DA LI SAUDIJSKA ARABIJA GUBI VERU U AMERIKU?

 

Autor: Miloš Zdravković

 

Najnovija događanja na Srednjem Istoku ukazuju na to da postoje „smetnje na vezi“ između do sada pouzdanih saveznika Saudijske Arabije i Sjedinjenih Američkih Država. Jedna od ključnih rečenica na konferenciji za novinare američkog predsednika Baraka Obame u Kemp Dejvidu prošle nedelje jasno ilustruje jaz između Vašingtona i njegovih saveznika na Arapskom poluostrvu kada je u pitanju politika prema Iranu.

“Dali smo (saveznicima) naše najbolje analize ogromnih potreba da sa Iranom razvijemo posebne odnose, da razvijemo ekonomsku saradnju na znatno viši nivo, kako bi pre svega poboljšali kvalitet života u samom Iranu”, rekao je predsednik Obama, upitan da li je zabrinut da će Iran iskoristiti novac dobijen popuštanjem sankcija za svoje mračne ciljeve u regionu. (izvor BBC)

Zajednički stav zalivskih (ali i izraelskih vođa) lidera je da je Amerika naivna u pogledu namera vlade u Teheranu. Zato ne čudi da posle nuklearnih pregovora, a potom i sporazuma sa Iranom, što ponašanje političke elite u Vašingtonu u odnosima vis-a-vis Irana, izaziva podozrenje kod saveznika u pogledu pridržavanja dogovorenih pozicija. Napori Vašingtona da istovremeno „sedi na dve stolice“ je uznemiravajuće za neke američke saveznike na Bliskom Istoku.

Šest zemalja Saveta za saradnju u Zalivu u Kemp Dejvidu dobilo je uveravanja da će američko vođstvo u Vašingtonu iznad svega čuvati njihova leđa, obećavši znatno viši nivo vojne saradnje i savezništva. Ostaje ključno pitanje kako će Vašington da se angažuje na  regionalnoj strategiji suzbijanja uticaja Irana – jer ništa ne može da premosti ono što su u suštini suprotstavljeni pogledi na svet.

 Vojna i finansijska perspektiva

Pomenuti Savet čine Saudijska Arabija, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Katar i Bahrein. Formiran je u maju 1981. godine povodom islamske revolucije u Iranu i iransko-iračkog rata (videti naš članak “Šta se zaista dešava na Bliskom Istoku“). Bezbednost je glavno pitanje za Savet za saradnju u Zalivu, ali i pronalaženje kolektivne formule koja je prihvatljiva za sve države članice je izazov.  (izvor: Global Research)

Zemlje Bliskog Istoka

Zemlje Bliskog Istoka

Zvaničnik UN iz Velike Britanije procenio je da je Iran od početka sukoba potrošio više od 35 milijardi dolara na potporu vladi u Siriji. Sirija i Iran su nedavno razgovarali o još jednoj milijardi kredita za pomoć vladi Bašara El Asada, što bi bila druga kreditna linija od 2013. godine.

Arapske zemlje doživljavaju napore Irana da proširi svoj regionalni uticaj kao operacije finasijske i vojne podrške. Kada su u pitanju vojni budžeti, Saudijska Arabija i zemlje Zaliva  su u milijardama dolara ispred Irana. Koristeći tu činjenicu, vlada u Rijadu sada pokušava da „rastegne front“ i traži izazov u Jemenu, kako bi pre svega što više opteretila ipak limitirani budžet Teherana.

Ipak, jedna od ključnih tačaka američko-iranskih nuklearnih pregovora je oslobađanje iranske gotovine zamrznutih u zapadnim bankama (oko 100 milijardi dolara). Visoki zvaničnici Saudijske Arabije izražavaju duboku zabrinutost zbog ove činjenice, upozoravajući da će vlasti u Teheranu (koje ne kriju bezrezervnu podršku Asadu) deo tog novca „upumpati“ u rat u Siriji i u podršku Hezbolahu u Libanu, te da će stoga saudijska strategija sa ratom u Jemenu postati besmislena.

Gubitak  strpljenja

Usmeravanje pažnje na Jemen imalo je za cilj da se front proširi i tako oslabi ionako nategnuti Iran (vojno i ekonomski), kao i da se pokaže odlučnost glavnom savezniku i pokrovitelju (vladi u Vašingtonu) na volju i sposobnost da se Iran obuzda i pobedi, pre svega na ratištu u Siriji.

Posle godina sprovođenja neusklađenih politika, Saudijska Arabija danas deluje koordinisano sa Katarom, Turskom i Jordanom – pre svega na značajnijoj potpori pobunjenicima suprotstavljenim predsedniku Asadu. To je brzo propraćeno značajnim dobicima na terenu u poslednjh nekoliko nedelja, naročito na severu Sirije na granici sa Turskom.

Strategija je sračunata na to da se promeni odnos snaga na bojnom polju, te da se Iran primora da se odrekne Bašara El Asada i napusti Siriju, kao i tamošnje šiitsko stanovništvo.

Ipak postoji još jedan „veliki igrač“ koji je zainteresovan za opstanak Asadove vlade, a to je Ruska federacija. Ona je do sada nebrojano puta sprečavala donošenje anti Sirijskih rezolucija u savetu bezbednosti UN, te uporno ponavljala da se ne slaže sa opcijom da pobunjenici pobede.

Imajući ove činjenice u vidu, predsednik Obama je oklevao da direktno napadne vladu u Damasku, te je u sklopu traženja mirnodopskog rešenja pokrenuo nuklearne pregovore sa Iranom. Čini se da su Saudijska Arabija ali i Turska izgubile strpljenje za poteze vlade u Vašingtonu, te da su čvrsto rešene da promene politički status kvo na Bliskom Istoku. Na taj način one idu u pravcu stvaranja tektonskih poremećaja u regionu.

Sama činjenica da Saudijska Arabija nikada nije vodila direktan rat spoljnopolitički analitičar „Russia Today” opisuje kao “vožnju u pijanom stranju”. Po njemu će ovakav potez pokazati da li vlada u Rijadu postaje ozbiljan regionalni vojni i koalicioni lider, ili će takvo ponašanje Rijada otvoriti Pandorinu kutiju koja će ugroziti vlast porodice Al Saud i budućnost same Saudijske Arabije.

Ostavite odgovor