UMETNOST-DANAŠNJICE–KUPI,-UPOTREBI,-BACI

UMETNOST DANAŠNJICE – KUPI, UPOTREBI, BACI

Nekada kraljica svih znanja i mudrosti, umetnost je postala kao i sve iz današnjeg merkantilnog sveta – samo obična floskula, bez dubljeg i trajnijeg smisla, svedena na još jednu mantru neoliberalnog doba: “KUPI, UPOTREBI I BACI”

 

Autor: Milorad “Džeri“ Džmerković

 

Svet umetnosti pojavom masovnih tehnologija krenuo je u nepovrat stranputicom. Zašto? Jer to je bio neuporedivo lakši i zavodljiviji način da se postigne makar kakav rezultat. Danas svako može da pravi fotografije, slika, svira, pa čak i da piše upotrebom digitalnih tehnika. Sa nekoliko kompjuterskih programa današnji ljudi lakomisleno i neobuzdano žele da premoste sve one tehnike koje se godinama polako uče u umetničkim školama.

Nekada je bilo potrebno da potrošite deceniju svoga života, rizikujući čak i svoju budućnost da bi ovladali neophodnim veštinama potrebnim za stvaranje umetničkog dela. I to bez ikakvih garancija za budući ili eventualni uspeh!

U današnjem virtuelnom svetu, gde sama reč po sebi objašnjava da je to prost zbir jedne iluzije i lako prolazne stvarnosti, makar i u mikro doživljaju sebe i okoline, svako može postati umetnik. Naravno da se takav stav razvio prvo u samoobmani, a onda i u obmani svih drugih – počev od konzumenata jedne takve laži, pa do kritike. Kritičari su, čak i da su kojim slučajem overili par semestara na istoriji umetnosti, postali lake žrtve novih teoretičara mediokretenizma..

Sa tako poput pera lakim saznanjem i veštačkim, dobro plaćenim samoreklamerstvom, a uz svakim danom sve jeftinijom tehnologijom, horde umišljenih ljudi postaju samo jedan mali, po pravilu beznačajni delić globalne hiperprodukcije. Da li svesno ili ne, nije važno. A internet, taj savremeni i (ne)saršeni kanal distribucije, omogućava im ničim ograničen kosmos koji nekritički prima sve.

Čini se da se dogma masovne produkcije iznedrila u krilu neoliberalnog (čitaj gramzivog) kapitalizma. Međutim, ipak malo je “srećkovića” iz tog enormno velikog, ali nerelevantnog konglemorata “proizvođača umetnosti” kojima je uspelo da se pozicioniraju na tržištu. U celoj toj priči zaradili su samo oni koji su prodavali tehnologiju, dok su svi drugi učesnici ovakve lažne igre ostali sa svojim nestvarnim i nerealnim snovima u glavi – a uz to i plićih džepova.

Metodolgija je sledeća: munjevito, uz pomoć grandiozne reklamne kampanje, dobija se jedna nova i brza nada u glavama tih nazovi umetnika. Ta nada se sastoji u tome da se uz pomoć novog proizvoda po sistemu “crta, piše, svira, snima” uspeva u ničim izazvanim, nerealnim ambicijama – ostvarenju dugo sanjanog sna pod nazivom “JA UMETNIK”.

Kada se preskoče dani provedeni u skamijama, a u isto vreme naivno pomisli da se kupovinom tehnologije postiže sve – dobija se jednokratna štos kvazi-umetnost. Za istinsku, onu dugotrajnu, pravu umetnost, što rađa pravo vanvremensko i vanprostorno umetnčko delo, potrebno je vreme. Potrebno je da se zastane, sagleda, razmisli o svemu čemu je vreme provedeno u školi ili u ličnom usavršavanju težilo da uobliči onu početnu, nejasnu ideju. Tek sa tim promišljanjem ta ideja bi mogla – a nikako uz pomoć nekog tehničkog trika ili tehnologije  – postati predmet umetničke kreacije.

Uhvatiti neki momenat života, sagledati ga, obraditi u sebi uz pomoć predhodno stečenih znanja, pa ga na kraju mukotrpnim radom pretočiti u umetničko delo – opet iziskuje uvek, nezamenljivo vreme. A ono je marginalizovano pojavom opšte prihvaćene japi mantre – “Vreme je novac”. Svesno ili ne, svi mi zajedno stvorili smo jedno bljutavo, potrošačko društvo. Sa takvim porivima, bez iskrene unutrašnje žudnje, svet savremene umetnosti otišao je u ćorsokak. Na žalost, nekada kraljica svih znanja i mudrosti, umetnost je postala kao i sve iz današnjeg merkantilnog sveta – samo obična floskula, bez dubljeg i trajnijeg smisla, svedena na još jednu mantru neoliberalnog doba: “KUPI, UPOTREBI I BACI”.

