DA LI JE TRAMP STVARNO PREDSEDNIK

DA LI JE TRAMP STVARNO PREDSEDNIK?

Reci ljudima šta god žele da čuju da bi bio izabran, a onda idi i radi sve ono što bogataši koji zaista vode predstavu žele od tebe.

 

Autor: Jack Rasmus, “Information Clearing House”

Priredio: Srdjan D. Stojanović

 

Ovo su čudna vremena u američkoj politici. A još je čudniji karakter Trampovog predsedavanja u nastajanju. Događaji se smenjuju sa sve većom frekvencijom, pa se postavlja pitanje ko zapravo vlada u Beloj kući i vodi SAD? Da li je Tramp zaista predsednik?

Tramp sedi na drugom spratu Bele kuće, provodeći kasne večeri i rane jutarnje sate pišući tvitove upućene svetu. To je, samo po sebi blago rečeno politički čudno. Ali još čudnije je šta sutradan ispadne od tih tvitova.

Čuli smo da nosač aviona i borbena grupa brodova plovi najvećom brzinom ka Severnoj Koreji pre nekoliko nedelja, da bi ubrzo saznali da su zapravo krenuli u suprotnom smeru – ka Australiji. Da li je to Tramp samo zamišljao? Da li je američkoj mornarici stiglo obaveštenje ili zahtev od njenog nominalnog vrhovnog komandanta da se okrene i ode na sever? Ili možda nije? Da li je naredba Trampa da se ide na sever možda opozvana nekim aktom šefa pomorskih operacija, ili možda nekog drugog u Beloj kući ili u kabinetu? Ili je to Tramp samo umislio, a nikada nije obavestio mornaricu da krene ka Koreji? Sve te mogućnosti su čudne, veoma čudne!

Onda je usledila najava Trampa da će njegov “veliki budžet” biti objavljen za nekoliko dana. A zapravo nije ni bio pripremljen. Vladine birokrate su onda morale na brzinu nešto da sklepaju na svega nekoliko strana, kako bi to dali novinarima.

Tramp je to uradio ponovo – objavljujući na Tviteru svoje velike poreske olakšice. Opet su birokrate bile nespremne, pa su morali da ubace neke opšte konture i izađu pred novinare. A sve ovo se dogodilo pošto je bilo opšte poznato da se predlozi za smanjenje poreza neće objaviti do kraja leta, jer je ukidanje “Obamacare” imao prioritet. Ukidanje “Obamacare” je bio preduslov za smanjivanje poreza – tih 592 milijardi dolara u poreskim olakšicama za biznis i investitore morali su prvo doći na red. Dok to nije rešeno nije imalo nikakvog smisla da se objavljuju elementi još većih smanjenja poreza u bilionima dolara, koji bi trebalo da kasnije uslede. Ali, Tramp je to objavio na Tviteru, a birokratija je na to skočila, stavljajući nešto na papir.

Ko kome tu nešto saopštava? Da li to Donald (ili Paja Patak po Dizniju) samo pušta elektronske projektile buduće politike sa drugog sprata Bele kuće, u nadi da će se već naći neki birokrata da ih uhvatiti pre jutra? Ili je možda Trampu dozvoljeno da sedi na drugom spratu Bele kuće i tvituje, dok neko drugi zapravo vodi vladu. Da li je taj drugi možda potpredsednik Pens, koji radi sa nekim ključnim ljudima iz kabineta i obaveštajnim avetima iz NSA, CIA i FBI? Da li je Trampu dozvoljeno da se igra predsednika za javnost, dok nekakvi generali, špijuni i finansijski pirati iz banke Goldman Sachs vode celu predstavu?

Teško je poverovati da su članovi Trampove administracije i državna birokratija znali unapred za nedavni tvit dobrodošlice u Belu kuću filipinskom predsedniku Duterteu. Ili za Trampov nedavni tvit da je spreman da se sastane sa predsednikom Severne Koreje – za koga on ima veliko poštovanje. Možete samo zamisliti političku konsterniranost koji je ovakav komentar izazvao među generalima nadležnim za poslove odbrane i nacionalnu bezbednost.

Ovaj pisac je u tekstu od 30. novembra 2016. godine predvideo da će Trampov desničarski populizam biti uspešno ‘pripitomljen” od strane političkih elita koja zaista vodi zemlju. Tom prilikom je izneo neke ideje kako bi to moglo da se ostvari. Ali nije ni sanjao da će se desiti tako brzo i tako lako.

Tokom prošlog meseca bilo je jasno da Tramp odustaje od gotovo svih desničarskih stavova iskazanih tokom kampanje. On tako brzo napušta sopstveno mišljenje da je pravo čudo kako se već nije “sapleo” o sopstvene reči. Šta objašnjava ovakav zaokret za 180 stepeni? Da li je možda njegova priča desničarskog populiste tokom kampanje bila samo predizborno preterivanje?

Reci ljudima šta god žele da čuju da bi bio izabran, a onda idi i radi sve ono što bogataši koji zaista vode predstavu žele od tebe. To je: veliko smanjenje poreza, masovna deregulacija, okončanje oporezivanja za “Obamacare” ne zanimajući se šta se dešava sa ostatkom, dati neke infrastrukturne predloge za vaskrs investicija u nekretnine, sa velikim poreskim rupama – podesiti i preurediti postojeće sporazume o slobodnoj trgovini.

