EFEKAT-LEPTIRA

EFEKAT LEPTIRA

Posledice promene klime najsnažnije će pogoditi manje razvijene zemlje. Postoji li način da tu katastrofu izbegnemo ili bar umanjimo? Ustanovljeno je da čak i faktori koji su smatrani nevažnim mogu bitno uticati na vreme koje će posle nekoliko sedmica zahvatiti sasvim drugi kraj sveta. “Efekat leptira” je termin koji se koristi u teoriji haosa, a opisuje kako male varijacije nečega mogu da utiču na ogromne i kompleksne sisteme. U tom smislu mahanje krila leptira je konstanta, dok je mesto na kojem će se osetiti posledice promenljiva.

 

Autor: Dušan Nelki

 

Očigledan primer su moćni vetrovi nad Pacifikom, koji duvaju od istoka ka zapadu. Nedavno je uočeno da su ovi vetrovi izazvali usporavanja globalnog zagrevanja. Nekada najjači vetrovi sada su dvostruko moćniji – toliko su snažni da su doprli do morskih struja i toplu vodu sa površine pogurali u dubinu, a hladnu izgurali na površinu. Ovako izazvano hlađenje površine mora prouzrokovalo je zastoj u globalnom zagrevanju. No onog trenutka kad vetrovi počnu da jenjavaju, zagrevanje planete će se nastaviti.

Sada je momenat da odgovorimo na prethodno postavljeno pitanje da li postoji metoda da se katastrofa izbegne. Da, postoji! Jedan od načina je da se što pre počnemo menjati. I to svakako ne tako što ćemo samo apelovati na svest o potrebi smanjena emisije gasova staklene bašte i povećanju zastupljenosti energije iz obnovljivih izvora energije (OIE). Pravi način je da najvećim zagađivačima ukažemo na drastičan pad profita od čak 20% u bliskoj budućnosti, bude li se klima menjala sadašnjom dinamikom („Šternov izveštaj”).

Proizvodi u koje ubrajamo i energiju, koji u procesu generisanja ostavljaju ekološki trag u vidu gasova staklene baste, moraju drastično da poskupe – a oni koji taj trag ne ostavljaju da pojeftine. Uzimajući u obzir promenljive kao što su bruto nacionalni dohodak (BDP), energetski intezitet i troškovi goriva sa jedne strane, a sa druge tehnološki razvoj i prirodne resurse, sledeći faktori će odrediti dalju sudbinu OIE kao i promene u životnoj sredini.

  1. Rast populacije uticaće na infrastrukturu energetike – predviđa se da će Zemlja imati devet milijardi stanovnika do 2050. godine;
  2. Energetska efikasnost – smanjenje potrošnje energije po glavi stanovnika;
  3. Odnos energetski intezivnih delatnosti i energetski nisko intezivnih delatnosti;
  4. Smanjenje troškova u proizvodnji opreme za dobijanje energije iz OIE;
  5. Politička spremnost za promene u smeru podrške OIE;
  6. Ukidanje subvencija i uvođenje taksi na fosilna goriva;
  7. Niske kamatne stope za realizaciju projekata dobijanja energije iz OIE;
  8. Stabilnost cena gasa i tražnje za njim;
  9. Cena uglja – povećanje potrošnje na globalnom nivou za 50% do 2035. godine;
  10. Cena nafte – podstaći će proizvodnju energije iz OIE;
  11. Komercijalizacija proizvodnje gasa iz škriljaca – može usporiti dobijanje energije iz OIE;
  12. Komercijalizacija tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika.

Srbija kao mala i siromašna zemlja mora pod hitno započeti ozbiljnu proizvodnju energije za dobijanje toplote i električne struje korišćenjem OIE. Čitava gradska naselja, kao i manji gradovi i sela mogli bi postati energetski autonomne celine. Ukoliko bi se spaljivanjem biomase u postrojenjima za kogeneraciju proizvodila električna struja i toplotna energija, pri čemu bi se u ovaj sistem uključila i geotermalna energija, solarni fotonaponski i solarni termički sistemi – dobili bismo energetski autonomne celine najvišeg ekološkog nivoa.