3 Comments

  • Jerry kaže:

    Slazem se oko toga da je filozifija kraljica,a ne umetnost,jer se tako odvajkada definislo,a opet,kada se uzme u obzir da je umetnicko delo,njegovo znacenje,a i poruka koju salje autor u mnogome i njegova filozofija,sagledavanje,premisljanje…..!Takodje se slazem,da je talenat neizostavljiv,skola samo brusi! Na zalost malo je primera u odnosu analfabeta prema edukovanim.Ipak je neuporedivo vise ovih drugih!Lako je proci sam,bez strucne ruke kroz stilove,epohe,takodje i bez bez nota,samouko.Nije to dobar temelj,poljulja se kad god dodju ozbiljni umetnicki izazovi,slozene situacije,nedoumice, koji se resavaju skoro zanatski,jer se to uci na akademijama kroz stucne predmete.Malo toga u tom preletu preko interneta,jer je on sada glavno sredstvo obrazovanja,a tebalo bi da bude, jer je sa tim ciljem i stvoren,kao samo jedno lakse, brze i dostupno informaticko mesto.A postade sve i svja!Nisim imao prilike da vidim nesto iz domena kompjuterskih vestina sto me je fasciniralo,da sam zapamtio,dok ima,cak i danas lepih primera analognih,staromednih nacina stvaranja umetnickog dela.Mocart kada se ,,sudario” sa Salijerijem u njegovom malolm prstu,pocev od svoje trece godine imao je celokupno do tada storeno muzicko delo,koje je on maestralno svirao.Slazem se oko svih saplitanja,drustav,struke jednog obrazovanog genija.Zato sada mnogo vise slusamo Mocarta nego Salijerija,koji je odlican.
    Zderaci kica su stvoreni,nisu se rodili,mada ima i tih sa predispozicijama, neunistivim.Kako?Pa lepo,on,Zderac kica rodjen je,odrastao je,stasao je u atmosferi kica,a nije imao alternativu!KIC je isto tako nemislosrdno,jos gore,lukavo cenzurisalo prave vrednosti jer tako htela gramziva lova, profit….!To je nesumljivo,a po meni i genocidno! Jer time se gube citave generacije,intelektualna masa , iz koje se moze izvuci nesto sto bi bilo na tragu umetnosti.Iz rulje fascinirane pinkovizijiom NE!Tu se nece pojaviti nista vredno,tako da sve ozbiljne zemlje,sada jer su videle da su se degenerisali i da sve moraju da uvoze,pogotovo umetnost,pocinju da se vracaju na pocetak.Tamo gde je poceo njihov genocid prema samim sebi.Oces Farmu?Ne moze na nacionalnoj fekvenciji,moze preko kabla,ako platis!Das 40-50 evra i gledaj,a lova u fond za stvaranje umetnosti.Takav princip je bio kod nas,komisija za kic oporezovala je listove tipa CIK sa golim zenama,bljutavim i vulgarni sadrzajem,kao i izdanja iz Diskos produkcije,Mica Troftaljka…! DEBELO !! A lova je isla u fond,iz koga je sazidana skola za talente u Cupriji,svaki diplomac rezije je dobijo filma za svoj celovecernji , diplomski film.Dok danas toga nema,lova ide privatniku u dzep,a nama generacije degenerika,koji ce ,sto je jos sto puta gore, neizlecivo vekovima,iznedriti takve zombije,milion puta gore nego sto su oni sami ikada bili!To je uzas!Strah me je, jer ljudi ne prepoznaju odakle zlo navire,a i kako i zasto!Pa zar rijeliti i tabloidna stampa nije za cenzuru?Zar je uspeh jednog drustvenog sistema,vrednosti da na Sajmu knjiga je najprodavanija knjiga blogerke Zorannah? Zar je i tvoj,kao i moj uspeh sto ovu nasu konstruktivnu,lepu polemiku vodimo na sajtu VREME JE,a ne u dnevnim novinama,kuturnim rubrikama!Ili na tribinama,knjizevnim vecerima,gde ce to neko videtei,cuti,pa ce moci i da razmisli,ako ima potrebe,a ovako TI i JA sami,kod mog druga Srkija na sajtu pisemo jedan drugom,gde ce ovo nase pisanije videti nepodnosljivo malo ljudi.Grozim se toga!Meni fali,a i treba masa,prava srednja klasa,edukovana,a ne rulja u 90% slucajeva.Bilo je i nekada,recimo 25-30%!I oni moraju da postoje,potrebni su da ih vidimo,zapazimo,da se uporedimo,i da glavom bez obzira pobegnemo od njih.A ovako barem se ja osecam da sam previse okruzen degenericima,kao da zivim u rezrvatu,licnom ,malom, oskudnom.Ozracili su me,a vidim sve vise, svakim danom i moju okolinu,neposrednu!Borim se da deci objasnim kako su Bitlsi bolji nego Aca Lukas!Treba mi,a verujem i mnogima prostor,siri,veci i lepsi!Da nije zagadjen kicom!

