nema pameti i političke volje. Na mestima gde se odlučuje sede ljudi koji nemaju stručnih kvalifikacija, jer su uglavnom postavljeni iz redova partijskih kadriva, ulizica i poltrona. Zato je početni korak u primeni mera energetske efikasnosti na nivou države iskorenjivanje negativne selekcije kadrova.

Ostavite odgovor