BRITANIJA-IZMEĐU-EU-I-RASPADA

BRITANIJA IZMEĐU EU I RASPADA

Građanstvo Velike Britanije većinom je za napuštanje EU, dok su biznis i politika se podeljeni. A dodatno ulje na vatru doneo je i predlog za formiranje samostalnog parlamenta Engleske

 

 

Autor: Milan Dinić
Specijalno za Svedok i Vreme je iz Londona
 

 

U Velikoj Britaniji se stvari sve više komplikuju uoči referenduma o izlasku iz EU. Politički krugovi su podeljeni, poslovni svet je za ostanak u EU. Iako preovladava uverenje da će Britanija ostati u EU, sve više istraživanja pokazuje da javnost naginje ka napuštanju Unije. Uz to, unutrašnji odnosi u Kraljevini nastavljaju da se komplikuju, pa je tako istaknuti laburistički političar pozvao na referendum o osnivanju engleskog parlamenta, kao što svoje skupštine imaju i Škotska i Vels.

U Londonu je nedavno boravio Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, koji je u ime EU pregovarao sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom o uslovima dogovora pod kojim bi Britanija mogla da ostane u EU. Posle dugih i intenzivnih sastanaka saopšteno je da je postignut okvirni dogovor, a Kameron je ponosno naglasio da je Britanija dobila „najbolje od oba sveta“ – i onog koji podrazumeva ostanak u EU, i onog koji je za izlazak.

Međutim, sporazum nije doneo ono što je Kameron obećao Britancima u vreme izbora. Ključna stavka predviđa da London dobije „kočnicu za vanredne situacije“, koja će mu omogućiti da zaustavi doseljenike iz drugih zemalja EU u pokušaju da se okoriste o britansku socijalnu pomoć. Ipak, doseljenicima iz drugih zemalja EU neće biti onemogućeno uzimanje socijalne pomoći za prve četiri godine boravka u Britaniji, kao što je to Kameron inicijalno tražio. Uz to, EU prihvata stav Britanije da ona nije posvećena jačanju i daljem integrativnom procesu unutar EU. Međutim, na osnovu onoga što je saopšteno, naslućuje se da će Britanija moći samo da uspori neke odluke ali ne i da ih zaustavi ukoliko Evropski parlament ili većina članica EU odluče suprotno.

Detalji dogovora tek treba da budu usaglašeni (očekuje se da će to biti na samitu EU 18. februara), ali britanski mediji su odmah napali premijera Kamerona. „Dejli telegraf“ je sporazum okarakterisao kao „šamar Britaniji“, dok je vodeći (inače konzervativni) tabloid „Dejli mejl“ ocenio da je reč o farsi. Kameron se suočava i sa sve većim kritikama unutar redova svoje Konzervativne partije, pa je tako čak došlo i do kraćeg verbalnog okršaja na zasedanju parlamenta, kada su poslanici „rešetali“ Kamerona. Jedan od udaraca stigao je i od aktuelnog gradonačelnika Londona Borisa Džonsona (viđenog za potencijalnog naslednika Kamerona na čelu Konzervativne partije), koji je Kameronu postavio „nezgodno“ pitanje u vezi postignutog sporazuma. Poruke negodovanja stigle su i iz pojedinih zemalja EU, koje ne gledaju tako blagonaklono na pravljenje ustupaka Britaniji.

BRITANIJA-IZMEĐU-EU-I-RASPADA---Kameron-i-Sulz

Dejvid Kameron i Martin Šulc

Posle Donalda Tuska u London je došao i šef Evropskog parlamenta Martin Šulc, koji je ukazao da čak i taj dogovor – koji Kameron predstavlja kao pobedu, a britanski mediji i politička javnost tumače kao neuspeh – može biti promenjen. On zavisi od toga da li će ga podržati skupština EU. Šulc je istakao kako Britanija prečesto testira strpljenje drugih EU zemalja sa „beskrajnim zahtevima“. „Oni zahtevaju, guraju, insistiraju… Jednostavno – ne odustaju. Mnoge od mojih kolega iza zatvorenih vrata kažu  da ne zaustavljamo kamen koji se kotrlja – ako Britanci hoće da odu, neka idu“. Ipak, Šulc dodaje da je Evropskoj uniji i te kako potrebno „spoljnopolitičko iskustvo i uticaj Velike Britanije, kao i njena politika otvorenog tržišta i snažna privreda“.

I dok Dejvid Kameron nastavlja kampanju za podršku britanskim zahtevima tako što obilazi evropske prestonice, na domaćem terenu se razvija drugačija priča. Nekoliko novih istraživanja javnog mnjenja neposredno posle objave dogovora Tuska i Kamerona pokazalo je da Britanci sve više naginju ka napuštanju EU.

