ADIOS-TV-B92

ADIOS TV B92

U trenutku kada budete ovo čitali, na medijskom nebu Srbije više neće postojati stanica pod imenom TV B92. Grčki vlasnici i njihovi ovdašnji savetnici rešili su da je „prekrste“ u O2. Na taj način ukinuli su jedno istorijsko ime, koje se poslednjih godina prošlog milenijuma i početkom ovog asociralo sa vrednostima građanske Srbije i demokratije. Da li je baš tako moralo da bude?

 

Srdjan Stojanovic, autor blog strane Vreme je!

 

 

 

 

 

 

Sve je počelo krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prethodnog veka – kada je grupa omladinskih aktivista predvođenih Veranom Matićem u prostorijama Doma omladine u Beogradu formirala eksperimetalni/alternativni radio program „Ritam srca“, koji je zatim prerastao u Radio B92. Tokom naredne decenije, kada se Srbija borila sa režimom Slobodana Miloševića, haosom u zemlji i građanskim ratovima koje je izazvao u okruženju, Radio B92 je praktično i simbolično postao svetionik nade da postoji izlaz iz tog pakla i stigmatizacije cele nacije.

Sredinom devedesetih, u doba inicijalnog širenja Interneta kod nas, Radio B92 je iskoristio ovu novu digitalnu platformu za osvajanje medijskog prostora i pozicioniranje u vreme kada je režim uz pomoć „metoda iz kamenog doba“ nastojao da ga cenzuriše i fizički eliminiše. U to doba je svima postalo jasno da je režim nemoguće promeniti demokratskim metodama, a da domaće opozicione partije i ostale građanske snage koje su mu se protivile ne mogu to da učine bez pomoći iz inostranstva. Tako se Radio B92 našao na listi onih koji su primali pomoć iz inostranstva, kontroverznog načina za postizanje uzvišenog cilja – promene despotskog kripto-komunističkog režima koji je trajno upropastio Srbiju. Posle skoro desetogodišnje borbe, 5. oktobra 2000. godine, David je pobedio Golijata – i dugo iščekivana promena režima je postignuta. Radio B92 je bio među istinskim herojima tog uspeha – zapravo neformalno zamenjujući RTS u funkciji javnog servisa, koji nikada nije umeo to da radi i čije delovanje i dan-danas se svodi samo na manje ili više ogoljenu apologetiku aktuelnog režima.

U godinama pred pad Miloševića, Radio B92 se putem udruženja ANEM koje je osnovao, pretvorio u punokrvnu alternativnu informativnu mrežu. Ona nije samo služila za potrebe radio programa B92 i ostalih lokalnih stanica – članova ANEM, već je postala centralni nepristrasni i kredibilni distributer informativnih audio i video materijala u zemlji i regionu. Normalna i predvidljiva transformacija Radija B92 u novoj realnosti posle 5. oktobra bilo je uspostavljanje TV kanala B92. Ne samo da je Srbija tako dobila istinski vrednu instituciju javnog informisanja, već se u tom procesu odškolovala nova generacija novinara, producenata i medijskih delatnika koji nisu učilli svoj posao u RTS, TANJUG, Politici, Novostima i ostalim bastionima režimske propagande.

Ali tada je propuštena prilika da se ceo slavom ovenčani i međunarodno priznati brand B92 i demokratske vrednosti koje su proizilazile iz njega pretoče u nešto što će zauvek biti od koristi građanima Srbije – a da se to ne pretvori u drugi RTS. Nesnalaženje novih političkih snaga na čelu Srbije bilo je jednako neznanju samih ljudi iz B92. Ovi prvi su govorili: „Hajde da podelimo medalje zaslužnima za rušenje režima, pa da se onda radi“ – bez jasne vizije šta treba da se uradi, dok su ljudi sa B92 očekivali neke privilegije u odnosu na komercijalne emitere poput Pink i BK – sa uprljanim imenom zbog saradnje sa prethodnim (a ispostavilo se i sa svakim sledećim) režimom.

Započelo se sa reformom medijskog sektora koji ni do današnjeg dana, sedamnaest godina od početka, nije okončana. Raznorazni strani eksperti su se angažovali (kao pomoć državi u tranziciji), a istaknute opozicione figure su postajali članovi radnih grupa za reformu medija. Rezultati njihovog rada su na žalost vidljivi! Donošeni su novi propisi iz domena regulacije medija, a da oni koji su ih usvajali (članovi parlamenta iz svih stranaka pozicije i opozicije) nisu do kraja razumeli suštinu problema, niti onoga za šta su glasali. Jedna od posledica takvog postupanja je i ovakva sudbina B92.

