EMPATIJA - KLJUČ ZA RAZUMEVANJE

EMPATIJA – KLJUČ ZA RAZUMEVANJE

Postoji univerzalni ključ za otvaranje dečjeg srca: da ga razumete, poštujete i da saosećate sa njim i njegovim jedinstvenim načinom postojanja na ovom svetu. Taj ključ se zove empatija.

 

Ranka_Šarenac

 

 

Priredila: Ranka Šarenac

 

 

 

Praktično ceo život nas uče da slušamo glavom, razmišljajući šta ćemo sledeće da kažemo, kako da pomognemo ili na šta nas podseća sve to što čujemo. Kada na taj način slušamo – udaljavamo se od sadašnjeg trenutka i nismo u mogućnosti da razumemo šta proživljava naš sagovornik. To nije empatija.

Empatija je nešto sasvim drugo, ona predstavlja istraživanje ljudskog iskustva, osećanja, potreba, životne energije koja pokušava da ispliva na površinu i da nas vodi. Ona izražava iskrenu znatiželju o tome šta mi ili naš sagovornik proživljavamo, omogućavajući povezivanje na mnogo dubljem nivou. Sposobnost da se na taj način bude prisutan je veliki izazov za čoveka 21. veka, ogrezlog u razmišljanjima.

Često i kada se trudimo da damo empatiju, način na koji se izražavamo ne doprinosi stvarnom približavanju drugoj osobi i u krajnjoj liniji je daleko od onogo što empatija jeste. Ukoliko postanemo svesni ovih ne-empatičnih komentara – možemo sebi dati šansu da se stvarno povežemo sa drugima kada to želimo.

Navešćemo primere za nešto što bi mogli čuti od prijatelja i primere nekih uobičajenih ne-empatičnih reakcija koje mogu da nas spreče da se povežemo na dubljem nivou. To ne znači da su ti načini komunikacije pogrešni – samo da ne predstavljaju empatiju. 

Proverite da li vam zvuče poznato i u kojim odgovorima se najviše pronalazite. Samo tako ćete dati sebi šansu da postanete svesni vašeg načina komunikacije. Na taj način ćete sebi omogućiti da izaberete kako da reagujete u zavisnosti od toga što želite da postignete.

 

Primeri:

Poređenje

“Ponekad stvarno mrzim svoj posao. Šef mi je kao gonič robova.”

“Da i moj. Mislim da je moj najjgori. Nekada je za mene odlazak na posao pravi pakao. Sećam se kada sam …”

Često kada ljudi nešto kažu, to nas podseti na neko naše iskustvo i mi ga ne razmišljajući iznesemo. Razmislite, zar niste time promenili temu? Da li verujete da vam oni pričaju da bi čuli vaše iskustvo? Verovatno ne.

 

Edukovanje i savetovanje

“A, da! Znam na šta misliš. Ima jedna fantastična knjiga Kako da volite šefa koji je nikakav”…Ili “da, kada moj šef tako postupa, naučila sam da…” Ili “da li si ikada pokušala da razgovaraš sa odsekom za ljudske resurse?”

Kada čujemo da je neko u teškoj situaciji pretpostavljamo da žele da im kažemo kako da sa njom izađu na kraj. Mi ne želimo da vidimo ljude do kojih nam je stalo u bolu i očaju i želimo da im pomognemo. Da li to radimo da bismo razumeli šta se dešava sa njima, ili pokušavamo da rešimo problem? Da li očekujemo da poslušaju naš savet? A šta ako to ne urade, da li je to OK sa nama? Da li smo prisutni za njihovo iskustvo? Verovatno ne! Autor nenasilne komunikacije Dr Marshall Rosenberg je rekao da daje savete samo kada mu pismeno traže. To mu pomaže da bude što prisutniji u datom momentu. Naravno, ima mesta i za savete u životu, ali ih ne treba brkati sa empatijom.

 

Umanjivanje

“To nije ništa. U ovakovoj situaciji treba da budeš zahvalna da uopšte imaš posao.”

Može se dogoditi da ovako odreagujemo da bismo pomogli našem sagovorniku da se oseća bolje. Da li možete da se setite kada ste vi dobili ovakvu vrstu odgovora i pomislili “da, pa u pravu je, hvala!!!”…Ja ne mogu.

