KAKO-PAMETNO-UPRAVLJATI-NACIONALNIM-RESURSIMA

KAKO PAMETNO UPRAVLJATI NACIONALNIM RESURSIMA

Nedostatak strategije, netransparentnost, dugotrajne procedure i nespremnosti za promene osnovne su kočnice daljem razvoju. Na Balkanu važe posebna pravila – bar tako vršioci vlasti žele da nas ubede. Ta pravila nemaju realnog dodira sa stvarnošću, već su isključivo vezana za ličnu korist i percepciju sopstvene političke veličine

 

Autor: Dušan Nelki

 

Koji su to obnovljivi izvori energije (OIE) u Srbiji i kako njima upravljati? Oni se definišu kao nefosilni izvori energije u koje spadaju: vodotokovi, vetar, biomasa, geotermalni, sunce, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda. U ozbiljnim i uređenim državama nacionalne interese jedne zemlje prepoznaju i definišu najumniji i najkompetentniji ljudi – struka. Zatim se njihova mišljena uobličavaju u planska i zakonska dokumenta. Ovako definisan pristup rezultira dugoročnom strategijom koja obavezuje sve vršioce vlasti, bez obzira na političku ili bilo koju drugu pripadnost.

Ukupni tehnički raspoloživ potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji se procenjuje na 5,65 miliona tona ekvivalentne energije (TEN) godišnje. Od ovog potencijala već se koristi 1,054 miliona TEN biomase (najvećim delom kao ogrevno drvo) i 909 hiljada TEN hidroenergije.

U procesu pridruživanja EU Srbija mora proći sva predviđena poglavlja. Poglavlje 15 smatra se jednom od najznačajnijih oblasti delovanja EU, a odnosi se na energetsku politiku. Energetska politika, kojom se bave evropski propisi, podrazumeva pravila i politike u oblasti tržišta električne energije, unapređenja OIE, energetsku efikasnost i tako dalje.

Pod pritiskom EU, Srbija je usvojila Nacionalni akcioni plan za OIE i postavila obavezne nacionalne ciljeve za učešće energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji od 27%, kao i učešće OIE u transportu od 10% do 2020. godine (Direktiva 2009/28/EZ). Za dostizanje ovog obavezujućeg udela OIE u bruto finalnoj potrošnji, od najveće važnosti je dostizanje ciljeva vezanih za energetsku efikasnost (Direktiva 2006/32/EZ). Dostižnost ovog cilja je neizvesna u sadašnjim okolnostima kada udeo OIE ne prelazi 21%, iako je neiskorišćeni energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije preko 3,5 M TEN godišnje.

Iako u zakonu o energetici i zakonu o efikasnom korišćenju energije postoje podsticajne mere za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, potrebno ih je pod hitno promeniti. U praksi su se ove mere pokazale kočnicom, jer pristup ovim sredstvima isključivo zavisi od volje trenutnih vršilaca vlasti. U zakon svakako treba uvesti pojam ekološke solidarnosti, koji bi uključivao naplatu takse proizvođačima energije iz fosilnih goriva i punjenje podsticajnog fonda.

 

Primeri prakse u Srbiji

 

Dana 25. oktobra 2011. godine između Ministarstva ekonomskog razvoja Republike Italije i Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije potpisan je sporazum koji je u formi zakona usvojila i skupština. Sporazum se odnosi na isporuku električne energije Italiji, u cilju popune njenih kapaciteta električnom energijom iz OIE. Italija je procenila da iz sopstvenih izvora nije u mogućnosti da ispoštuje obaveznu kvotu energije iz OIE, pa je sa nama potpisala sporazum o otkupu.

 

Izvod iz ugovora (citat)

  • Italijanski podsticaji koji važe za energiju iz obnovljivih izvora koja se uvozi u Republiku Italiju iz elektrana realizovanih u okviru gore pomenutih sporazuma, što će doprineti postizanju italijanskih nacionalnih ciljeva u vezi obnovljive energije koji su utvrđeni Direktivom 2009/28/EZ (projekat „Ibar” i projekt „Srednja Drina” i drugi projekti dati u Aneksu ovog Sporazuma) – biće po prirodi podsticajna tarifa, koja uključuje vrednost podsticaja i vrednost energije;
  • Podsticajni period traje petnaest godina u fiksnoj vrednosti od 155 € MWh; po isteku podsticajnog roka, proizvedena energija imaće pristup italijanskom tržištu električne energije pod tržišnim uslovima; podsticaji će se odobriti za projekte iz člana 1. ovog sporazuma za hidroelektrane koje budu završene i stavljene u funkciju do kraja 2020. godine;
  • HE Sistem Ibar – 10 hidroelektrana između Raške i Kraljeva (ukupna instalisana snaga 117 MW, E=480 GWh/godišnje, procenjena investicija 300 miliona evra);
  • HE Sistem Srednja Drina – 3 hidroelektrane između donje vode HE Bajina Bašta i akumulacija HE Zvornik (Ukupna instalisana snaga 235 MW,  E=860 GWh/godišnje, procenjena investicija  819 miliona evra).

Ako bi danas krenuli u realizaciju, do 2020. godine uspeli bi da izgradimo veći deo predviđenih kapaciteta, a uložena sredstva (zajedno sa kamatom) vratila bi se za osam godina. Za preostalih sedam godina koliko važi podsticajna tarifa ostvarili bi preko milijardu evra čiste dobiti od izvoza struje.

 

KAKO-PAMETNO-UPRAVLJATI-NACIONALNIM-RESURSIMA-Bistrica

Reverziblina hidroelektrana “Bistrica”

Dana 27. marta 2012. godine između Elektroprivrede Srbije i konzorcijuma, koji čine kanadska korporacija „Lavalin“ i kineska kompanija „China Nuclear Power Engineering“ potpisali su memorandum o razumevanju za razvoj projekta reverzibilne hidroelektrane Bistrica snage 680MW. Kinezi bi finansirali, Kanađani bi dali tehnologiju, a srpske bi firme izvele posao. Dakle nije problem nalaženje strateškog partnera za planiranje, gradnju i korišćenje novih kapitalnih investicija već je problem da to ne bude ideja suprotne političke opcije.

Neenergetski kriterijumi, vezani za političke dogovore, imaju presudan uticaj na iskoristivost energetskog potencijala. Nedostatak strategije, netransparentnost, dugotrajne procedure i nespremnosti za promene osnovne su kočnice daljem razvoju. Srbija se nalazi na Balkanu. A na Balkanu važe posebna pravila – bar tako vršioci vlasti žele da nas ubede. Ta pravila nemaju realnog dodira sa stvarnošću, već su isključivo vezana za ličnu korist i percepciju sopstvene političke veličine.

Ni jedan od dva navedena velika projekata nije ni započet!

 

Ostavite odgovor