MOGUĆNOSTI INTEGRACIJE

1. Dvosmerni protok struje kuća-mreža
2. Električno vozilo koristi kuću za napajanje
3. Sistem upravljanja energijom
4. Solarni fotonaponski paneli
5. Solarni termo paneli
6. Geotermalna toplotna pumpa
7. Biomasa peć na pelet
8. Pasivna akumulacije toplote

Gradnjom niskoenergetskih/pasivnih zgrada (jedna od odlika je izvanredna termička izolacija uz ostale primenjene mere energetske efikasnosti), potrebe za energijom svele bi se na minimum. Ovako izgrađeni objekti i čitava naselja sveli bi emisiju ugljen-dioksida na nulu. Primenom tehnologija za skladištenje električne struje ovakvi objekti zamenili bi klasične termo i nuklearne elektrane u pogledu potrebne energije za stanovanje. Glavnu prepreku sprovođenju mera u ovom pravcu praviće dosadašnji monopolisti u proizvodnji struje i toplote.

Krah centralizovanog načina proizvodnje i distribucije energije je neminovan, a dogodiće se mnogo brže nego što sadašnji monopolisti očekuju i pored skrivenih donacija i plačke kroz račune za grejanje (videti:  Da li nas kradu?). Sprega solarnih termalnih kolektora u sistemu za proizvodnju tople vode sa grejanjem prostora novi je izazov za primenu OIE. Do sada je u eksploataciji na globalnom nivou sistem koji opskrbljuje 25 miliona domova, sa trendom povećanja u narednih 15 godina od pet puta.

Masovnu primenu solarnih termalnih kolektora moguće je očekivati tek po njihovom integrisanju u građevinske elemente namenjene pokrivanju objekata koji bi zamenili crep, lim, tegolu i druge klasične materijale. Najveći efekti ugradnje ovakvih sistema očekuju se u bolnicama, hotelima, sportskim halama, ali je sigurno da se ogromne uštede mogu postići i na objektima javne namene. Saudijska Arabija poseduje ovakav sistem koji je integrisan u studentski dom kapaciteta 40.000 studenata i najveći je na svetu.

Skladištenje toplote kao i skladištenje električne struje može se ostvariti na više načina, ali su dva pristupa dominantna – promena faze (kompaktnija je) i hemijsko skladištenje. Fotonaponski paneli za poslednjih pet godina povećali su efikasnost sa osam na 14 procenata. Predstoji njihova integracija u standardne građevinske elemente (prozori, izlozi, staklene kupole) lepljenjem folija sa odštampanim fotonaponskim ćelijama. Osim proizvodnje električne energije, ovi građevinski elementi obezbediće i zaštitu od pregrevanja i nesumnjivo doprineti lepšem izgledu objekata. Geotermalne toplotne pumpe koje zahvaljujući odlici da za angažovanu jednu jedinicu struje daju ekvivalent od pet jedinica toplote svakako će drastično uticati na smanjenje emisije ugljen-dioksida. Danska koja prednjači u primeni mera energetske efikasnosti planira da do 2050. godine sve zgrade moraju da budu najmanje energetski pasivne, to jest da energetske viškove prosleđuju mreži (za prodaju).

Za realizaciju predstavljenih ciljeva ne treba mnogo. Imamo Zakon o energetici i Zakon o efikasnom korišćenju energije, treba ih samo primeniti. Dosadašnji pristup koji se svodi na moljakanje za strane investicije treba zameniti inicijativom tako što ćemo prvo iskoristiti sopstvene potencijale za stvaranje nove vrednosti. Ovakvim pristupom pokazaćemo da smo dostojan i pouzdan partner stranim investitorima da nas odaberu kao najbolje područije gde treba ulagati.

Ostavite odgovor