ZIGGY-OTIŠAO-U-LEGENDU

ZIGGY OTIŠAO U LEGENDU – DAVID BOWIE (1947 – 2016)

Sažeti tako fascinantnu karijeru u jedan tekst zaista je teško. Govoriti o svim fazama kroz koje je prošao David Bowie iziskuje opsežnu naučnu studiju, a širom sveta na akademskim institucijama se već duži niz godina izučava fenomen Bowie. Njegovo delo traje i trajaće.

 

Fotografija: Branislav Brian Rasic

 

Britanski kompozitor, instrumentalista i pevač, David Bowie, ikona rock muzike otišao je jutros u legendu. Posle godinu i po dana borbe sa rakom i samo dva dana po izlasku njegovog 25. studijskog albuma na njegov 69. rođendan, svet je ostao bez jednog od najkreativnijih umetnika svih vremena. Iza njega nisu samo ostala muzička dela koja je komponovao tokom više od četiri prethodne decenije, već autentično prepoznatljiv umetnički metod i postupak putem kojeg je dopirao do svojih slušalaca i gledalaca širom planete.

“Tokom celokupne moje karijere bavio sam se isključivo jednom temom,” govorio je je Bowie u intervjuu 2002. godine. “Pantalone se možda menjaju, ali reči i teme koje sam birao u svom pisanju su stvari koje se tiču izolacije, napuštanja, straha i anksioznosti – sve same najvažnije stvari u svačijem životu.”

Sve je počelo krajem šezdesetih godina, kada je čudni mladić po imenu David Jones iz Brikstona (južni London) počeo da nudi svoje kompozicije diskografskim kućama. Prve veće uspehe imao je sa “Space Oditty” 1969. godine, “The Man Who Sold the World” i “Life on Mars” (1971.). Ali konačno David Bowie postaje svetska zvezda 1972. godine sa albumom “The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars”. Ne samo izvanredne pesme, već kreacija imaginarnog lika Zigija Stardasta u svrhu plasiranja audio-vizuelnog koncepta, odnosno poimanje rocka kao multimedijalne platforme je definisalo Bouvija kao istinskog utemeljivača rock kulture, u istom rangu kao što su Elvis, The Beatles, Bob Dylan i The Rolling Stones – mada je njegova karijera počela skoro dekadu kasnije.

Ali, već u prvoj dekadi svoje karijere koja je trajala skoro pedeset godina, Bowie je uočio potrebu da se stalno menja i transformiše. Menjao je svoje pesme, umetnički izraz, produkciju, stil, image… Svedočanstvo o tome je u obliku pesme “Chages” sa albuma “Hunky Dorry” iz 1971. godine. Pri tome nije prekinuo vezu sa istinskim ljubitelja svoje muzike – tu dragocenu sponu koja ga je vodila neistraženim hodnicima kreativnosti.

“Ono na šta sam ponosan je činjenica koju ne mogu a da ne uočim – moj rad je uticao na rečnik pop muzike. Iskreno, za mene kao umetnika, to je najveća stvar koja prija egu.”

ZIGGY OTIŠAO U LEGENDU-Bowie and Rasha

Brian Rasic u društvu velikog umetnika

Svakako su nezaobilazne odrednice u njegovoj karijeri privremeni život u Americi sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Tada je u svoju umetnost Bowie izvanredno inkorporirao nasleđe funk/soul muzike, uz tekstualne reference na savremene teme Amerike (album “Young Americans”). Tom prilikom je pružio šansu za afirmaciju mladim talentima – neki od njih bili su (pokojni) pevač Luther Vandross ili istaknuti jazz saksofonista David Sanborn. “Šlag” na torti bila je numera “Fame”, gde je koautor i izvođač niko drugi nego John Lennon. Nešto pre toga se družio sa njujorškim avangardnim umetnicima (Andy Warhall i prijatelji). Tada je uspeo da “oživi” karijeru Lou Reeda, producirajući njegov legendarni album “Transformer”. Međutim, nemirni duh ga odvodi na nekoliko godina u Berlin, gde nastaju albumi , “Low”, “Heroes” i “Lodger” u produkciji Briana Enoa…

Svakako najveći komerijalni uspeh David Bowie ima sa albumom “Let’s Dance” iz 1983. godine, koji je producirao Nile Rodgers, a na kome je svetu predstavio do tada malo poznatog blues gitaristu Stevie Ray Vaughana.

Sažeti tako fascinantnu karijeru u jedan tekst zaista je teško. Govoriti o svim fazama kroz koje je prošao David Bowie iziskuje opsežnu naučnu studiju, a širom sveta na akademskim institucijama se već duži niz godina izučava fenomen Bowie. Njegovo delo traje i trajaće.

Poslednjih godina, iako umetnički aktivan, Bowie se povukao iz javnog života, posle epizode sa srčanim teškoćama. Zbog toga je morao da redukuje svoj raspored aktivnosti i odustane od turneja. Pre tri godine je objavio introspektivni album “The Next Day” – prvi posle cele decade, a koji je tajno sniman u Njujorku. Pre svega dva dana, na svoj 69. rođendan, objavljuje album “Blackstar,” koji je dočekan sa oduševljenjem među kritičarima. Ne treba reći da je ovaj poslednji album predstavljao još jedan kreativni zaokret – ovog puta ka jazzu.  

Ostaje u sećanju duet Freddie Mercury – David Bowie u pesmi “Under Pressure” iz 1982. godine, kao i njegov mini-koncert na dobrotvornoj manifestaciji Live Aid 1985. godine. Tada je u pratećem sastavu gitaru svirao njegov drug i prijatelj Dave Gilmoure iz grupe Pink Floyd.  Za tu priliku, kao što i priliči jednom multimedijalnom umetniku, Bowie je napravio video spot u kome mu je partner bio Mick Jagger – obradu legendarne Motown numere “Dancing in the Streets”. Na koncertu u čast  žrtava 11. septembra 2001. u Njujorku izveo je legendarnu numeru “Heroes”.  David Bowie je bio u braku sa super modelom Iman od 1992. godine. Bolovao je od raka poslednjih godinu i po dana, a umro je mirno, u svom domu u Njujorku, okružen svojim najmilijima.

 

Ostavite odgovor