VINČA-LI-JE,-PARIZ-LI-JE

VINČA LI JE, PARIZ LI JE

Da li možete da zamislite grad nalik na Pariz ali u NEOLITU – mlađem kamenom dobu? Nije loše da znate da je ono što su Pariz ili London u sadašnjem vremenu, u neolitu je bila Vinča.

 

Autor: Vladimir Đurđić

 

Kada je arheolog Miloje Vasić 1908. počeo da istražuje lokalitet Belo Brdo, koji se nalazi 14 km nizvodno od ušća Save u Dunav, nije sa sugurnošću mogao da tvrdi da je tu jedno od najvećih i najznačajnijih praistorijskih nalazišta u Evropi. Vinča je bila centar jedne neolitske kulture koja se rasprostirala od današnje Mađarske na severu, do Skoplja na jugu, od reke Bosne na zapadu, do Sofije na istoku.

Ono što se danas sa sigurnošću može reći da su najstariji stanovnici Vinče tamo živeli već oko 6,000. godine pre naše ere. Tu su tada boravili ljudi koji su pripadali kulturnom uticaju Starčeva, mesta koje se nalazi samo nekoliko kilometera severnije, preko Dunava. 

VINČA-LI-JE,-PARIZ-LI-JE-mapa

Mape prostiranja starčevačke i vinčanske kulture u doba neolita

Posle nekih hiljadu godina primat praistorijske metropole Starčevo predaje Vinči. Tu na obali velike reke Vinčanci su napravili naselje koje je imalo čak i nešto nalik na ulice. A o bogatstvu i stepenu kulture stanovnika govori to da su u kolibama napravljenim od trske, grupisanim oko centralne građevine u mestu, pronađene keramičke posude. Vinčanci su koristili oruđa napravljena od životinjskih kostiju, bavili su se zemljoradnjom, lovom i ribolovom. Koristili su sirovine rudnika na Avali, a Dunav im je ostavljao mogućnost trgovine i uticaja na udaljene prostore. 

Prava poslastica za ljubitelje starina su vinčanske figurine različitih namena, veoma lepe izrade i zanimljive po obliku. Tu je i pedesetak različitih znakova/simbola koji se javljaju na raznim predmetima nađenim širom prostora gde je tadašnja Vinča imala uticaj. Neki smatraju da je reč o prvom pismu, drugi da je reč samo skupu simbola, a treći da se tu radi o nekakvom protopismu, ili o pismu pre pravog pisma! 

Punih hiljadu godina Vinča je bila metropola u pravom smislu te reči, a onda je negde oko 4,500. godine p.n.e. lagano izgubila glavnu ulogu. Ali daleko od toga da je grad prestao da postoji. Stanovnike Vinče nadjačali su neki drugi narodi koji su došli sa prostora današnje Mađarske.

Da li je (nazovimo ga) gradonačelnik Vinče uljudno sačekao nekakvog poglavicu i predao mu poklone, ili je prvo stigla delegacija za pregovore – nije poznato. Ipak, sasvim je sigurno da je posle nekih tri veka pridošlice iz Mađarske potisnula grupa ljudi koja je došla sa prostora današnje Austrije, pa je ili izbio neki manji rat. Ili je možda prvi čovek Vinče ponovo dao garanciju pokornosti ljudima sa severozapada. Sve to omogućilo ja da se život nastavi, ali je slava stare metropole bledela iz dana u dan. No, života je bilo i kasnije, u srednjem veku, a ljudi i dan danas stanuju u Vinči. 

Ukoliko želite da vidite kako su živeli Vinčanci možete da posetite lokalitet Beli Breg, koji je u sastavu Muzeja grada Beograda. Deo nalaza iz Vinče danas se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu (koji i dalje ne radi), a najlepši primeri vinčanskog neolitskog vajarstva su deo Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ostavite odgovor