CIPRAS TRAŽI OBJAŠNJENJE: “Curenje” poverljivih informacija iz MMF-a

Da bi otplatila dugove, Grčka je sprovela masivno smanjenje potrošnje i povećanje poreza u poslednjih nekoliko godina. Međutim, ove mere su dovele do ogromnog rasta siromaštva i najveće stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji

 

Priredio: Srdjan D. Stojanović

 

Grčki premijer Aleksis Cipras izrazio je ljutnju u subotu povodom primedbi zvaničnika MMF-a koje su “procurile” u javnost. Primedbe zvaničnika Međunarodnog monetarnog fonda gde se sugeriše da zajmodavac (MMF) može zapretiti povlačenjem iz pregovora za spasavanje Grčke, izazvalo je gnev u Atini i može da ugrozi nastavak pregovora. Američki list Huffington Post je u subotu pribavio privatno pismo grčkog premijera Aleksisa Ciprasa upućeno generalnoj direktorki MMF Kristin Lagard, gde on zahteva odgovore na neke od kontroverznih komentara jedne telekonferencije između Paula Thomsena, direktora MMF-a za Evropu, Delie Velculescu, šefice misije MMF-a u Grčkoj i zvaničnice MMF-a Ive Petrove.

pismo

Vikiliks je prethodno objavio u subotu transkript telefonskog razgovora u kojima Thomsen i Velculescu ukazuju da bi samo nova kriza naterala i Grčku i Nemačku da ispune svoje do sada preuzete obaveze iz sporazuma o spasavanju Grčke. Velculescu izaziva zabrinutost da iako treba više vremena, može biti potrebno da strane guraju prema sporazumu, jer odlaganje bi moglo biti “katastrofa”.

Cipras želi da zna da li je očigledno verovanje Thomsen i Velculescu “da MMF mora da se osloni na novu krizu kreditne manifestacije Grčke” odražava zvaničan stav MMF-a. Ako je tako, Cipras dovodi u pitanje takvu politiku MMF, imajući u vidu prihvaćene norme pregovaranja. “Korišćenje kreditne manifestacije kao sredstva za pritisak na Grčku i druge zemlje – članice je jasno izvan granica pregovaračkog procesa kako ga mi razumemo”, napisao je Cipras. Premijer takođe postavlja pitanje da li Grčka može verovati MMF-u kako bi pregovarali u “dobroj veri”. S obzirom na ono što se vidi iz prepiske Thomsen – Velculescu i njihovih sugestija – oni bi voleli da odlože pregovore kako bi se izazvao neki “kreditni događaj”. “Iskreno se nadam da je stav MMF da se postigne brz, uspešan i održiv zaključak inventarisanja stanja. Siguran sam da ćete preduzeti sve neophodne mere kako bi bili sigurni da će pregovarački proces ostati na željenom kursu”, napisao je Cipras Legrandovoj.

Grčka je optužila Thomsena da je u prošlosti efikasno sabotirao razgovore kada je MMF odbio kompromis o smanjenju grčkih penzija, pošto je vlada predložila alternativu sa ekvivalentnim fiskalnim efektom. Ali dok grčka vlada vidi razgovor Thomsena i Velculescu kao još jedan znak zlih namera od strane MMF-a, transkript otkriva da zvaničnici MMF sumnjaju u spremnost evropskih nacija da se saglase sa smanjenjem duga. Primedbe su u skladu sa insistiranjem MMF-a u prošlosti da igra ulogu neutralnog posrednika između Evropske unije i Grčke, pri čemu se (obe) ponašaju neodgovorno.

“Šta će na kraju dovesti do konačne odluke? U prošlosti je postojao samo jedan put kada je postignuta odluka. To je bilo kada su ozbiljno ostali bez novca i trebalo je proglasiti bankrot. Zar ne?”, upitao je Thomsen. “Tako je!”, Veculescu je potvrdila. Prethodni “momenat odluke” na koji misli Thomsen je kada je Grčka prošlog jula popustila pred zahtevima MMF i EU, suočena sa ekonomskim kolapsom. Zatvaranje hitnog kreditiranja od strane Evropske centralne banke primoralo je Grčku da uvede kontrolu kapitala i ograniči povlačenje štednje građana iz banaka. To je na kraju dovelo grčku vladu da pristane na uslove spašavanja vredne 86 milijardi evra, koje su bili mnogo oštriji nego što bi bili da su ranije prihvaćeni. Taj “paket mera” je bio treći po redu od početka grčke dužničke krize 2010. godine.

U “procurelom” razgovoru Thomsen spekuliše da ako se takav “momenat odluke” ponovo desi, to će biti u julu – kada će pažnja zvaničnika EU biti usmerena na zadržavanje Velike Britanije u zajednici. Britanski birači će odlučiti na referendumu 23. juna da li da napusti EU – što se naziva Brexit. “Jasno je da Evropljani neće voditi bilo kakve važne razgovore na mesec dana pred Brexit,” Thomsen je obrazložio. Grčka vlada tumači ovu komponentu razgovora Thomsena i Velculescu kao indiciju da MMF planira da iscenira uslove slične krizi pre britanskog referenduma, kako bi se izbeglo odugovlačenje procesa daljeg pregovaranja. “Grčka vlada traži od MMF objašnjenje da li je izazivanje krizne situacije u Grčkoj neposredno pred britanske referendum zvanični stav fonda”, navodi se u saopštenju Olge Gerovasili, portparolke premijera Ciprasa.