    • IBJ kaže:

      E ovo što si sada napisao, druže moj, izlazi iz duše. To više nije načelna rasprava (u koju se ja upletoh) nego vapaj kojem mogu samo da se pridružim.
      Verujem da nikoga neće posebno utešiti to što ćemo, kad se šire osvrnemo, da shvatimo da smo ušli u, možda nezaustavljivu, dekadentnu fazu naše (zapadne) civilizacije i da to nije nikakav istoriski presedan još od biblijske zgode sa Zlatnim teletom (ali avaj, naši neo-vernici malo čitaju Bibliju, napajaju se iz Informera, podjednako ne razumevajući ni jedno ni drugo). Dekadentne civilizacije zatiru same sebe na najužasnije načine. Ne znam da li ćemo mi iz srednje generacije doživeti da “show” odgledamo do kraja, ali znam da pogled neće biti ni prijatan ni bezbedan jer ćemo, hteli-ne-hteli, biti na sceni, a ne u gledalištu.
      Hoće li udariti revolucija iznutra ili “varvari” spolja, ili oboje? Jedno je, bojim se, sigurno: reforma nije moguća jer je pristojan svet, kao što si i sam primetio, u debeloj manjini.

  • IBJ kaže:

    Delim duboku odvratnost autora ovog teksta prema neoliberalnom merkantilizmu, u umetnosti, koliko i u svim drugim oblastima ljudskog života i stvaralaštva. Ipak, smeta mi čitav niz nepažljivo odabranih i nasumično pomešanih iskaza na kojima on pokušava da izgradi svoju argumentaciju. Nažalost, pogrešne premise nikada ne dovode do pravog cilja već samo povećavaju, inače sveprisutnu, zbrku.
    Pođimo od toga da “kraljica svih znanja i mudrosti” nikad nije bila umetnost već FILOSOFIJA iz koje su se izrodile NAUKE, iako se značaj filosofije u dobroj umetnosti nikada ne može preceniti.
    Drugo, “pravo” na umetnost nikome nije nije dato obrazovanjem već TALENTOM. Daleko od toga da negiram značaj umetničkog obrazovanja, ali ono netalentovanu osobu može da dobaci najdalje do (osrednjeg) umetničkog kritičara – nikad do pravog umetnika!
    Sa tog stanovišta, optužiti nove tehnologije za poplavu kiča i bljutave osrednjosti je isto kao kad bismo rekli da je loš usisivač (a ne domaćica) kriva što je kuća prljava. Sasvim je svejedno koje SREDSTVO umetnik koristi za izražavanje: pero, kičicu, dleto, MS Word, PhotoShop ili 3D Studio: ukoliko ima talenta, ideja, emocija i estetike, dobićemo umetnička dela, ukoliko nema, nećemo ih dobiti – i tačka. Šta ko o sebi misli sasvim je irelevantno, jer vreme je neumoljivi sudija koji zatire “modu”, “popularnost”, socijalnu i političku “podobnost” i ostavlja u kolektivnom sećanju samo i isključivo goli kvalitet. Ko želi da sazna više o tome neka (ponjovo) pogleda genijalni Formanov film o Mocartu i Salijeriju – tamo je sve rečeno.
    Treće, tema elitizma i demokratizacije u umetnosti je isuviše kompleksna da bih je ovde razvijao. Bilo da se opredelite za jednu, drugu ili neku treću opciju – sve jedno – ako ne zaboravite tačku 2 neće vas nikad zavesti loša “etablirana umetnost” niti će vas ostaviti ravnodušnim najelementarnija “naiva”.
    Četvto (i konačno), masovnost. Da, zasipa nas poplava svakovrsnog “šuma”, ali šta je alternativa? Cenzura? Nešto poput “prosvećenog apsolutizma”? Hoće li to sprečiti sveprisutne “žderače kiča” da dođu do svoje dnevne doze kulturnog đubreta? Svakako ne, pre će biti ugušeno poneko “neoficijelno” i “neobrazovano” ali ISTINSKO umetničko delo.

Ostavite odgovor