RASKALAŠNI MANTIJAŠI

 

Autor: Dragan Banjac

 

Popovi Srpske pravoslavne crkve (SPC) bore se za finansijsku i političku prevlast i u Crkvi i u društvu, a ona druga, duhovna, izgleda da ih ič ne zanima. Samo im je paravan za razvrat, šverc i enormno bogaćenje izvan bilo kakve društvene kontrole.

Ovako bi se mogao započeti „punoglavac“, kratka vest u kojoj je skoro sve kazano u prvoj rečenici, a jedna ili dve posle toga samo mogu da uobliče ono što se želi reći –  govorili su nam dok smo počinjali iskusnije kolege i urednici. Nisam nameran da se bavim prvim stadijumom u razvoju jedne žabe i za sve koji veruju da su crkva i njeni ljudi „čisti“ poručujem da je takvih sve manje i da većina, a vrh SPC naročito, dugo već ne saoseća s narodom.

Patrijarh-Pavle

Patrijarh Pavle u tramvaju

Nekadašnji „božiji ljudi“ su iščezli, a njihov povratak na scenu, pre svega medijsku i političku, nije doprineo značajnijem povratku veri i verovanju. Već naprotiv – crkve su i dalje prazne, a pohode se većinom od pomodara, slabih vernika, uz poslovično prisustvo političara koji su u svetilištima o značajnim datumima isključivo radi slikanja i očuvanja vlasti. Javnosti je nametnuta „istina“ da je vera u doba poluvekovnog socijalističkog „mraka“ zabranjivana, a onda je neko „upalio sviću“, dobili smo višestranačje, nacional-šovinizam, svakojake podele, iskuljala je mržnja, na kraju i ratovi, u čemu je Crkva imala pozamašan učinak. Ljudi u mantijama odjednom su stajali na svim važnijim pozornicama, veronauka je vraćena u škole, a popovima rezervisana mesta na svim skupovima. Na partijskim konvencijama sedeli su u prvim redovima, okupirali su medije, televizijske ekrane naročito, raspravljali o Srebrenici, Vens-Ovenom planu, Dejtonskom sporazumu, Ahtisarijevom planu, Rambujeu, Tribunalu, Kosovu, Republici Srpskoj, Evropskoj uniji. Protivili su se, recimo, Bajdenovoj poseti Dečanima, saradnji sa Briselom…

„Daj vernoj vojsci srpskoj tvojoj da bude na savlađivanje neprijateljskog naroda… U ime Oca i Sina i Svjatago duha. Sretno otišao i došao…“ Ovako je svešteno lice blagosiljalo pripadnike „škorpiona“ pred egzekuciju Muslimana u okolini Srebrenice i sve je snimljeno kamerom. SPC i danas o tome ćuti, a u prvim reakcijama rečeno je da je u pitanju „neki lokalni sveštenik“. Čin je i dalje kamen o vratu SPC. „Nepoznati“, ipak ima generalije, meštani su prepoznali oca Gavrila (Vidosav Marić) iz obližnjeg manastira Privina glava, rođen u Višnjićevu kod Šida.

Kacavendin_Mali_Versaj

Kačavendin “Mali Versaj”

Episkop vranjski Pahomije i tuzlansko-zvornički Vasilije Kačavenda optuživani su za pedofiliju nad maloletnim dečacima, ali i zbog brojnih finansijskih pronevera. Sve je dokazano i „pokriveno“ penzionisanjem. I bivši episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) optužen je zbog zavlačenja ruke u crkvenu kasu. Prema nalazu veštaka utvrđeno je da radovi na rekonstrukciji 17 verskih objekata SPC na Kosovu vrede oko million evra, a da su plaćeni – dvostruko više! Rame uz njih je episkop mileševski Filaret… Popovi su nemilosrdni biznismeni, bave se i cigaretama, i građom i naftom, mnogi žive u dvorcima koji naliče i na one francuskih kraljeva u Versaju, a na sa(h)rane, svadbe ili krštenja dolaze u crnim limuzinama marke „audi“ ili „mercedes“. I siromah čovek za njih mora da ima!

Godinama već u SPC postoji nekoliko nepomirljivih frakcija, posebno ispoljene tokom izbora sadašnjeg patrijarha Irineja. Najnovije čistke samo odaju utisak da je vrh Crkve rešio da očisti svoje redove. Zapravo se radi o borbi za vlast razuzdanog dela društva koje niko (takva su pravila) ne kontroliše. Sabor je najpre smenio vladiku Grigorija (kanadskog) sa 21:16 i nekoliko dana, do petka uveče, dao vremena Filaretu da sam sebe ukloni. Međutim, posle „iznošenja odbrane“, predlog Sinoda (čitaj: patrijarha) nije ni stavljen na dnevni red saborskog zasedanja.

Crkveni teoretičari su podeljeni: jedni bitku za prevlast na crkvenom tronu pišu pod čeoni sudar dveju frakcija, drugi kao „demokratski proces“. Stvar je, zapravo, mnogo jasnija i na sceni je borba dva udbaška krila unutar SPC – patrijarha Irineja, vladike crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića) i pristaša sa jedne strane, i Irineja bačkog (Bulovića) sa druge, koji pod plaštom prigovora na procedure (smenjivanja Grigorija i nagovoravanje Filareta na ostavku) „ruši“ ugled i moć patrijarhu. Čuvajući pomenutu dvojicu – čuva sebe i sprema se za tron. Trenutno je nerešeno.

“Pobjeda” 24. maj 2015.

Ostavite odgovor