„YouGov“, vodeća britanska kuća za istraživanje javnog mnjenja, uradila je analizu za „Tajms“ po kojoj se 45% Britanaca izjasnilo da bi na referendumu glasalo za napuštanje EU, dok bi 36% glasalo za ostanak! Ovo je prvi put da kampanja za izlazak iz EU ima ovoliku veliku razliku u podršci. U istraživanju koje je ista kompanija radila nedelju dana ranije, kampanja za izlazak iz EU imala je četiri odsto prednosti. To znači da je u međuvremenu skočila za još pet procenata. Istraživanje je pokazalo da 72% Britanaca posebno podržava ukidanje EU birokratije i smanjenje obima evropskog zakonodavstva; 69% se zalaže za odbijanje zakonodavstva koje važi na teritoriji Evrozone, dok 66% podržava smanjenje obima novčanog dodatka koji migranti poreklom iz EU mogu da šalju svojoj deci.

Kao da to nije dovoljno, stvari su se u međuvremenu dodatno zakomplikovale. Pored bitke da reši svoj status u i prema EU, Britanija vodi borbu i za sopstveni opstanak. Referendum u Škotskoj, kao i izbori maja prethodne godine na kojima su škotski nacionalisti preuzeli gotovo celu Škotsku, ostavili su dubok trag na britansko društvo i izazvale opravdanu zabrinutost oko daljih dešavanja. I dok Škoti (koji su većinom za ostanak Britanije u EU) najavljuju novi referendum o nezavisnosti ukoliko se na EU-referendumu pokaže da je većina Škota za ostanak, a većina Engleza za izlazak – u Engleskoj takođe jača nacionalizam. Tako je nedavno jedan istaknuti laburistički političar i novinar Tristam Hant pozvao svoju partiju „da pokaže više ljubavi prema Engleskoj“ i pozvao na održavanje referenduma o osnivanju engleskog parlamenta.

U autorskom tekstu za „Gardijan“ Hant navodi da Laburisti proteklih godina nisu bili dovoljno eksplicitni u iskazivanju ljubavi prema Engleskoj. „I to se dešava u vreme kada se sve više ljudi svesno izjašnjava kao Englezi“. Nedavno istraživanje pokazalo je da 71% populacije sebe identifikuje kao Englezi. Hant citira bivšeg laburističkog poslanika Džona Denama koji je rekao: „Dani kada Engleskoj nisu trebali Englezi jer je dovoljno dobro bilo biti Britanac su prošli“.

On dalje navodi kako Laburisti moraju da „udvostruče“ svoju kulturnu spregu sa engleskim identitetom i predlaže da dan Svetog Đorđa (koji je zaštitnik Engleske) bude proglašen za praznik, kao i „da se održi referendum o engleskom parlamentu, tako da i Engleska može da ima slični politički senzibilitet poput Velsa i Škotske“. Ova ideja je samo još jedna od mnogih koje ukazuju na duboke podele i razlike unutar same Laburističke partije koja je opterećena unutrašnjim sukobima. Sadašnji lider Laburista Džeremi Korbin, viđen je kao neko ko je mnogo bliži narodu i više razume socijalne probleme u društvu. Od izbora Korbina za lidera Laburista, stranka je zapala u duboke podele usled zabrinutosti uticajnih članova da Korbin vodi partiju suviše ulevo i da preti da uvede Englesku u socijalizam – nešto što ova zemlja nikada nije tolerisala. Situacija je toliko komplikovana da se i laburistički kandidat za gradonačelnika Londona Sadik Kan distancirao od Korbina, kako bi osigurao podršku biznis krugova.

U Engleskoj je počeo sve više da jača nacionalizam – Britanska nacionalna partija kao i Nacionalna akcija (ekstremističke desničarske grupe) organizovale su više skupova, a na društvenim mrežama imaju veliku podršku. Istraživanja pokazuju da su Britanci najviše anti-imigraciono raspoloženi od svih Evropljana, tako da treba biti na oprezu od mogućih ekscesa koje bi ekstremisti mogli da počine u slučaju da nastupi nova ekonomska kriza u svetu.

Na osnovu svega može se zaključiti da je Britanija pred ogromnim izazovima, a prelomna tačka će biti EU referendum. Premijer Dejvid Kameron ima problem ne samo da glasačko telo pridobije EU za zahteve, već i da umiri sopstvene redove, a da pri tome odgovori na stavove građanstva koje sve više naginje ka izlasku iz Unije. Čini se da su se u anti-EU flertovanju konzervativci možda i preigrali. Posebna bojazan postoji od toga da Engleska glasa za izlazak iz EU, a da Škotska, Vels i Severna Irska glasaju za ostanak. U tom slučaju Škoti su već najavili referendum i gotovo je izvesno da bi Britanija prestala da postoji.

Britanija je kroz istoriju uspevala da izađe iz raznih zamki – od američke revolucije do nemačke pretnje invazijom u Drugom svetskom ratu. Ovoga puta snalažljivi Britanci su, čini se, sami sebi postavili zamku – pa je pravo pitanje hoće li uspeti da pobede sebe i na šta će ta „pobeda“ da liči.

Ostavite odgovor