ŠTA SMERA KISINDŽER

ŠTA SMERA KISINDŽER?

Neokonzervativci su diskreditovani, ali još uvek vrše moćan uticaj na američku spoljnu politiku. Dok ih Tramp ne bude poslao na ideološku marginu, za Rusiju i Kinu je najbolje da se drže svog strateškog saveza. Svako ko bude pokušao da raskine ovaj savez predstavlja pretnju i za Rusiju i za Kinu, ali za Ameriku i za život na zemlji.

 

Autor: Paul Craig Roberts

 

Ruska novinska agencija Sputnjik javlja da bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer savetuje novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa o tome kako „da zbliži Sjedinjene Države i Rusiju, radi pariranja kineskom vojnom jačanju“ (Kissinger to Advise Trump on Bridging Gaps With Russia).

Ako ovaj izveštaj čitamo doslovce, on nam govori da stari hladni ratnik Kisindžer radi na tome da iskoristi Trampovu posvećenost boljim odnosima sa Rusijom – kako bi odvojio Rusiju od njenog strateškog saveza sa Kinom. Kinesko vojno jačanje je reakcija na američke provokacije protiv Kine i američkih pretenzija na Južno kinesko more kao važan region za američke nacionalne interese. Kina ne namerava da napadne SAD, a sigurno ni Rusiju.

Kisindžer, koji je više od deset godina bio moj kolega u Centru za strateške i međunarodne studije, svestan je postojanja proameričkih elita u Rusiji. I on radi na tome da za njihov račun stvori „kinesku pretnju“ – koju oni onda mogu da iskoriste kao povod da Rusiju bace u naručje Zapada. Ako ovaj pokušaj bude uspešan, ruski suverenitet će biti narušen, baš kao i suverenitet svake zemlje koja je u savezništvu sa SAD.

Tokom poslednje konferencije za medije predsednika Rusije Putina, novinar Marat Sagadov je pitao da li Rusija nije već pod nekom vrstom strane polu-dominacije. „Naša privreda, industrija, ministarstva i agencije se često vode pravilima koja su utvrdile međunarodne organizacije, a njima upravljaju konsalting kompanije. Strane konsultantske kompanije čak rade revizije preduzeća naše odbrambene industrije“. Zatim je pitao: „Nije li vreme da i tu uradimo bar delimičnu zamenu uvoza?“ (Putin Annual Press Conference 2016)

Svaki Rus treba da shvati da biti deo Zapada znači živeti po pravilima Vašingtona. Jedina zemlja zapadne alijanse koja ima nezavisnu spoljnu i ekonomsku politiku su SAD.

Svi treba da shvatimo, mada je Tramp izabran za predsednika, da neokonzervativci i dalje dominiraju u američkoj spoljnoj politici. Njihova posvećenost hegemoniji SAD kao jedine svetske sile nije ništa manje snažna nego što je bila. Neokonzervativna ideologija je institucionalizovana u delovima CIA, Stejt departmenta i Pentagona. Neokonzervativci su zadržali svoj uticaj u medijima, institutima, među univerzitetskim profesorima, fondacijama i u Savetu za spoljne odnose.

Takođe treba da shvatimo da Tramp uživa u ulozi tvrdog momka i da će reći stvari koje mogu da budu pogrešno protumačene – kao što je to možda učinio moj prijatelj Finijan Kaninghem, čije kolumne obično sa zadovoljstvom čitam (www.informationclearinghouse.info).

Ne znam da li će Tramp nadvladati ogromnu neokonzervativnu zaveru. Međutim, čini se dovoljno očiglednim da je ozbiljan u vezi smanjenja napetosti sa Rusijom, koje rastu još otkako je predsednik Klinton prekršio obećanje administracije Džordža Buša starijeg da se NATO neće širiti ni za pedalj prema Istoku. Da Tramp nije ozbiljan, ne bi bilo razloga da imenuje predsednika Eksona Reksa Tilersona kao svoj izbor za Državnog sekretara. Gospodin Tilerson je 2013. godine odlikovan ruskim Ordenom družbe.

Kako ističe profesor Mišel Čosudovski, globalna korporacija poput Eksona ima različite interese od američkog vojno-bezbednosnog kompleksa. Vojno-bezbednosnom kompleksu je potrebna snažna pretnja, poput nekadašnje „sovjetske pretnje“, koja je potom preobražena u „rusku pretnju“, kako bi opravdao kontrolu nad godišnjim budžetom od oko hiljadu milijardi dolara. S druge strane, Ekson želi da postane deo ruskog energetskog biznisa. Stoga, kao Državni sekretar, Tilerson je motivisan da uspostavi dobre odnose između SAD i Rusije. Dok za vojno-bezbednosni kompleks ti dobri odnosi podrivaju orkestrirani strah na kojem vojno-bezbednosni kompleks i počiva.

Jasno je da vojno-bezbednosni kompleks i neokonzervativci Trampa i Tilersona vide kao pretnje, zbog čega su neokonzervativci i tajkuni industrije naoružanja toliko snažno bili protiv Trampa, a zbog čega je direktor CIA Džon Brenan izneo neobuzdane i neutemeljene optužbe u vezi ruskog mešanja u američke predsedničke izbore. Borbene linije su postavljene. Sledeći test je da li će Trampovo imenovanje Tilersona za državnog sekretara biti izglasano u Senatu.