Usled neznanja, nepromišljenosti i olakog prihvatanja sugestija i modela sa Zapada, B92 je olako prepušten procesu privatizacije, toj savremenoj neokonzervativnoj mantri i „čarobnom leku“ za sve probleme. Veran Matić je u takvom kontekstu napravio stratešku grešku – pretvorio je stanicu u manje-više sopstvenu prćiju (kao većinski vlasnik), podelio je svojim najbližim saradnicima jedan manji „paket“ akcija, a zatim prodao (ili što bi se reklo unovčio) brand koji su zajednički gradili. Po „receptima“ i uzusima savremenog kapitalizma sasvim ispravno i logično!

Za B92 je trebalo primeniti potpuno drugačiji model transformacije. Pre svega, B92 i nije nastao kao privatna kompanija – pa je njegovo pretvaranje u klasično akcionarsko društvo zapravno bilo sporno. Trebalo je B92 transformisati u privatnu neprofitnu organizaciju – kako bi se suzbio nepodobni i nedopušteni uticaj političke sfere (odnosno države) na njegov rad. Sa druge strane, to je bila prilika da se afirmiše jedan od mogućih modela javnog servisa, a ne da to bude „rupa bez dna“ i večiti korisnik „državnih jasli“, nepopravljivi RTS. Čak i u SAD gde postoji kult privatne svojine i gde nisu čuli za „javni servis“ (odnosno državno vlasništvo nad medijima) postoji nekomercijalna privatna mreža PBS (Public Broadcasting Service).

Zapravo danas TV B92 ne nestaje sa medijskog neba Srbije. Nestao je mnogo pre! Nije mogao da se izbori u neravnopravnoj borbi sa moćnim takmacima. Pogotovo kada su strani sponzori (države, nevladini akteri i filantropi) izgubili interesovanje da daju novac za uvođenje demokratskih vrednosti u srpsko društvo – bilo je očito da je došao kraj. Aprila 2008. godine je TV B92 imala svoj poslednji trzaj u smeru da postane srpski CNN – uvođenjem posebnog specijalizovanog 24 časovnog informativnog kanala. Pokušalo se sa razdvajanjem informative od zabave uvođenjem drugog kanala. Nažalost, taj pokušaj nije uspeo – jer TV B92 Info može da se vidi samo na digitalnom kablu, odnosno unapred je bio osuđen na malu gledanost i neuspeh.

Radio B92 je 13. jula 2015. godine preimenovan u Play Radio, a danas, 11. septembra 2017. godine TV B92 dobija novo ime – O2. Bojim se da grčki vlasnici neće dobiti ono što su očekivali – ali sa svojim pristupom i nerazumevanjem šta je to B92 nisu bolje ni zaslužili. A činjenica da sada nezakonito drže tri komercijalna kanala sa nacionalnom frekvencijom izgleda da ne uzbuđuje previše aktuelnu vlast. Oni su i ovako i onako želeli da se reše tog nepoželjnog svedoka njihove „ne-evropske prošlosti“.

Foto: b92.net

2 Comments

  • Небојша Бугариновић kaže:

    Добар текст, Срђане, осим што треба исправити непрецизност везану за оснивање.

    Б92 су формирале заједнички редакције Ритма срца са Студија Б и Индекса 202. Тако је први директор био Ненад Цекић, а први глодур Веран Матић. Звучну слику и програм културе су махом креирали људи из Ритма срца, док је готово читава прва линија информативног програма поникла из Индекса. Када су се Цекић, Александар Васић и део екипе Индекса повукли из пројекта, нови директор је постао Саша Вучинић, који је дошао из НОН.а, а готово сви информативци су остали на Б92,

    Најпре уредник информативног програма, покојни Зоран Мамула (по мени, најсветлије и најплеменитије лице овог радија) који је окупио као уреднике дневника: Милицу Кубуровић, Душана Машића, Срђана Кусовца, Драгана Ђиласа и мене (тада сам напоредо радио и Нико како ја на Другом програму Радио Београда, али и моји новинарски почеци су били на Индексу).

  • `Rekli su :” Bice emotivno kada se ukine B92 …” Ni sami ne znaju koliko emotivno za sve one koji su misleci ljudi, kojisu umeli da prate program gde se imalo stosta pametno cuti… Mozda ce biti zabavan ali za isprane mozgove! Zelim im srecu ali tu corbu kusace sami kada shvate koliko su pogresili

Ostavite odgovor