Dakle, šta smo zapravo dobili od Trampa tokom prvih 100 dana vladavine takozvanim “predsedničkim uredbama”? Otkazivanje mera iz oblasti zaštite životne sredine, masakriranje prava useljenika, napad na program zaštite gradova, otvaranje nacionalnih parkova i spomenika za rudarstvo i stočarstvo, subvencionisanje preduzeća-ubica koje se bave eksploatacijom uglja, kozmetičke promene kvota programa H1-B za kvalifikovane strane radnike, katastrofalno smanjenje K-12 programa državnog srednješkolskog obrazovanja i prenamena sredstava za privatne škole, omogućavanje offshore bušenja za naftu i tako dalje. Ali, to nisu bila Trampova predizborna obećanja. Evo kratke liste:

  • Preokret u odnosu na Kinu – od prozivanja za valutne manipulacije do velikih ustupaka tokom prvog sastanku sa predsednikom Kine u zamenu za pomoć oko Severne Koreje. Nameće se pitanje, da li je ekspanzija Kine od obale ka ostrvima takođe deo dogovora?
  • Od stava da je NATO pakt gubljenje novca i prevaziđena institucija, Trump sada tvrdi da je NATO veliki bedem protiv Rusije.
  • Putin je bio veliki vođa, da bi sada bio odgovoran što Sirija koristi otrovni gas, za šta još uvek nema dokaza. Da li je to istina – ili je sve to u toj „dobroj“ američkoj tradiciji “žutih kolača” (2003), “beba bačenih iz inkubatora” (1990), “Tonkinškog zaliva” (1965), “rata protiv droge” (invazija na Panamu), “Sovjeti su na Grenadi” i “sećam se Mejna” (špansko-američki rat). Sve su to bili incidenti koji su uvek prethodili i opravdali ratove.
  • Meksiko će platiti za zid – a sada ispada da neće biti zida (po sekretaru za unutrašnju bezbednost).
  • Obećano ukidanje sporazuma o trgovini NAFTA – sada je “neću prekinuti sporazum NAFTA” (citat Trampa).

Tu su i Trampove odglumljene konferencije za štampu sa kompanijama kao što je Carrier Corp, koje ukazuju da neće za sada prebacivati neke poslove u Meksiko. A zatim sledi spisak preduzeća koja najavljuju novo zapošljavanje u SAD, ali bez navođenja kada će se to desiti ili koliko će se radnih mesta otvoriti – očigledna dogovorena predstava za novinare.

Treba pomenuti i otkazivanje sporazuma TTP o slobodnoj trgovini (koji je već „ubijen“ u Kongresu), proglašavanje ponovnog otvaranja pregovaranja o trgovinskom sporazumu TTIP sa Evropom. Šta tek da se kaže za dogovor u tišini koji je Tramp „pogodio“ sa japanskim premijerom Shinzo Abeom, kada je on bio u poseti SAD? „Procurela“ je vest da će Japan preuzeti vođstvo u ponovnom TPP pregovaranju, a da će se SAD kasnije pridružiti. Ili možda nedavnu ponudu Meksika za nove “reforme” sporazuma NAFTA? Samo obratite pažnju kako ove inicijative na mala vrata idu u pravcu vaskrsavanja – one takođe dolaze!

A šta da se kaže za Trampovog šefa kabineta i glavnog ideologa Stiva Banona, koji je uklonjen iz Saveta za nacionalnu bezbednost, ili savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, proteranog iz vlade zbog pro-ruskih stavova?

Interesantno je zapaziti kako su se inicijalni medijski napadi na Trampa fokusirali na njegove ruske veze, njegove poreske prijave, nepotizam u Beloj kući, konflikte interesa u njegovim kompanijama i pozive za razrešenje u Kongresu. Međutim, sve gore navedeno odjednom je nestalo iz vidokruga medija i sa naslovnih strana. Čini se da su to Kongres i mediji nekako stavili u zapećak. I nema više štetnih „curenja“ koja dolaze nedeljno iz obaveštajnih krugova. Umesto toga govori se „kako se on konačno ponaša predsednički“! Da li je sve to samo slučajnost? Hmmm.

Da li je ovo predsednikovanje, gde gospodin Paja Patak sedi na drugom spratu Bele kuće i bavi se kasnim noćnim tvitovima, a sutradan birokrate jure da to počiste? Paja biva doveden dole u Ovalnu sobu da potpiše izvršne uredbe, ili da povremeno da intervjue reporterima – a zatim se ponovo odvlači gore. Da li je to predsednikovanje kada on kasno noću poziva telefonom svoje prijatelje-parajlije, kao što su milijarderi Merserovi i drugi, kako bi ih pitao “kako mi ide momci“? Za to vreme predstavnici privrednih i političkih elita vode igru.

Da li je to Trampovo predsednikovanje ili vlada generala, Goldman Sachs bankara i Pensa – gde njegov zet Kušner funkcioniše kao posrednik između njih i Donalda? Vladavina tvitova sa drugog sprata i ceremonijalnog potpisivanja izvršnih dekreta u Ovalnoj kancelariji?

Kvalitet američkog predsednikovanja je već decenijama u stalnom opadanju. Od lopova Niksona, nesposobnog kikiriki farmera Kartera, preko filmskog glumca Regana, moralno nepodobnog oportuniste Bila Klintona, do neznalice Džordža Buša Mlađeg i super opreznog lažnog progresivca Obame. Sada imamo lažnog desnog populistu, natapiranog tviteraša Donalda Trampa. Trebaće nam puno sreće da prođemo kroz naredne tri i po godine, narode!

Ostavite odgovor