Ali Thomsen i Velculescu jasno u svom razgovoru na drugom mestu ističu kako jednako zaziru od nespremnosti evropskih nacija da se smanji teret grčkog duga. Tu se ističe posebno Nemačka, najveći poverilac Grčke, a u Evrozoni najmoćnija zemlja. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je još u martu izrazio protivljenje restrukturiranju grčkog duga. Thomsen je predložio da ako već MMF preti povlačenjem iz programa za spasavanje Grčke, može da izvrši dodatni pritisak na nemačku kancelarku Angelu Merkel da se saglasi sa potrebnom olakšanje grčkog duga. Posebno u svetlu političkog izazova sa kojima se ona suočava kao rezultatom izbegličke krize. Uloga MMF-a kao monitora u prošlosti je već pomogla da nemačka javnost lakše prihvati hitne kredite davane Grčkoj.

Thomsen je opisao ultimatum koji bi se stavio pred Merkel. “Vidite, gospođo Merkel, Vi se suočavate sa pitanjem i treba da razmislite šta je skuplje: da nastavite bez MMF-a i da Bundestagu kažete da MMF nije uz Vas, ili da izaberete olakšanje duga za koji mislimo da treba Grčkoj, kako bi nas (MMF) zadržali u procesu.” O tome se zaista radi, rekao je Thomsen. Jedan visoki grčki zvaničnik je rekao za Financial Times da ovo “curenje informacija” dokazuje ucenjivanja od strane MMF. “Nećemo nikome dozvoliti da se igra sa vatrom i ucenjuje Grčku, Nemačku ili Evropu”, rekao je taj zvaničnik.

Kao deo postignutog dogovora za spasavanje Grčke u julu prošle godine, evropski lideri su se složili da razgovaraju o smanjenju dugova. Grčka duguje pojedinačnim evropskim zemljama, a MMF i većina ekonomista veruju da Grčka nikad neće moći da ih vrati u celini. Odatle potiče rizik da se grčka ekonomija nikada ne oporavi u dužem vremenskom periodu. Pored toga, Velculescu i Thomsen nisu bili saglasni da je Grčka u potpunosti uspela da donese smanjenje troškova i povećanje poreza traženo od poverioca.

“Oni nisu ni blizu u ispunjavanju zahteva MMF-a,” rekala je Velculescu. “Oni rade nešto, ali je to veoma malo.” “Pa ako zaista prihvate da daju 2,5 odsto, a ne kobajagi Miki Maus stvari, trebalo bi da budemo u potpunosti uz njih,” odgovorio je Thomsen, pozivajući se na kompromisni budžetski suficit, ciljan na 2,5 odsto BDP-a. Međunarodni monetarni fond je objavio saopštenje kao odgovor na procureli transkript – kojim ne potvrđuje, niti demantuje autentičnost transkripta. U saopštenju stoji da “MMF ne komentariše curenja ili navodne izveštaje o internim diskusijama.” “Mi smo jasno rekli šta mislimo da je potrebno za trajno rešenje ekonomskih izazova sa kojim se suočava Grčka. Mi smo onaj koji stavlja Grčku na put održivog rasta, uz podršku i niz verodostojnih reformi potrebnih za otpis duga od evropskih partnera”, rekao je portparol MMF.

Čak i ako je transkript razgovora u skladu sa javno navedenim stavovima MMF-a, verovatno je da to neće odagnati neku vrstu sumnjičavosti u Grčkoj i Nemačkoj, koja je dugo stvarala političke prepreke za napredak u rešavanju grčke dužničke krize. Grčka i mnogi međunarodni posmatrači koji imaju razumevanje za grčke neprilike, videće u primedbama zvaničnika MMF-a još jedan od dokaza da i Fond i Evropska unija imaju malo obzira prema suverenitetu Grčke.

Da bi otplatila dugove, Grčka je već sprovela masivno smanjenje potrošnje i povećanje poreza u poslednjih nekoliko godina. Međutim, ove mere su dovele do ogromnog rasta siromaštva i najveće stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji. U međuvremenu, potencijalna opasnost od povlačenja MMF može pogoršati nemačku sumnju u proces spasavanja. Nemačka javnost je već dugo oprezna oko dodatnog kreditiranja Grčke, za koju veruje da nije uspela da reformiše finansije, smanji rasipništvo države ili da adekvatno liberalizuje svoju ekonomiju.

Takođe je nejasno kakve implikacije može imati još jedan potencijalni grčki finansijski zastoj na evropsku izbegličku krizu. Činjenica je da je Grčka, ni kriva, ni dužna, bila na prvoj liniji udara. Iz grčke perspektive izgleda kao da je Nemačka najviše doprinela izbegličkoj krizi i da je prepuštena samoj sebi da se pod teretom oslabljene ekonomije snosi i ogromne dodatne troškove za izbeglice. Sporazum Evropske Unije sa turskom vladom od 18. marta o vraćanju azilanata, daje Turskoj dodatnu pomoć, a stupio je na snagu u ponedeljak 4. aprila 2016.

Ostavite odgovor