Postoji široko rasprostranjen mit da je predsednik Regan pobedio u hladnom ratu tako što je slomio Sovjetski Savez kroz trku u naoružanju. Kao neko ko je učestvovao u Reganovom naporu da okonča hladni rat, moram još jednom da ispravim ovu istorijsku neistinu. Regan nikad nije govorio o pobedi u hladnom ratu. On je govorio o njegovom okončanju. I drugi zvaničnici iz njegove administracije su to isto rekli, što može da potvrdi i Pet Bjukenen.

Regan je želeo da okonča Hladni rat, ne da u njemu pobedi. Govorio je o tom „užasnom“ nuklearnom oružju. Smatrao je da je sovjetska privreda u prevelikim teškoćama da bi mogla da se trka u naoružanju. Smatrao je, ako prvo uspe da izleči stagflaciju od koje je američka privreda bolovala, da će moći da privoli Sovjete da sednu za pregovarački sto tako što će iscenirati početak trke u naoružanju. „Zvezdani ratovi“ su uglavnom bili marketing. Bez obzira da li su Sovjeti verovali u opasnost trke u naoružanju ili ne, američka levica je svakako verovala u nju – i nastavila da veruje sve do danas.

Regan nije imao nameru da dominira nad Sovjetskim Savezom, ili da ga sruši. Za razliku od Klintona, Džordža Buša mlađeg i Obame, njega nisu kontrolisali neokonzervativci. Regan je otpuštao i sudski gonio neokonzervativce u njegovoj administraciji kada su mu radili iza leđa i kršili zakon.

Sovjetski Savez nije propao zbog Reganove rešenosti da okonča Hladni rat. Sovjetska propast je bila delo tvrdokornih komunista, koji su verovali da je Gorbačov brzo slabio kontrolu Komunističke partije da je bio pretnja postojanju Sovjetskog Saveza. I stavili su ga u kućni pritvor. Upravo je puč tvrdokornih komunista protiv Gorbačova doveo do uspona Jeljcina. Niko nije očekivao propast Sovjetskog Saveza.

Američki vojno-bezbednosni kompleks nije hteo da Regan okonča Hladni rat, pošto je Hladni rat bio temelj njegovog profita i moći. CIA je rekla Reganu da će, ako on bude obnovio trku u naoružanju, Sovjeti pobediti – pošto su Sovjeti kontrolisali investicije i bili u stanju da veći deo privrede usmere u vojne potrebe više nego što je to mogao Regan.

Regan nije verovao u tvrdnju CIA da Sovjetski Savez može da odnese pobedu u trci u naoružanju. Oformio je tajni komitet, kojeg je ovlastio da istraži tvrdnju CIA da bi SAD izgubile trku u naoružanju sa Sovjetskim Savezom. Komitet je zaključio da CIA štiti svoje povlastice. Ovo znam – jer sam bio član tog komiteta.

Američki kapitalizam i društvena sigurnosna mreža bi mnogo bolje funkcionisali bez opterećenja koje na budžet stavlja vojno-bezbednosni kompleks. Tačnije je reći da vojno-bezbednosni kompleks želi ozbiljnu pretnju, a ne stvarnu trku u naoružanju. Muslimanski teroristi bez države nisu dovoljno velika pretnja ovoliko velikoj američkoj vojsci, a problem sa istinskom trkom u naoružanju umesto pretnje je u tome što bi američke korporacije za proizvodnju oružja morale da proizvode oružje koje funkcioniše – umesto naduvanih troškova koji im povećavaju profit.

Najnoviji američki raketni razarač se već dva puta pokvario i morao je da bude odvučen do luke. Lovac F-35 je do sada koštao nebrojeno novca, ima brojne probleme, a drugi su ga već prevazišli. Ruske rakete su hipersonične. Ruski tenkovi su superiorni. Eksplozivna moć ruske interkontinentalne balističke rakete RS-28 Sarmat je zastrašujuća. Moral ruskih vojnih snaga je visok. One nisu iscrpljene posle 15 godina prilično bezuspešnih borbi u besmislenim ratovima protiv žena i dece. (PENTAGON: F-35 WON’T HAVE A CHANCE IN REAL COMBAT)

S obzirom na koruptivnu prirodu američkog vojno-bezbednosnog kompleksa, Vašington može slobodno da se trka u naoružanju koliko mu je volja, bez opasnosti po Rusiju ili Kinu, a kamoli njihov strateški savez.

Neokonzervativci su diskreditovani, ali još uvek vrše moćan uticaj na američku spoljnu politiku. Dok ih Tramp ne bude poslao na ideološku marginu, za Rusiju i Kinu je najbolje da se drže svog strateškog saveza. Svako ko bude pokušao da raskine ovaj savez predstavlja pretnju i za Rusiju i za Kinu, ali za Ameriku i za život na zemlji.

Ostavite odgovor