 

Rešavanje i savetovanje

“Dobro, smiri se. Ne brini. Rešićemo to. Znam da ti je sada teško, ali sam sigurna da će ti biti bolje. Sve će se to već nekako rešiti kao i obično.”

Kada čujemo da je drugome teško, može nam biti nelagodno i želimo da što pre rešimo problem. Ako smo iskreni prema sebi, čija je to potreba u pitanju?

 

Sažaljevanje

“Oh, jadan ti. Tako se uznemirim kada čujem tako nešto. Stvarno mrzim tog tvog šefa!”

Sažaljenje (učestvovanje u osećanju preko zamišljenog zajedničkog iskustva) nije empatija. To je isto kao i da davljeniku priskočimo u pomoć tako što ćemo i mi skočiti i udaviti se sa njim. Vi im na neki način dajete do znanja da shvatate šta im se događa, ali to nije empatija.

 

Prikupaljanje podataka i ispitivanje

“Ispričaj mi sve šta je uradio? Da li se tako ponašao i ranije? Kad je to počelo?”

Prikupljanje podataka je često uvod u deljenje saveta, zagrevanje pre nego što sve rešite. Može biti izazvano našom radoznalošću ili našom nelagodom zbog njihovog bola. Moguće da nas sve to stvarno interesuje, samo što to nije empatija.

 

Objašnjavanje i odbrana

“Pa pošto sam i sama šef, znam da nekada moramo da lomimo i tvrd orah. Sigurno je pod velikim stresom i nije ništa ozbiljno mislio. Baš je teško biti šef sa svim tim obavezama i velikom odgovornošću.”

Nekada smo baš izazvani nečijim komentarom naročito kada mislimo da i nas treba okriviti ili da i mi snosimo odgovornost. U tim situacijama može se desiti da se više brinemo za nas same i našu potrebu da nas razumeju. Nekada takav odgovor preraste u pravo sučeljavanje i to sigurno nije empatija.

 

Analiziranje i psihologiziranje

“U kojoj sferi tvog života se ovako nešto još pojavljuje? Da li si ikada razmišljala da je to možda neki ustaljeni obrazac u tvom životu? Možda je to zbog tvog nezadovoljavajućeg odnosa sa tvojim ocem?”

Nekada smo toliko zainteresovani da dođemo do suštine stvari da zaboravljamo o čemu se u stvari radi. Naš nagon da razumemo da bismo razrešili situaciju ili naša nelagoda zbog bola druge osobe nas tera ka mozgu u potrazi za odgovorima. Možda smo se i sami nosili sa sopstvenim bolom na ovaj način. Sigurno ima situacija u životu kada je analizirati važno, ali to svakako nije empatija.

 

Empatija

I posle čitavog niza ovih različitih reakcija na jedan isti komentar verovatno se već pitate kako izgleda odgovor koji bi predstavljao empatiju iliti sposobnost uživljavanja u stanje drugoga. Teorijski govoreći to bi bilo prepoznavanje osećanja i potreba našeg sagovornika, a praktično bi zvučalo nešto nalik ovome:

„Da li se osećaš iscrpljeno i bez nade da će se išta promeniti na tvom poslu, a tako bi želela da odahneš ili da makar sedneš i na miru popiješ kafu sa kolegama?“

ili

„Izgleda mi da ti je već svega dosta i da žudiš za odmorom?“

ili

„Deluješ razočarano i frustrirano jer bi želela da sama odrediš ritam kojim obavljaš zadatke na poslu?“

 

Empatija = isprazniti um i slušati celim bićem!

 

Empatija je Vaš „zlatni ključ“ kako za međuljudske odnose uopšte, tako i za odnose sa decom. Tajna odgajanja dece krije se upravo u vašoj sposobnosti da ih slušate sa empatijom i da jasno izražavate sopstvene želje i potrebe.

Postoji univerzalni ključ za otvaranje dečjeg  srca: da ga razumete, poštujete i da saosećate sa njim i njegovim jedinstvenim načinom postojanja na ovom svetu. Radionica „Vaspitanje saosećanjem“ može Vam pomoći da otkrijete kako da dođete do tog ključa za Vaše dete.

Ostavite odgovor