UŽAS U FUNKCIJI MIRA - Sećanje na Hirošimu i Nagasaki

UŽAS U FUNKCIJI MIRA – Sećanje na Hirošimu i Nagasaki

Projekat „Menhetn“ najvažniji je poduhvat Sjedinjenih Američkih Država u Drugom svetskom ratu, a najveći i najskuplji naučni iskorak svih vremena. Radi se o izradi prve atomske bombe. Naučnici se sa setom sećaju tih dana, dok su građani bili užasnuti. Danas je 70 godina od bacanja prve atomske bombe na Hirošimu.

 

Autor: Miloš Zdravković

 

Vođa projekta bio je naučnik Robert Openhajmer, poreklom Nemac, osnivač katedre za teorijsku fiziku na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Cilj projekta, prema konceptu tadašnjeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, bio je izrada atomske bombe pre nego što to uspe Hitlerovoj Nemačkoj. Saradnici su predstavljali spektakularnu ekipu briljantnih umova toga doba, sa svih meridijana, a ironično je to da je među njima bilo najviše Nemaca. U tom timu su bili i nobelovci Enriko Fermi, Nils Bor, Albert Ajnštajn i Hans Bete. U Los Alamosu (Nju Meksiko), gde je bio smešten naučno-istraživački centar, živelo je 6.000 naučnika sa svojim porodicama. U laboratorijama širom SAD je na projektu „Menhetn“ radilo više od 125.000 ljudi. A kako je sve počelo…

Robert_Openhajmer

Robert Openhajmer

Mesec dana pre početka Drugog svetskog rata, Albert Ajnštajn je napisao pismo predsedniku SAD Frenklinu Ruzveltu, kojim je umnogome uticao na stvaranje atomske bombe. Ajnštajn, osvedočeni pacifista koji je pobegao iz nacističke Nemačke, saznao je da su trojica fizičara u Berlinu, predvođeni nobelovcem Wernerom fon Hajzenbergom, na pragu stvaranja oružja koje će iz korena promeniti odnos snaga u ratu. Prema njegovim rečima, nemački naučnici uspeli su da nuklearnom fisijom uspešno “pocepaju” atom uranijuma.

Reakcija koja je usledila oslobodila je nepojmljivu količinu energije, idealnu za stvaranje moćnog oružja. “Jedna bomba ovog tipa, ukoliko je brodom dopremite u neprijateljsku luku, može bez problema da uništi čitavo pristanište i veliki deo okolne teritorije”, pisao je Ajnštajn Ruzveltu. Dve godine kasnije, posle nekoliko pisama upornog Ajnštajna, SAD su započele sada već čuveni “Projekat Menhetn” – plan stvaranja atomske bombe. Ostatak priče svi znaju. SAD su 6. i 9. avgusta 1945. bacili dve atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki. U prvom udaru stradalo je 80 hiljada ljudi, dok je u drugom život izgubilo 40 hiljada. Veliki broj koji je “preživeo” eksploziju, umro je od trovanja radioaktivnim zračenjem. Do današnjeg dana to su jedine dve bačene bombe u istoriji ratovanja, mada eksperimenti nikada nisu obustavljeni. Moralni aspekt upotrebe atomskog naoružanja je i dalje kontraverzan, a smatra se da njegovo posedovanje predstavlja u stvari faktor odvraćanja druge strane od eventualnog korišćenja.

Prepiska sa Ruzveltom iz 1939. - Albert Ajnštajn

Prepiska sa Ruzveltom iz 1939. – Albert Ajnštajn

Manje je poznata činjenica da Werner fon Hajzenberg nije bio nacista, odnosno da je sa svojim timom zapravo trošio vreme Hitleru, dok se rat ne okonča. Zbog toga je kasnije u SR Nemačkoj bio tretiran sa svim počastima i primer je naučnika koji je radio za vreme Hitlera, ali svoj integritet nije ukaljao.

PRVA „PEČURKA“

Projekat „Menhetn“ je za američku vladu imao apsolutni prioritet. Resursi su bili praktično neograničeni. Sve je počelo 1940. sa budžetom od 6.000 dolara, a pet godina kasnije su troškovi iznosili već dve milijarde dolara. Pri tome treba napomenuti da je vrednost tadašnjeg dolara sa današnjim neuporedivo veća. Bio je to najskuplji projekat u istoriji čovečanstva. Za sedište projekta izabran je Los Alamos u Novom Meksiku. Los Alamos je bio i mesto na kome je oružje trebalo napraviti i testirati. Zadatak je bio da se na osnovu svih raspoloživih naučnih rezultata o obradi uranijuma i plutonijuma napravi oružje koje funkcioniše.

Šesnaestog jula 1945. sve je bilo spremno. Taj dan je određen za probu atomske bombe. Za test je odabrano pustinjsko strelište „White Sands Missle Range“, udaljeno 200 milja od Los Alamosa, a pri tome veliko koliko i Pensilvanija. Svedoci prve atomske eksplozije govorili su da su fascinirani lepotom atomske pečurke i svetlošću eksplozije. Na samom mestu eksplozije od ogromne temperature pustinjski pesak se pretvorio u staklo. Eksplozija se čula u tri različite američke države i nije mogla da se sakrije od javnosti, iako je to bio prvobitni plan. Ljudi iz udaljenih krajeva su se javljali, tvrdeći da su videli novo Sunce.

U međuvremenu je nacistička Nemačka bila pobeđena, Drugi svetski rat trajao je još samo sa Japanom. Samo mesec dana posle testiranja, 6. avgusta 1945. i 9. avgusta 1945. godine, Amerikanci su bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Mnogi naučnici koji su radili na projektu „Menhetn“ su za to saznali preko radija – i bili iznenađeni. Odluka o bombardovanju je i dan danas kontraverzna, iako je mnogi opravdavaju. Kako god bilo, posle druge bombe Japan je potpisao bezuslovnu kapitulaciju.

Hiroshima-nekad i sad

Hiroshima – nekad i sad

Monopol SAD nad posedovanjem atomske bombe nije dugo trajao, jer je Sovjetski Savez detonirao svoju prvu termo-nuklearnu bombu u avgustu 1949. godine, pod rukovodstvom nuklearnog fizičara i kasnijeg disidenta Andreja Saharova. Danas devet zemalja poseduje nuklearno oružje. To su SAD, Rusija, Izrael, Pakistan, Indija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Severna Koreja. Rusija i SAD imaju najviše nuklearnih glava. U doba Hladnog rata, tokom „Kubanske krize“ malo je falilo da bombe ponovo budu upotrebljene, ali se danas smatra da je opasnost od korišćenja atomskog oružja relativno mala. Kada bi jedna zemlja upotrebila atomsko oružje, to bi izazvalo kontra-reakciju, koja bi delovala pogubno na celu planetu Zemlju. Bombe su sada moćnije nego ikad, a njihovo istovremeno korišćenje bi trajno poremetilo klimu – možda izazvalo novo ledeno doba, a verovatno dovelo čovečanstvo na ivicu istrebljenja.

 

Ostavite odgovor